Foto: ShutterstockSajber kriminal i sajber forenzičari – relativno novi, ali većini vrlo jasni izrazi. Uz razvoj digitalnog poslovanja razvijaju se i načini njegove zloupotrebe usmereni pre svega na krađu podatka.
Uz upozorenje korisnicima da budu pažljivi u davanju podataka, stručnjaci ukazuju da je ključni problem u tome što je viralni napadač po pravilu veštiji od žrtve. Na meti su sve češće kompanije – bez obzira na to koliko su velike i moćne, neretko moraju da plate da im se podaci vrate, prenosi RTS.
Čini se da je moto sajber kriminalaca – učini bar jedan pogrešan korak. Ako korisnik klikne gde ne treba, u nadi da će dobiti poklon, ili na zahtev da ažurira lične podatke zbog plaćanja, može postati žrtva internet prevare.
Prof. dr Igor Franc iz Udruženja E-sigurnost navodi da veštačka inteligencija može da pripomogne u odbrani od takvih prevara tako što će da ih dektektuje.
“Sa druge strane, neko vešt može da iskoristi veštačku inteligenciju čak bolje i da za njega izgeneriše recimo mejl ili neki tekst, čak i na nekom jeziku koji nije njemu primarni, i da na taj način, na lakši način uspe da prevari ljude da kliknu na određeno mesto, da daju neke svoje podatke i slično”, objašnjava prof. dr Franc i dodaje da trenutno ne postoje tehničke mogućnosti da se to spreči.
Procene su da će troškovi sajberkriminala do 2027. dostići 23,82 triliona dolara na globalnom nivou.
Žrtve su ređe pojedinci, a sve češće firme. One o tome nerado govore – baš kao što kod nas nismo dobili mnogo informacija o problemima u kojima su se našli Republički geodetski zavod, EPS ili Informatika nakon hakerskog napada.
Kako otkriti prevaru
Kriminalista i stručnjak za istrage sajber kriminala Stanoje Rnić ukazuje da se u domenima može otkriti da nešto nije u redu.
“Ovako teče napad – na primer kompanija A i kompanija B imaju uspostavljeno poslovanje, napadač zna da oni sarađuju, on identifikuje njihov domen – na primer ukoliko kompanija ima domen kompanijaa.com, napadač će napraviti imejl sa domenom kompanija-a.com. Naravno, zaposleni vrlo često previde, ne proveravaju mejl, te korespondencije su vrlo česte. Oni ne repliciraju samo domen, već čitavu korespondenciju, način prepiske itd”, ističe Rnić.
Prosečna šteta sajber napada na velike kompanije je gotovo četiri miliona dolara. Prošle godine, gubici od internet prevara, dostigli su milijarde evra.
Ključ u edukaciji
Prof. dr Igor Franc smatra da je jedini način da se tome stane na put da se ljudi edukuju i da znaju šta će biti posledica ako ostave svoje podatke.
„Kad neko dobije neki mejl ili bude prevaren, da to raširi što više na što veći broj prijatelja, da se uključuju uduženja, druge organizacije, mediji naravno, koji bi mogli to da prošire kako bi što više ljudi čulo za to na vreme i kako ne bi naselo na tu prevaru“, rekao je prof. dr Franc.
U izveštaju koji objavljuje Svetski ekonomski forum, kriminalne sajber-organizacije su počele da se udružuju, a verovatnoća da će neko biti uhvaćen i osuđen iznose manje od 0.05 procenata – i to u Americi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
