Ko su dobitnici Svetosavske nagrade za 2022. godinu?

Svetosavsku nagradu za 2022. godinu, za postignute izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja, unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse, razvoj naučnih i umetničkih dostignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja u i posebno zalaganje u organizaciji i realizaciji aktivnosti na sprečavanju širenja i suzbijanja zarazne bolesti kovd 19 u lokalnoj zajednici, dobili su:

Predškolska ustanova „Dečji dani“, Stari grad, Beograd

Ustanova je prepoznatljiva i po svom proaktivnom odnosu u obezbeđivanju vidljivosti dece i detinjstva, promovisanju i afirmaciji delatnosti preko učešća u različitim inicijativama, projektima i akcijama, u saradnji sa ustanovama kulture, obrazovanja, zdravlja, sporta, strukovnim udruženjima, kao i organizacijama civilnog društva.

Predškolska ustanova ,,Poletarac”, Odžaci

PU „Poletarac” dala je poseban doprinos pružanju integrisane društvene podrške deci i porodicama iz osetljivih grupa. Učestvovala je u projektima Obrazovanje za sve, Podrška deci sa smetnjama u razvoju u društvenoj inkluziji kroz edukaciju i uspostavljanje međusobne saradnje, Vrtići bez granica 2, Školica života- zajedno za detinjstvo.

Vera Milanov, direktorka Predškolske ustanove ,,Lane” iz Grocke, Beograd

Savet roditelja ove predškolske ustanove je istakao da direktorka svojom predanošću poslu i zalaganjem, doprinosi da vrtić bude mesto u kome deca vole da borave, jer ona nastoji da gradi pozitivnu klimu u kojoj se svi osećaju dobrodošlo, pošto se redovno uvažavaju različite potrebe porodica i dece.

Pavlina Radovanović, učenica 7. razreda OŠ „Dositej Obradović”, Orahovac

Pavlina je interpretatorka i promoterka srpske muzičke baštine KiM. Organizuje i realizuje humanitarne koncerte i novac donira bolesnoj deci, porodicama koje nemaju krov nad glavom, kao i manastirima na Kosovu i Metohiji, a deo novca opredeljuje i za fiskulturnu salu svoje škole.

Danilo Stamenković, učenik 8. razreda OŠ „Branko Radičević“, Vranje

Danilo je osvojio je više od 70 iz oblasti tehnike i tehnologije, hemije, fizike, srpskog jezika i književnosti, matematike, likovne kulture i sporta. Poseban talenat za pisanje potvrđen je prvim nagradama iz literarnog stvaralaštva.

Veljko Brajković, učenik 8. razreda OŠ “Dragojlo Dudić“, Beograd

Tokom školovanja je postigao izuzetne rezultate u oblasti geografije i tehnike i tehnologije, o čemu svedoče brojna prva mesta na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima.

Osvajač je prvog mesta na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi; 1. i 2. mesta na republičkom takmičenju iz tehnike i tehnologije u šestom i sedmom razredu, a osvojio je i bronzanu medalju na Evropskoj geografskoj olimpijadi. Za Svetosavsku nagradu Veljka je predložio učenički parlament škole.

Osnovna škola „Svetozar Marković Toza“, Novi Sad

O uspesima ove škole svedoče brojne nagrade koje je dobila, kao što su priznanje „dr Đorđe Natošević”, povelja „Kapetan Miša Anastasijević”, zlatna medalja Novosadskog sajmaza uspešno obrazovanje učenika, Oktobarska nagrada Novog Sada.

Leposava Petrović, diplomirani defektolog i direktorka Škole za oštećene sluhom-nagluve „Stefan Dečanski“, Beograd

Svesna značaja inkluzije, Petrović je uključivala redovne osnovne škole u programe i projekte svoje škole, organizovala obuke znakovnog jezika za učenike redovnih osnovnih škola i na taj način gradila veze među školama i učenicima, negujući odnose poštovanja i tolerancije.

