Politika već poodavno nije „muški posao“. O tome svedoči ne samo obavezna kvota od 40 odsto žena na listama za republičke izbore već, sudeći i po istraživanju Danasa, predstavnice „lepšeg pola“ zauzimaju sve značajniji broj važnih funkcija u većini gradova i opština.
Ostaje dilema da li je to dovoljno ali, u svakom slučaju, Dragana Sotirovski u Nišu, ali i Aleksandra Popović i Ardita Sinani, na jugu Srbije, u Surdulici i Vranju, su na čelnim pozicijam u ovim lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, u Zrenjaninu, sve do danas, samo jedna žena obavljala je funkciju predsednice opštine.
Postoje i drugačija mišljenja.
Maja Kamenov iz niškog Odbora za ljudska prava smatra da ovoliki broj žena na čelnim funkcijama u Nišu “nije ništa do samo zadovoljavanje puke statistike i zakonskih odredbi”.
“Prvi put imamo ženu gradonačelnicu, kao i predsednicu jedne opštine u gradu, ali za više od godinu dana, od kada su na vlasti, nismo videli da je to uticalo na poboljšanje i urodnjavanje lokalnih javnih politika u Nišu. Komisija za rodnu ravnopravnost postoji samo na papiru. Jedino je opština Pantelej usvojila Lokalni akcioni plan za rodnu ravnovnost”, smatra Kamenov.
NOVI PAZAR: Više žena u lokalnoj samoupravi posle 2.000. godine
Demokratske promene 2000. godine, u Novom Pazaru, široko su otvorile vrata ženama u politici. One su, do tada, bile samo deo obavezne statistike „u skladu sa zakonom“.
Ženama su bila namenjena šefovska mesta, bile su retke na direktorskim funkcijama, ali ih nije bilo na ključnim pozicijama gradske administracije koje su bile bile samo „muške funkcije“.
Od tada važne funkcije u lokalnoj samoupravi obeležavaju pripadnice lepšeg pola.
Prva žena na čelu Novog Pazara, od 2000. do 2004.g odine, bila je Vasvija Gusinac, profesorka engleskog. Po tadašnjem zakonu, ona je bila predsednica Opštie i lokalnog parlamenta.
Kada su te dve funkcije razdvojene, žene su birane za čelne pozicije u lokalnom parlamentu. U poslednjih 14 godina, predsednice lokalne skupštine bile su žene: Borka Jovanović, penzionisana učiteljica, Sadija Curić, diplomirana poljoprivredna inženjerka, ekonomistkinja Ifeta Radončić i sada aktuelna predsednica Anela Halilović – Šemsović, lekarka.
Svaki novi izbori, u lokalnu upravu „dovode“ veći broj žena. Od poslednjih lokalnih izbora, njihov broj je znatno povećan.
Gradski parlament, kojim predsedava Anela Halilović – Šemsović, ima 47 odbornika, od toga 23 ili 48,9 odsto su žene.
U Gradskom veću od devet članova, trećina su žene i njima su povereni odgovorni resori: obrazovanje i rodna ravnopravnost, infrastruktura i građevina i društvene delatnosti, razvoj informatičkog društva i ekologija.
Članica Gradskog veća Ulfeta Demčović, zadužena za obrazovanje i rodnu ravnopravnost, rekla je novinarki Danasa Slađani Novosel da su Novopazarke „znatno zastupljene u politici, ali ima mesta da ih bude još više“.
„Dosadašnja iskustva su pokazala da su žene siguran stub u partijskim aktivnostima. To posebno dolazi do izražaja u predizbornim kampanjama, kada mi, da mi ne zamere kolege, iznesemo oko 80 odsto svih aktivnosti“, objašnjava Demčović i dodaje da ne misli samo na svoju Sandžačku demokratsku partiju (SDP), već i na ostale stranke u gradu.
Odbornice, u Skupštini grada, formirale su svoju mrežu, koja prevazilazi čvrste i često nepomirljive partijske stavove.
– Bez obzira na političke razlike, žene se bolje razumeju, lakše se dogovaraju, nalaze odgovarajuća rešenja i kad se to čini nemogućem. Glasam za više žena u politici i na ključnim mestima, u gradskoj upravi i na rukovodećim mestima u preduzećima, ustanovama i institucijama. Politika nije i ne treba da bude muški posao“, naglašava Demčović.
