Ko su najveći “strani plaćenici” u Srbiji i koje države ih finansiraju?

Nije retko čuti od predstavnika vlasti da svoje protivnike, ali i neistomišljenike poput nevladinih organizacija i medija, nazivaju “stranim plaćenicima”. Ipak, kako pokazuju mnoga istraživanja, donacije i sporazumi, jedan od najvećih “stranih plaćenika” u Srbiji jeste njena Vlada, odnosno, ministarstva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je prema svemu sudeći najviše donacija dobilo od Narodne Republike Kine, od kojih su neke sporne.

Tako je još u septembru 2022. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin sa ambasadorkom NR Kine Čen Bo potpisao sporazum kojim je Kina Srbiji donirala sistem 112, vredan 25,6 miliona evra, kako se navodi na zvaničnom sajtu Vlade Srbije.

Ovaj sistem je trebalo da unapredi efikasnost i reagovanje hitnih službi u Srbiji, odnosno, kako je tada Vulin rekao, sistem je trebalo da objedini sve službe koje pružaju neophodnu pomoć ljudima, skrati brzinu reagovanja u tim situacijama i omogući da se preciznije odredi lokacija sa koje je poziv upućen.

Ovo je najveća pojedinačna donacija MUP-u od strane NR Kine, kako je tada ukazao Vulin.

Od potpisivanja ovog sporazuma prošlo je više od dve godine, a sistem 112 i dalje ne postoji u Srbiji, niti se o njemu mnogo govorilo nakon donacije.

Saradnju sa Kinom nastavio je i Vulinov naslednik, Bratislav Gašić, koji je funkciju ministra unutrašnjih poslova obavljao od 2022. do 2024. Godine.

Nešto manju donaciju Kina je dala Srbiji u julu 2023. godine, tada su Gašić i Čen Bo prisustvovali primopredaji dva skenera na kamionima i četiri seta skenera za pregled prtljaga, vrednosti 9,7 miliona evra. Donacija je, kako je pisalo u saopštenju MUP-a, korišćena za pregled vozila.

Slična priča je i kod Ministarstva odbrane, najveći donatori i saradnici su Kina, Rusija i Sjedinjene Američke Države, s tim da se o saradnji sa SAD-om u provladinim medijima mnogo manje govorilo nego o saradnji sa Rusijom i Kinom.

Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Balkan Defence Monitor-a, Srbija je u prethodnoj 2023. godini potpisala četiri međunarodna sporazuma o vojnim donacijama, jedan sa Kinom i tri sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema ovom istraživanju, Kina je bila najveći donator Ministarstvu odbrane u prošloj godini, Srbija je u martu 2023. godine potpisala sporazum o besplatnoj vojnoj pomoći u vrednosti od 6,7 miliona evra.

Sjedinjene Američke Države su potpisale sporazum o doniranju 155.832 dolara srpskoj vojsci za pokrivanje troškova skladištenja i transporta montažnih objekata. Pored toga, usvojen je i protokol da SAD doniraju Vojsci Srbije vojne šatore u vrednosti od 75.232 dolara, kao i ugovor o donaciji srpskoj vojsci IT opreme u vrednosti od 21.742 dolara.

Iako su podaci o ovim sporazumima transparentni u pogledu da građani mogu da znaju koliko je novca uloženo od strane ovih država, nije poznato da li je bilo koji od ovih sporazuma sproveden, a u slučaju Kine nije ni poznat razlog donacije.

Vojne vežbe su se uglavnom održavale u saradanji sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i sa NATO paktom, koji je dominirao kao partner zemalja Zapadnog Balkana u međunarodnoj vojnoj saradnji, o čemu se javnost nije dovoljno obaveštavala.

Pre početka rata u Ukrajini, jedan od glavnih vojnih partnera Srbije, od kojeg je vojska dobijala donacije kroz tenkove, učestvovala u vojnim vežbama, bila je svakako Rusija na čemu se dugo i konzistentno potenciralo od strane političara vladajuće partije.

Ispostavlja se da su Sjedinjene Američke Države češće “ulagale” u saradnju sa srpskim ministarstvima, ali da se o tome retko pričalo, a svakako se nije potenciralo.

Bitno je postaviti pitanja kako uticaji SAD-a, Kine i Rusije utiču na unutrašnju politiku Srbije, diskurs predstavnika vlasti prema ovim državama, ali i odgovoru građana na iste, kao i zašto se saradnja sa SAD-om često “krije” od srpske javnosti.

Saradnja sa Rusijom utihnula početkom rata u Ukrajini

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović, jedan od autora Balkan Defence Monitor-a, objašnjava da je Rusija u jednom trenutku bila vrlo aktuelna, oko 2013. godine kada je potpisan sporazum o vojnoj saradnji između načelnika dva Generalštaba, ali da je to sve utihnulo sa ratom u Ukrajini.