Za vreme njenog rukovođenja, Škola je dobila Svetosavsku nagradu, nagradu Društva defektologa Srbije i povelju Fonda „Profesor Miodrag V. Matić“ što je najveće priznanje u oblasti specijalne edukacije i rahabilitacije.

Gorica Njegovanović, nastavnica razredne nastave u OŠ „Mihajlo Pupin“, Beograd

Ona je pionir nastave na daljinu u periodu vanrednog stanja. Postala je to svojim izuzetnim angažovanjem u snimanju časova.

Realizator je i voditelj niza stručnih obuka nastavnika u oblasti obrazovanja, višegodišnji istraživač u međunarodnim istraživanjima, spoljni saradnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koordinator Erazmus+ projekata, autor udžbenika za predmet digitalni svet, ugledni nastavnik Majkrosoft Srbije 2014, Scientix ambasador i ambasador Nedelje kodiranja za Srbiju.

Petra Spasojević, učenica 3. razreda Muzičke škola „Isidor Bajić“, Novi Sad

Petra je kompozitorka i pijanistkinja, koja ima izvanredna postignuća na republičkim i međunarodnim takmičenjima, o čemu svedoči 30 prvih nagrada, dve druge i jedna treća, laureatske, kao i specijalne nagrade.

Dobitnica je i nagrada za autorsko delo, povelje Carice Milice, nagrade „Svetislav Milić”, specijalne Vidovdanske nagrade, kao i Pokrajinske nagrade.

Mateja Vukelić, učenik 4. razreda Matematičke gimnazije, Beograd

Posebno je poznat po osvojenim medaljama na međunarodnim olimpijadama iz matematike i informatike, četiri srebrne i jedna bronzana, dok je kao učesnik na međunarodnoj Žautikovskoj olimpijadi osvojio dve zlatne medalje.

Iva Ranđelović, učenica 3. razreda Srednje škole, Nova Varoš

Ivini ostvareni rezultati ogledaju se u nagradama iz oblasti jezičke kulture, kao što su prvo mesto na republičkom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture, prvo i dva treća mesta na međunarodnim literarnim konkursima. Dobitnica je i nagrade Srpske akademije nauka i umetnosti.

Požarevačka gimnazija, Požarevac

Škola je ove godine obeležila 160 godina postojanja. U njoj su sticali znanja priznati književnici, slikari, političari, naučnici, kao i mnogi drugi znameniti ljudi. Od 1889. godine u školi je osnovana đačka Literarna družina „Razvitak”, a Narodni muzej u Požarevcu je nastao na temeljima muzeja Gimnazije.

Ova gimnazija je prva institucija u Srbiji koja je 2008. godine obeležila Svetski dan filozofije i pokrenula Nacionalnu kvalifikaciju za Međunarodnu filozofsku olimpijadu. Preko projekta „Izazov darovitosti“ škola pruža podršku učenicima koji pokazuju različite vrste darovitosti i podstiče njihov razvoj preko različitih aktivnosti. Od 2017. godine, Požarevačka gimnazija je u grupi 20 škola u okviru projekta „Podsticanje demokratske kulture u školama“ u sastavu projekta Saveta Evrope.

Milena Stamenić, nastavnica stručnih predmeta u Srednjoj poljoprivrednoj školi sa domom učenika, Šabac

Njeni učenici su do sada osvojili trinaest republičkih nagrada na takmičenjima. Bila je koordinator timova na takmičenju iz učeničkog preduzetništva. Kao mentor i osvajač nagrada učestvovala je na brojnim međunarodnim i nacionalnim manifestacijama i sajmovima. Učestvuje u svim Erazmus + projektima koje škola realizuje, pa je na taj način ostvarila saradnju sa obrazovnim ustanovama iz Francuske, Slovačke, Slovenije i Hrvatske.

Učestvovala je u realizaciji međunarodnog projekta pod nazivom „Ponovno otkrivanje mogućnosti za razvoj hortikulture kroz održivi uticaj u prekograničnom području” između Srbije i Hrvatske, u okviru kojeg je Srednja poljoprivredna škola postala Centar za kompetencije u hortikulturi.

Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije u Beogradu

Bjelanović je nekadašnji učenik i nastavnik Zemunske gimnazije, a od 2010. godine i njen direktor. Nakon 140 godina od izgradnje, u toku Bjelanovićevog mandata urađena je potpuna rekonstrukcija, adaptacija i sanacija Zemunske gimnazije.

Preko projekta Susreti gimnazija Evrope, ali i druge ERAZMUS+ projekte, gimnazija sarađuje i sa Srpskom gimnazijom ,,Nikola Tesla” iz Budimpešte.

Bjelanović je dobitnik je Sretenjskog ordena drugog stepena, Povelje za građanske zasluge sa medaljom opštine  Zemun i Vukove povelje. Član je Upravnog odbora Društva direktora Srbije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

U sastavu Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici formirana je 2009. godine fantom sala, koja je potom prerasla u Centar za simulacionu medicinu, dodatno opremljen novom modernom opremom.

Postojeća fantom sala za stomatologiju, tokom 2022. godine, opremljena je trima novim lutkama za edukaciju. Uz pomoć sopstvenih sredstava i sredstava Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Medicinski fakultet je tokom 2022. godine, opremio novom opremom i Odsek stomatologije.

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Obrazovni i naučni rad na Mašinskom fakultetu u Beogradu realizuje se na 25 katedri, a studije je do sada završilo 25.000 diplomiranih inženjera. Studijski planovi i programi prate tehnološki razvoj i zahteve tržišta, što se pokazuje i time da se na fakultetu izučavaju napredne tehnologije – robotika, industrija 4.0, veštačka inteligencija, biomedicinsko inženjerstvo, obnovljivi izvori energije, e-mobilnost.

Studenti ostvaruju međunarodne uspehe učešćem u projektima razvoja električnog trkačkog vozila, bespilotnih letilica, energetski efikasnih plovila, autonomnih robota i drugo. Brojne međunarodne kompanije, kao što su ZF, Rivian, Bosch i Brose su prilikom odlučivanja o investiranju u našu zemlju, kao jedan od ključnih razloga navele upravo kvalitet obrazovanja i istraživačkog rada na Mašinskom fakultetu.

Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS)

Promocija akademskih vrednosti preko niz projekata, tribina, humanitarnih akcija, dobrovoljnog davanja krvi, sportskih aktivnosti, zaštite životne sredine, radionica na univerzitetima u Srbiji, učešća u realizaciji dva samita mladih iz Republike Srbije i regiona, sa preko 3.000 učesnika, samo su neke od aktivnosti SKONUS-a. Na predlog SKONUS-a, prvi put će biti obezbeđena budžetska mesta za studente master studija, upisane po afirmativnim merama strukovnih studija.

Prof. dr Petar M. Seferović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti

Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji. Bio je glavni istraživač u 25 multicentričnih internacionalnih studija i nacionalni koordinator. Potpredsednik je Evropskog udruženja kardiologa, do 2020. godine bio je predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju, a do 2016. godine načelnih Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. Član je Borda Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju i predsednik Republičke komisije za transplantaciju srca.

Prof. dr Radovan Pejanović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Objavio je preko 1.000 bibliografskih jedinica, među kojima su udžbenici, monografije, naučni i stručni radovi, projekti, recenzije, osvrti. Dva puta je bio predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana. Primljen je 2018. godine u Evropsko-mediteransku akademiju nauka i umetnosti EMAAS u Atini.

Bio je član ekspertske komisije Vlade RS za realizaciju projekta Južni tok, član Saveta eksperata UNESKO katedre preduzetništva Univerziteta u Novom Sadu. Dobitnik je većeg broja priznanja, među kojima su Oktobarska nagrada grada Novog Sada i Oktobarska nagrada grada Vrbasa.