U novopazarskoj gradskoj upravi mnogo žena je na načelničkim mestima u odeljenjima i šefovskim pozicijama službi. Na direktorskim mestima u školskim i predškolskim ustanovama.
U gradskoj upravi „najduži ženski funkcionerski staž“ je u Gradskom pravobranilaštvu. Na tom mestu, duže od dve decenije, smenjuju se žene – pravobraniteljke.
NIŠ: Nikada više žena na javnim funkcijama
U Nišu nikada nije bilo više žena na javnim funkcijama, a po prvi put u istoriji grada, od kada se bira gradonačelnik ili predsednik opštine, u tu fotelju je sela jedna žena.
Dragana Sotirovski je avgusta 2020.godine izabrana za gradonačelnicu iz redova Sprske napredne stranke(SNS).
Sotirovski je krajem 2017. godine postavljena za načelnicu Nišavskog okruga, kao druga žena na toj funkciji.
Pre toga je 25 godina bila novinar i šef dopisništva RTS-a u Nišu.
Zamenica gradonačelnice Dušica Davidović je od 2000. do 2012. bila član Demokratske stranke i gradski većnik. Nakon toga je 2015. godine prešla u naprednjačke redove.
Na poziv Sotirovski postaje njena zamenica i većnik zadužen za socijalna pitanja. U Gradskom veću Niša, od devet većnika dve su žene.
Marija Ranđelović je većnica zadužena za obrazovanje. Pre ove funkcije bila je direktorka Narodnog univerziteta u Nišu. Član je Socijalističke partije Srbije.
Adriana Anastasov je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam. Bila je odbornik iz redova SNS u Skupštini grada, narodna poslanica i predsednica Skupštine opštine Palilula.
Skupština grada Niša broji 61 odbornika, a od tog broja 20 je pripadnica lepšeg pola.
Najviše je, čak 16, iz redova SNS-a, koji ima većinu od 47 odbornika.
U odborničkoj grupi SPS, od šest odbornika dve su žene.
U skupštinskim klupama u Nišu sedi i jedna žena koja je iz opozicije. U odborničkoj grupi “ Niš, moj grad” od četvoro odbornika jedna je žena.
I Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića, koja u Nišu ima troje odbornika, odlučila se da jedan odbornički mandat dodeli ženi. U Nišu je žena na čelu jedne od pet gradskih opština. Predsednica opštine Pantelej je Nataša Stanković. Bila je zamenica direktora Nacionalne službe za zapošljavanje filijale u Nišu, kao i većnik u opštini Pantelej.
Članica je SNS. Dušica Davidović je u kratkom razgovoru sa novinarkom Danasa Vesnom Torović rekla da nikad u Nišu nije bilo toliko žena na javnim funkcijama.
“Iako zakon određuje da na javnim funkcijama najmanje trećinu moraju da čine žene, u Nišu je sada oko 40 odsto. Čak je formirana Ženska odbornička mreža, na čijem je čelu Milica Štrbo, sa ciljem da se što više žena uključi u javni i politički život, da se poštuje rodna ravnopravnost, kao i da se, u što većoj meri, suzbije nasilje nad ženama”, kaže zamenica gradonačelnice.
Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava smatra da ovoliki broj žena na čelnim funkcijama u Nišu “nije ništa do samo zadovoljavanje puke statistike i zakonskih odredbi”.
“Prvi put imamo ženu gradonačelnicu, kao i predsednicu jedne opštine u gradu, ali za više od godinu dana, od kada su na vlasti, nismo videli da je to uticalo na poboljšanje i urodnjavanje lokalnih javnih politika u Nišu. Komisija za rodnu ravnopravnost postoji samo na papiru. Jedino je opština Pantelej usvojila Lokalni akcioni plan za rodnu ravnovnost”, smatra Kamenov.
SUBOTICA: Primer dobre prakse
U subotičkoj lokalnoj samoupravi se na odgovornim pozicijama nalazi veliki broj dama, zbog čega može da predstavlja primer dobre prakse.
Funkciju načelnika Gradske uprave obavlja žena, a od ukupno sedam članova Gradskog veća, pet su dame.