“Bilo je naravno kupovine ruskih vojnih sistema, transakcije koje su formalno bile donacije, poput MiG-ova, ali koje zapravo nisu bile donacije, zato što smo morali da platimo montiranje tih sistema. Postojale su i vojne vežbe kojima se trudilo da se zaplaši zapad uz pomoć ruskog bauka, ali naravno sa ratom u Ukrajini teško je govoriti o vojnoj saradnji zato što je to utihnulo, ne mogu se više sprovoditi vojne vežbe”, ukazuje Vuksanović.

Jedina vojna vežba koja je nedavno sprovedena jeste “Platinasti vuk” sa Sjedinjenim Američkim Državama prošle godine, podseća naš sagovornik i navodi da je jedino što je Srbija dobila od Rusa od početka rata jeste antidronovski Repelent sistem.

“Ali i to na jedvite jade, najverovatnije preko treće strane, pretpostavljam Turske. Jedino gde još uvek postoji veza sa Rusima jesu unutrašnji poslovi i obaveštajni aparat, tu potencijalno još uvek postoje struje i figure koje su proruski nastrojene, ali i dalje tu dosta toga zavisi da li su na čelu tih institucija osobe koje imaju određene simpatije prema Rusima. U tom domenu ističu se pitanja, kao što je pritisak na ruske antiratne aktiviste ili neka koordinacija kako da se kontrolišu antivladini protesti, po takvim pitanja. Ruski uticaj je trenutno međusobno oportunistički odnos”, kaže Vuksanović.

Kina dinamičnija kao sila u usponu

Kada je u pitanju Kina, navodi da je ona drugačiji igrač koji je prisutan u mnogim domenima, kao i da smo proteklih godina imali novine u odnosu Srbije i ove države, kada je u pitanju nabavka kineskih oružanih sistema, kineskih dronova koji su dobijeni 2020. godine i antivazdušni sistem FK3 dobijen 2022. Godine.

“To su prve transakcije kineske države evropskoj državi ikada. Isto tako imamo prakse koje su postojale u domenu unutrašnjih poslova: kamere za prepoznavanje lica i softvera, zajedničke srpsko-kineske policijske patrole, priča o neformalnim kineskim policijskim stanicama, takođe smo imali i Izraelce koji su snabdevali softverima za prismotru i prisluškivanje. O Kini se možda manje priča, ali ona je čak i dinamičnija od Rusije, zato što je ipak sila u usponu”, naglašava Vuksanović.

Kina je počela da bude dominantna kada je u pitanju bezbednosni domen oko 2018. godine, tada je prvi put potpisan sporazum o dronovima, a tada se pojavila i ideja o zajedničkim srpsko-kineskim policijskim patrolama.

“Rekao bih da je to bio pokazatelj jačih srpsko-kineskih veza, ali isto tako pokušaj Kine da penetrira u određena tržišta i da proširi svoj politički krug. Skoro je Kina objavila Globalnu bezbednosnu inicijativu, gde su rekli da žele da ojačaju programe, saradanje, razmene obrazovanja vojnih, policijskih i drugih bezbednonsnih profesionalaca i to je na neki način za Kinu da nadomesti veliki jaz koji imaju sa SAD-om koji imaju veliki broj savezništva i partnerstva širom sveta. Sa druge strane je to i pokušaj da se promoviše kao globalna sila i da izgradi nova partnerstva, jer ako neko provede nekoliko meseci u Kini biće prilagođen njihovim metodama rada, načinu razmišljanja, da razvije simpatije, isto tako se može pretvoriti i u socijalni odnos koji Kina može da iskoristi ako se ljudi koji prođu kroz ove programe razmene nađu na bitnim položajima”, objašnjava Vukasnović.

Saradnja sa SAD-om se “krije” ali je najkonzistentnija

Dakle, Kina je od skoro uticajna u Srbiji, Rusija sve manje, ali država koja je u tome konstanta su svakako Sjedinjene Američke Države, za koje naš sagovornik kaže da su odavno establirane kao vodeća sila, ali i da se većina vojnih vežbi sprovodi sa njima i sa državama članicama NATO-a.

“U Srbiji je razlika što se o vojnoj saradnji, bilo sa SAD-om, bilo sa NATO, manje govori u medijima nego što se govori o saradnji sa Rusijom i Kinom zbog čega se stiče drugačiji utisak. Svakako bez ikakve sumnje možemo da kažemo da postoje jake veze između američkog obaveštajnog aparata i sa MUP-om, BIA i drugim agencijama u Srbiji”, ukazuje Vuksanović.

