Ko su zapravo slobodni zidari?

Slobodni zidari su ustvari humani ljudi, koji su hteli da moralno i duhovno oplemenjuju sebe i druge, razbijajući altruizam, piše list Pravda.

Oni su počeli da se udružuju u 18. veku. To su bila tajna udruženja, zatvorena za neprosvećene.

Taj pokret je veoma star i novije oblike viđamo tek posle 1717. godine kad su se četiri male engleske lože udružile u jednu veliku ložu slobodnih zidara.

Zadatak im je bio “duhovno zidanje”, odnosno moralno podizanje i ujedinjavanje ljudi i čovečanstva.

Oni rade tiho i bez reklame na osnivanju i održavanju humanih ustanova i šire versku snošljivost. Doprineli su mnogo građanskoj ravnopravnosti Jevreja i njihovom položaju u svetu.

Slobodni zidari zadržavali su stare obrede i tajne običaje pri prijemu u ložu. Isto tako imaju tajne znakove međusobnog raspoznavanja.

Bez obzira na društveni položaj i na veru svi slobodni zidari su jednaki i nazivaju se braćom. Samo prema svom položaju u ložama dele se na šagrte, kalfe i majstore.

Članovi jednog mesta ujedinjeni su u jednu ložu, a lože u saveze. Na čelu saveza nalazi se velika loža.

Svetski savez slobodnih zidara broji oko 26.000 loža. Mnogi vladari i slavni ljudi bili su člavoni loža slobodnih zidara.

U Beogradu je takva loža osnovana krajem 18. veka. U njoj su bili mitropolit, vojvoda Katić I Petar Ičko.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Vreme nalazimo zanimljivu priču o mužu koji je oplakivao svoju ženu, koja je bila živa.

Nekoliko nedelja ranije iz jednog kanala izvučen je leš jedne mlade žene. Iako je identifikacija leša bila teška, Bili je prepoznao svoju ženu.

Priredio joj je veličanstvenu sahranu i nosio crninu, a svakog jutra bi dolazio na grob da ga kiti cvećem.

Bili je verovao da ga je žena napustila zbog njegovog grubog ponašanja i da je u trenutku očajanja skočila u kanal.

Međutim, jednog dana, dok je Bili bio na grobom svoje žene i plakao, iznenada ga je neko oslovio. Bili se okrenuo i pred sobom ugledao svoju ženu.

Bili nije mogao da poveruje, ali kada se najzad umirio, mlada žena mu je objasnila šta je radila u poslednje vreme. Posle svađe sa njim ona je napustila kuću i u radničkom kvartu tražila zaposlenje.

Pre kratkog vremena ona je doznala od nekih poznanika da je veliki broj njenih prijatelja bio na njenom pogrebu. I da njen muž svakodnevno posećuje groblje. Uverena da je muž neutešan, ona je odlučila da mu se vrati.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.