Marija Ušumović Davčik je načelnica Gradske uprave Grada Subotice i na ovoj funkciji se nalazi od 2016. godine. Ovo je drugi put da obavlja ovu funkciju, budući da je načelnica Gradske uprave bila i u periodu od 2008. do 2015. godine.
Po obrazovanju je master pravnik, a zvanje je stekla na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, 2012. godine.
Čila Goli je članica Gradskog veća zadužena za oblast komunalnih delatnosti i razvoja, a na ovoj funkciji se nalazi od 2020. godine. Prethodno je bila direktorka Regionalne deponije u Subotici, kojom je upravljala od 2017. godine.
Po obrazovanju je diplomirani ekonomista, a zvanje je stekla na Fakultetu za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici, 2007. godine.
Hajnalka Bognar Pastor je članica Gradskog veća zadužena za oblast poljoprivrede i na ovoj poziciji je od 2019. godine. Pre obavljanja ove funkcije radila je u Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotice od 2007. godine kao saradnica za zaštitu bilja.
Po obrazovanju je master inženjer agronomije, a zvanje je stekla na Poljoprivrednom fakultetu 2018. godine.
Milanka Kostić je članica Gradskog veća zadužena za oblast obrazovanja i kulture, a funkciju obavlja od 2021. godine. Prethodno je rukovodila Fondacijom za omladinsku kulturu i stvaralaštvo “Danilo Kiš”, na čijem čelu je bila od 2014. godine.
Po obrazovanju je diplomirana menadžerka, a zvanje je stekla na Fakultetu za poslovno industrijski menadžment u Beogradu.
Nataša Aleksić je članica Gradskog veća zadužena za oblast sporta i omladine, a na ovoj poziciji je od 2020. godine. Bila je članica Gradskog veća zadužena za oblast obrazovanja i ovu funkciju je obavljala od 2016. godine.
Po obrazovanju je strukovni vaspitač za rad sa decom sa posebnim potrebama, a zvanje je stekla na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera 2009. godine.
Hargita Erči je članica Gradskog veća zadužena za oblast turizma, investicija i međunarodne saradnje i ovu funkciju obavlja od 2020. godine. Pre toga je bila tehnička direktorka Regionalne deponije u Subotici, a njenoj biografiji nije moguće pristupiti na zvaničnom sajtu Grada Subotice.
Uz ove dame, veliki broj žena zaposlen je u subotičkoj lokalnoj samoupravi na pozicijama sekretarki, koje upravljaju sa sedam, od ukupno 11 Sekretarijata.
Važno je istaći i da funkciju lokalnog ombudsmana obavlja Erika Tot Salaji, a određeni broj žena nalazi se i na čelu javnih i javno komunalnih preduzeća u Subotici.
Majdanpek: Za žene mesto zamenice predsednika Opštine
Od demokratskih promena, dakle posle 5. oktobra 2000. godine, samo je jedna žena bila na čelu opštine. I to ne čitav mandat. S druge strane, opština Majdnapek češće je imala zamenice, nego zamenika predsednika opštine. Četiri puta, ako računamo i aktuelnu zamenicu predsednika opštine.
Početkom 2002. godine za predsednika Skupštine opštine Majdanpek bila je izabrana Jadranka Milošević, koja na toj funkciji nije ostala čitav mandat.
Nakon nje, najpre je 2005. Branka Karavidić, bila izabrana za zamenicu predsednika opštine Majdanpek.
U sledeća dva mandata, istu funkciju obavljala je Vesna Martinović, a potom i dr Zora Trujić Mirković, doduše ne čitav mandat jer je došlo do prekomponovanja vladajuće većine.
Posle nekoliko godina pauze, 2018. godine, majdanpečka lokalna samouprava ponovo ima zamenicu predsednika opštine i na toj funkciji je Elvira Jovanović .
O iskustva u radu lokalne samouprave, Beti Janković kao jedina članica Opštinskog veća, kazala je novinarki Danasa Jeleni Bujdić Krečković rekla da je imala ravnopravan tretman.
Vesna Martinović, međutim, smatra da se još muškarci i žene ne tretiraju na isti način u politici i to na štetu žena.
