Ko su najbolji istraživači na Univerzitetu u Beogradu?

U radu koji je objavio Đula Mešter, profesor na Univerzitetu Obuda u Budimpešti, prikazano je ukupno 50 najboljih istraživača sa UB, koji su rangirani prema h-indeksu i ukupnom broju citata u naučnim publikacijama istraživača iz svih naučnih oblasti.

Za sastavljanje rang-liste korišćena je baza podataka Google Scholar.

Objašnjavajući šta je bio motiv za sastavljanje ove liste, profesor Mešter, inače nekadašnji student Beogradskog univerziteta i diplomac Mašinskog fakulteta, kaže za Danas da je želeo da oda priznanje kolegama koji su među najzaslužnijim što se Univerzitet u Beogradu nalazi na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta.

Profesor Mešter je bio član Šangajske komisije u periodu od 2009-2012. godine, formirane u vreme mandata rektora UB Branka Kovačevića, sa ciljem da naš najveći i nastariji univerzitet dospe među 500 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova.

On podseća da se UB prvi put pozicionirao na ovoj listi 2012. godine, zauzevši između 401. i 500 mesta. Od 2013. do 2015.

Beogradski univerzitet je bio u grupi između 301. i 400. mesta, da bi 2016. „odskočio“ stepenicu više, odnosno među 300 najboljih, gde se zadržao i naredne, 2017. godine. To je inače naš najbolji plasman od kada smo dospeli na ovu prestižnu listu.

Nakon toga, počinje postepeni pad: UB je 2018. rangiran između 301. i 400. mesta; 2019 i 2020. između 401. i 500, da bismo ove godine ispali iz top 500 i sada smo u grupi univerziteta između 501. i 600 mesta.

Profesor Mešter analizira i položaj univerziteta iz našeg regiona, napominjući da je u istoj grupi kao UB i Univerzitet u Ljubljani, dok je Univerzitet u Zagrebu između 601. i 700. mesta. Novosadski univerzitet je plasiran u grupi od 901. i 1.000 mesta.

Inače, u ovogodišnjem rangiranju je učestvovalo više od 2.000 visokoškolskih institucija, a na objavljenoj listi je najboljih 1.000 univerziteta u svetu.

Prethodno, posmatrani su rezultati oko 3.000 visokoškolskih institucija, a rangirano je 500 najuspešnijih.

Na pitanje šta su razlozi slabljenja pozicije Beogradskog univerziteta, Mešter kaže da u svetu vlada sve veća konkurencija i da je svakom univerzitetu stalo da se nađe na Šangajskoj listi. Kao drugi razlog navodi nedovoljno ulaganje u visoko obrazovanje i nauku.

– Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen preporučuje svim zemljama članicama EU da izdvoje tri odsto iz BDP za nauku, a u Srbiji je ono skoro 10 puta manje. Srbija nije bogata zemlja, ali bi mogla da izdvoji tri odsto sredstava iz BDP za razvoj nauke i visokog obrazovanja, jer od toga zavisi budućnost naše države. To je naš nacionalni interes – napominje Mešter i dodaje da pozicioniranje univerziteta na Šangajskoj listi donosi brojne benefite, od toga da takvi univerziteti dobijaju organizaciju velikih međunarodnih kongresa, što je prilika za gostovanje eminentnih ličnosti iz sveta nauke, do privlačenja stranih studenata.