Prof. dr Olivera Stanojlović, redovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Rukovodilac je Laboratorije za neurofizijatriju, a od 2002. godine u kontinuitetu je rukovodilac projekta resornog ministarstva u četiri projektna ciklusa, kao istraživač kategorije A1. Višegodišnji je saradnik na projektu Fonda za nauku SANU. Njena bibliografija ima preko 370 jedinica, 115 in extenso radova, od čega je 85 radova objavljeno u međunarodnim časopisima.

Prof. dr Dragan Pamučar, vanredni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu

Pamučar bavi se istraživanjima vezanim za oblast veštačke inteligencije, matematičkih modela za donošenje odluka, neuro-fazi sistema, fazi skupova i drugo. Autor je preko 300 naučnih radova, publikovanih u naučnim časopisima.

Zbog svojih doprinosa u oblasti mekog računarstva i višeatrbutivnog modelovanja, uvršten je na Stanfordovu listu dva odsto najuticajnijih istraživača na svetu.

Akademik prof. dr Marko Bumbaširević, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Profesor emeritus, najcitiraniji ortopedski hirurg i traumatolog u istoriji srpske medicine, nalazi se na najnovijoj Stanfordovoj listi, među dva odsto naučnika u celom svetu. Osnivač je Srpske ortopedske i traumatološke asocijacije, Srpskog udruženja za hirurgiju šake i Srpskog udruženja za rekonstruktivnu mikrohirurgiju.

Član je brojnih međunarodnih stručnih udruženja.
Dobio je Medalju humanosti predsednika bivše Jugoslavije, zlatnu medalju za medicinu predsednika Srbije, kao i medalju Krst milosrđa od strane predsednika Bosne i Hercegovine.

Prof. dr Sefedin Šehović, redovni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, Beograd, rukovodilac nastavnog odeljenja u Novom Pazaru

Šehović je radio 12 godina kao školski pedagog i pet godina kao direktor osnovne škole. Na Beogradskom univerzitetu izabran je za rad u Nastavnom odeljenju Učiteljskog fakulteta u Novom Pazaru. Tako je profesor Šehović postao veoma angažovan u oblasti obrazovanja učitelja na univerzitetskom nivou.

Prof. dr Miroslav Đorđević, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Uveo je i unapredio veliki broj operativnih tehnika i modaliteta lečenja u oblasti urogenitalne hirurgije, koje su danas poznate i korišćene u celom svetu. Osnivač Beogradskog centra za genitalnu rekonstruktivnu hirurgiju, gde veliki broj lekara iz celog sveta dolazi na edukaciju iz urogenitalne rekonstruktivne hirurgije.

Osnivač je i član Centra za transrodnu medicinu i hirurgiju Mount Sinai, New York, redovni profesor urologije na Icahn School of Medicine at Mount Sinai, New York. Od 2019 do 2022. godine, bio je predsednik svetskog udruženja u oblasti urogenitalne i rekonstruktivne tehnologije .
Ima specijalni Q-1 status SAD-a, koji mu je dodeljen kao osobi sa izuzetnim naučnim dostignućima u svetu.

Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

Sa 75 godina postojanja, ovo je najstariji državni institut u oblasti međunarodnih odnosa u Evropi. Institut je organizovao više od 600 naučnih skupova i objavio preko 700 monografija i zbornika radova o najvažnijim temama iz oblasti savremenih međunarodnih tokova i položaja naše zemlje u međunarodnim odnosima.

Najvažnija delatnost Instituta jeste međunarodna saradnja. U arhivi Instituta nalazi se oko 100 sporazuma o međunarodnoj saradnji sa naučnim ustanovama na svim kontinentima.

Učenički centar Beograd

Učenički centar Beograd je najveća ustanova učeničkog standarda, sa pet radnih jedinica u Beogradu i jednom na Kopaoniku. Tokom godine Učenički centar realizuje veliki broj programa kulturno-umetničkog sadržaja, kojima se promovišu učenici iz umetničkih škola, kao i drugi talentovani učenici.