„Prema iskustvu koje sam doživela i kao zamenica predsednika opštine i kao političarka, imam utisak da ljudi ne prihvataju na isti način istu rečenicu koju izgovore muškarac i žena. Prednost je na strani muškarca, bez obzira na to obraća li se muškarcima ili ženama. Ne postoji ženska solidarnost i žensko biračko telo u Srbiji nije naklonjeno ženama u politici“, rekla je Vesna Martinović.
Prema njenim rečima, žene koje se bave politikom u Srbiji u biračkom telu nemaju poverenje koje zaslužuju na osnovu rezultata i da i dalje preovladava mišljenje da je politika namenjena muškarcima.
„Zbog svega toga, svaka žena koja se usudi da se bavi politikom je hrabra žena“, zaključuje Vesna Martinović.
U Opštinskom veću Majdanpek, ako se izuzmu zamenice predsednika opštine koje su članice po funkciji, retko kada su zastupljene žene. U vreme kada su na čelu majdanpečke opštine bili muškarci i predsednik i zamenik predsednika, jedina članica Opštinskog veća bila je Beti Janković.
„Moje iskustvo bilo je pozitivno. Imala sam potpuno ravnopravan tretman, nije bilo ikakvih pritisaka, diskriminacije po pitanju pola, pa čak i povlastica i na isti način sam bila tretirana kao i muškarci koji su bili članovi Opštinskog veća. To što smo na sednicima imali različite političke stavove i sukobe mišljenja nije imalo bilo kakve veze sa polom“, rekla je Beti Janković.
NOVI SAD: Na čelu gradskog parlamenta Jelena Marinković Radomirović
U Novom Sadu znatno je više žena u gradskoj administraciji i odborničkim klupama.
Kada je reč o Skupštini Grada, ispunjena je obaveza da među odbornicima bude najmanje 40 odsto žena. Na krnjim izborima 2020. godine od 78 odbornika 36 su žene, a na čelu gradskog parlamenta je Jelena Marinković Radomirović (SNS), dok joj je zamenica Kristina Karaić (Aleksandar Šapić-Pobeda za Novi Sad-Ruska stranka).
U Gradskom veću, javlja novinar Danasa Radovan Balać, od 11 članova četiri su dame.
Dina Vučinić je članica GV za obrazovanje, Adrijana Mesarović za finansije i investicije.
Mira Radenović je na čelu resora za imovinu i imovinsko pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost.
Branka Bežanov zadužena za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci.
Kada je reč o gradskim upravama, u sedam od 17 na čelu su žene.
Užice: Najmanje žena u Gradskom veću i među direktorima javnih preduzeća
Iako ima gradonačelnicu, prvu u istoriji grada, i pomoćnicu gradonačelnice, a u lokalnoj skupštini 40 dsto odbornica, Užice bi trebalo da ima više žena na ključnim pozicijama u gradskoj vlasti i javnim preduzećima.
Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, u gradu živi 78.040 stanovnika, od kojih je 40.166 žena ili 51,47 odsto, i 37,874 muškarca, što je 48,53 odsto.
I pored toga što ima više žena nego muškaraca, žena nema u toj srazmeri na važnim pozicijama u lokalnom javnom sektoru.
Pre dve godine, koalicija oko SNS, koja ima većinu u Skupštini grada, za gradnačelnicu je izabrala dr Jelenu Raković Radivojević (SNS), bivšu direktorku užičke bolnice.
Ona je postala prva žena na čelu Užica u njegovoj istoriji i jedna od retkih gradonačelnica i predsednica opština u Srbiji.
Osim toga, Mirjana Radivojčević (SPS), nekadašnja direktorka JKP Bioktoš, postala je pomoćnica gradonačelnice za populacinu politiku.
Od 67 odbornika u Skupštini grada, 27 su žene i to je 40 odsto odborničkih mandata.
Međutim, u Gradskom veću, lokalnoj vladi, od devet članova samo je jedna žena – Nada Jovičić, koja vodi resor zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i turizma.
Od pet uprava u gradskoj administraciji, dve predvode žene – Mirjana Drndarević je načelnica Gradske uprave za budžet i finansije, a Radmila Baćković Šojić je nedavno imenonavana za načelnicu Gradske uprave za infrastrukturu i razvoj.
Na čelu Gradskog pravobranilaštva je Svetlana Kljajić, a njena zamenica je Danka Antonijević.