On ocenjuje da se saradnja sa SAD-om stavlja u drugi plan u odnosu sa saradnjom sa Kinom i Rusijom zbog sećanja građana na 90-te godine i besa koji ljudi osećaju zbog 2008. godine i nezavisnosti Kosova.

“U javnoj svesti populacije Sjedinjene Države i NATO i dalje vide kao neprijatelje, samim tim je bolje da, iako sa njim sarađujete najviše kao dominantnom silom koja je mnogo prisutnija u regionu od Rusije i Kine, vi i dalje to ne cirkulišete u svojoj javnosti da ne biste izgubili neke izborne poene. Rusija i Kina su roba koja se mnogo bolje prodaje u unutrašnjoj javnosti. Do sada su uglavnom uspevali u tom naumu, ali ono gde će da nastupi velika kolizija je zagrejavanje kinesko-američkog hladnog rata. Iako se pozdravila pobeda Donalda Trampa u Beogradu, činjenica je da se radi o osobi koja sigurno neće biti lagana sa Kinom i koja će naročito pritiskati manje partnerske države da unize svoj odnos sa Kinom i da se pridruže američkim antikineskim inicijativama”, zaključuje Vuksanović.

Donacije idu u “privatne džepove”

Bivši ministar unutašnjih poslova i predsednik Vlade Zoran Živković navodi da su donacije uvek dobre, posebno u državi koja ima velike ekonomske probleme kao što je Srbija.

“Bez obzira što aktuelna vlast govori da smo mi u vremenu velikog ekonomskog napretka i uspeha, to nažalost nije tačno i svaka donacija koja ima za cilj da podigne nivo profesionalnosti neke institucije, u ovom slučaju Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova je dobrodošla. Ako imaju za cilj da se naše institucije stave pod konrolu stranih, da se tu sakriju neke prljave stvari iz međunarodnog kriminala ili loše međunarodne politike odbrane, onda to nije dobro”, objašnjava Živković.

Da bismo imali jasnu sliku, bivši ministar ukazuje da moramo da znamo, a smatra da to danas ne znamo i nemamo priliku da proverimo, čemu su usmerene te donacije; da li su date samo da ih ima ili su usmerene ka određenim stvarima.

Živković kaže da iz onoga što je aktuelna vlast pokazala u poslednjih 12 godina jeste da su ove donacije bile “prljave pare” koje su davane ljudima na vlasti u Srbiji da rade protivzakonite stvari za račun nekog stranog faktora.

“Srbija ako pravilno definiše svoju politiku odbrane i svoju politiku protiv kriminala, dovoljan je i domaći novac, iz budžeta. Ako se to koristi pravilno, ako policija i vojska rade svoj posao, sa minimalnim iznosom bi ostvarile svoj cilj. Ovako u Srbiji vidimo da imamo jedan od najviših nivoa kriminala u Evropi, očigledno da se te pare troše za finansiranje krinimala i prljavih poslova, a ne za zaštitu građana Srbije od loših uticaja pogrešne vojne politike”, navodi Živković.

Prošlogodišnje sporazume Ministarstva odbrane i NR Kine, kao i Sjedinjenih Američkih Država, kao i “prikrivanje” partnerstva sa SAD-om, Živković komentariše da je vlast Aleksandra Vučića i njegovih saradnika puna tajni, koje za cilj imaju da se prikrije kriminal ili primitivizam.

“U smislu odbrane i borbe protiv kriminala, ako želimo to da radimo, sami smo sebi dovoljni. Ako želimo da zloupotrebljavamo te službe države, da se tako razvija kriminal, terorizam, onda je jasno zašto dolaze te donacije. Da li dolaze sa istoka ili zapada potpuno je svejedno. Mi kao država nemamo jasnu politiku, ni u borbi protiv kriminala, ni u strategiji odbrane. To znači da novac koji dolazi spolja ide u lične džepove nekih ljudi koji odlučuju o tome šta je važno u Ministarstvu unutrašnjih poslova ili Ministarstvu odbrane, a to pre svega važi za Vučića, a onda za ministre iz tih domena”, zaključuje Živković.

Od aktuelnog ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja zašto je glavni partner MUP-a Kina, kako donacije utiču na spoljnu i unutrašnju politiku Srbije, kao i koje države su, osim Kine, značajni partneri Ministarstva unutrašnjih poslova.

Evidentno je da srpske vlasti i u ovom slučaju “sede na dve stolice”, iako je saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama bitna, što se može videti kroz brojne donacije i sporazume, svesni su da građani Srbije o ovoj državi nemaju pozitivno mišljenje. Zbog ovog razloga oni o saradnji sa SAD-om ćute, kako ne bi eventualno oslabili na popularnosti do sledećih izbora, dok sa duge strane potenciranje dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom u javnosti ima potpuno različit, a za njih pozitivan, ishod.