Savremena učila i pristup učenju doprinose da u Centru ima 60 odsto odličnih učenika, a 80 odsto đaka učestvuje u radu jedne ili više sekcija, što je doprinelo da budu osvojena najbolja mesta na republičkim domijadama – takmičenjima učenika iz 60 domova učenika na teritoriji Srbije.

Društvo matematičara Srbije

Tokom poslednjih sedamdeset pet godina, ovo udruženje značajno doprinosi unapređivanju statusa predmeta matematika, kao i matematičara u sistemu obrazovanja. Na inicijativu Društva formirana je Matematička gimnazija u Beogradu, kao i desetak odeljenja sa ovim specijalizovanim programom širom Srbije. Posebno se ističe u organizaciji takmičenja matematičara i informatičara za osnovce i srednjoškolce.

Prof. dr Svetomir Bojanin, dečiji psihijatar

Bavi se unapređivanjem sistema obrazovanja, inkluzivnim obrazovanjem, a fokus njegovog stručnog rada jeste ideja Škola po meri deteta. Stručna javnost ga poznaje i kao profesora koji je uveo predmet neuropsihologija na Univerzitet u Beogradu. Najviše se bavio teškoćama u učenju kod dece. Uneo je čitav niz novina u oblast psihijatrije dece i mladih.

Tanja Ranković, rukovoditeljka programa za obrazovanje UNICEF Srbija

Ranković je značajno doprinela uvođenju i promociji inkluzivnog obrazovanja u sistem obrazovanja u Srbiji. U okviru zajedničkih projekata UNICEF i Ministarstva prosvete, kao i UNICEF i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Ranković je doprinela jačanju digitalnih kompetencija nastavnika i učenika, unapređivanjem nastavničkog obrazovnog portala u Zavodu, kao i uspostavljanjem modela za efikasno sprečavanje osipanja iz sistema obrazovanja.

Mirjana Dragaš, upravnica Zadužbine „Dositej Obradović”, Beograd

Značajno doprinosi očuvanju Dositejevog nasleđa i rodne kuće Dositeja Obradovića u Čakovu kod Temišvara. Rad zadužbine postao je vidljiv širokoj javnosti preko okupljanja mladih, kao i po nagradi za mlade pisce „Dositejevo zlatno pero”.

Velikim zalaganjem Mirjane Dragaš i njenom dugogodišnjom upornošću, Zadužbina „Dositej Obradović” svrstana je u red institucija od posebnog nacionalnog značaja.

Miroslav Bogdanović, profesor srpskog jezika i književnosti u penziji

Kao profesor u Medicinskoj i Tehničkoj školi u Kruševcu vaspitavao je preko 8.000 učenika. Obnovio je proslavu Dana Svetog Save u Kruševcu. Autor je više od 10 knjiga, među kojima treba pomenuti „Svetosavski deklamator”, kojim je pomogao učiteljima seoskih škola da promovišu svetosavlje. Prvu proslavu Dana Svetog Save u kruševačkim školama organizovao je upravo profesor Bogdanović. Autor je i više televizijskih reportaža o razvoju Kruševca.

Leontina Pat, kompozitor, tekstopisac, dirigent i osnivač dečjeg hora „Čarolija” i programska direktorka Dečjeg kulturnog centra Beograd

Posvećena je muzičkom vaspitanju dece. Kao pomoćnica direktora za programsku delatnost Dečjeg kulturnog centra doprinela je edukativnim programima za decu svih uzrasta.

Srpsko lekarsko društvo

Ove godine obeležava se 150 godina postojanja Srpskog lekarskog društva (SLD), čiji se rad ogleda u kontinuiranom stručnom usavršavanju lekara putem održavanja stručnih sastanka, godišnjih skupova, osnivanjem specijalističkih sekcija (72), podružnica (82) i Akademije medicinskih nauka SLD, koji godišnje akredituju od 400 do 600 edukativnih programa. Samo tokom pandemije, SLD je akreditovalo 204 edukativna programa.