Prema istraživanju Nenada Kovačevića, novinara Danasa, osim u Gradskom veću, najmanje žena je na direktorskim pozicijama u lokalnim javnim preduzećima, a nešto bolja situacija je u javim ustanovama.
Od osam preduzeća, čiji je osnivač Grad, samo u jendom od njih (Niskogradnja) direktorka je žena – Snežana Milutinović.
S druge strane, od trinaest ustanova, u šest su žene na direktorskim pozicijama. Tih šest ustanova bave se kulturom, obrazovanjem, pružanjem socijalnih usluga i turizmom.
Tako je Dušica Murić direktorka Narodne biblioteke, Slavica Stefanović Narodnog muzeja, Veselinka Jovanović Predškolske ustanove, Milena Vićević Regionalnog centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Danijela Đorđević Arsić TO Užice, Dragica Milosavljević je na čelu Centra za usluge socijalne zaštite, a Ana Urošević je direktorka Centra za socijani rad.
Gordana Savić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju kaže za Danas da Užice prednjači u Srbiji po tome što ga predvodi žena i što je žena pomoćnica gradonačelnice, ali da je još uvek nedovoljan broj žena na mestima na kojima se donose važne javne odluke.
„Mali broj žena na ključnim pozicijama je posledica patrijahalnog vaspitanja. Mnoge odustaju od karijera, kako bi se posvetile porodici. Ukoliko žele da budu na takvim pozicijama, moraju da se izbore za njih u strankama i to na mnogo teži način od muškaraca“, kaže Savić i dodaje da je „svet skrojen po meri muškaraca, koji zauzimaju najznačajnije funkcije“.
Ona dodaje da „kada bi se poštovali kriterujumi o zaslugama, odgovornosti i kompetencijama, mnogo više žena bi bilo na važnim funkcijama“.
„Da su žene na ključnim pozicijama, svet bi bio mnogo bolji“, ocenila je naša sagovornica.
Ističe da se Užica odvaja od drugih gradova i po poštovanju propisa i procedura utvđrenih Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, te da funkcioniše i lokalni Savet za rodnu ravnopravnost.
„Potrebno je da se uradi analiza rodnih politika, na osnovu koje bi se osmislile mere kojima bi se žene motivisale i osnažile da se aktiviraju u poliici, ali i u biznisu i drugim delatnostima,“ poručila je Gordana Savić.
Mirjana Radivojčević, pomoćnica gradonačelnice i predsednica gradskog Saveta za rodnu ravnopravnost, ističe za Danas da se i lično zalaže za to da što više žena bude na ključnim pozicijama u lokalnoj samoupravi.
„Mislim da Užice prednjači u Srbiji po broju žena na važnim pozicijama. Sigurno će to biti još bolje, ali ne može sve da se promeni preko noći. Stanje se menja u korist žena i mi u Savetu za rodnu ravnopravnost trudićemo se da što više žena bude na takvim mestma u gradu“, poručila je Mirjana Radivojčević.
Zrenjanin: Žena samo jednom bila predsednica opštine
U holu zgrade zrenjaninske gradske uprave, baš ispred kabineta gradonačelnika, na zidu su fotografije svih dosadašnjih zrenjaninskih predsednika opštine i gradonačelnika.
Među desetinama fotografija prvih ljudi grada, tek je jedna na kojoj je žena. U pitanju je Bogdana Glumac Levakov, koja je predsednica opštine bila samo godinu dana, javlja novinarka Danasa Nadica Jakovljev.
Na čelu opštine i grada bili su, sem ovog izuzetka, muškarci.
Kako nekad, tako je i danas. Gradonačelnik, njegov zamenik i predsednik skupštine su muškog pola.
Gradonačelnik Zrenjanina ima dve pomoćnice, Jelenu Travar Miljević i Stojanku Cicu Vučković.
U rukovodstvu Skupštine žena nema kao što ih nema ni u Gradskom veću. U skupštinskom sazivu u ovom mandatu više od trećine su žene. Zakon je u potpunosti poštovan, pa svaka odbornička grupa u lokalnom parlamentu u svojim redovima ima odbornice.
Žene su i na čelu odeljenja gradske uprave. Vode društvene delatnosti, urbanizam. Na čelu javnih preduzeća žena nema. Što se tiče javnih ustanova, direktorku ima jedino Istorijski arhiv.
Žene su na čelu Centra za socijalni rad i Centra za pružanje socijalnih usluga Most.
„Žena u Srbiji generalno na rukovodećim mestima ima manje nego muškaraca, pa tako i u Zrenjaninu. Ono što je namenjeno ženama tradicionalnim ulogama im umanjuje vreme koje mogu provesti na poslu pa tako i na političkim funkcijama“, smatra Svetlana Vukobratović Novković, odbornica Pokreta Dosta je bilo u zrenjaninskoj skupštini i članica Ženske odborničke mreže.
Međutim, i pored tih unapred postavljenih prepreka, postoje žene koje se bore za mesta koja im pripadaju, smatra ona.
– Zbog toga one mnogo više rade kako bi isplivale na rukovodeća mesta, jer tako nešto je mnogo teže ukoliko ste žena. Obično se u Zrenjaninu ženama daju da vode društveni, socijalni ili humanitarni sektori koji dobijaju malo para iz budžeta. Tako se nekako namire promoteri rodne jednakosti jer im prikažu kako, eto, ima žena na nekakvim funkcijama. Pošto govorim iz perspektive opozicije i pripadam opciji gde zaista nema razlike u dodeli poslova, odlučivanju i radu, ono što jeste vidljivo i jasno jeste to da se žene manje i javljaju da budu uopšte aktivne u politici, pa po prirodi stvari opet muškarci drže većinu“, dodaje Vukobratović Novković.
Odbornica Pokreta Dosta je bilo ističe da se mnogo više žene javljaju kao simpatizerke nego da budu baš aktivne. Ona misli da su kvote od 60 procenata muškaraca prema 40 procenata žena u parlamentarnim strukturama tek prvi korak da se žene naviknu da moraju i mogu biti u politici, da mogu biti i bolje od muškaraca ukoliko se aktiviraju u poljima koja ih zanimaju.
Nažalost, u većini slučajeva, barem što se tiče zrenjaninske gradske skupštine, one su muškarcima tek zakonska kvota koju moraju da ispoštuju, ističe Svetlana Vukobratović Novković.
KRAGUJEVAC: Od 14 ustanova kulture, u samo tri su žene direktorke
Sudeći po broju žena angažovanih u političkom životu Kragujevca, reklo bi se da dobijaju sve veći uticaj u ovom gradu.
Od 87 predstavnika građanki i građana u Skupštini grada, njih 40 su žene. Ipak, nijedna nije na poziciji šefa odborničke grupe od 13, koliko ih lokalna skupština ima, dok su njih pet zamenice šefa odborničke grupe.
Od 12 članova Gradskog veća, samo dve su žene. I tu se možda najbolje sagledava pravo lice odnosa prema angažovanju žena u politici. One sada participiraju u znatno većem broju, ali pravu moć u odlučivanju i kreiranju poltike zapravo nemaju.
Na mestima direktora javnih preduzeća i ustanova ipak ima znatno manje žena. Od 14 ustanova kulture u Kragujevcu, na samo tri direktorska mesta nalaze se žene.
Situacija sa poverenjem u žene kao rukovodioce nešto je drugačija među privrednim društvima, gde od 11 privrednih društava, kojima je Grad Kragujevac osnivač, na mestu direktorki se nalazi njih četiri.
Kako izveštava novinarka Danasa Gorica Gligorijević, među rukovodiocima tri javno-komunalna preduzeća nema nijedne žene, dok je u jednom javnom preduzeću, od tri postojeća, u jednom žena direktorka.
U Gradskom veću dr Gordana Damnjanović je zadužena za zdravstvo i socijalnu politiku. U Domu zdravlja Kragujevac ima 24 godine radnog staža, od 2000. godine na poziciji portparolke Doma zdravlja Kragujevac.
Članica je Gradskog veća sada već u tri mandata, od 2014. do 2016, od 2016. do 2020. I od poslednjih izbora 2020. do danas.
Resor Sanje Tucaković u Gradskom veća je lokalnu samoupravu.
Od 2013. do 2015. godine bila je direktorka PD Elektrodistribucije Centar Kragujevac, a potom 2015. godine obavljala je funkciju direktorke regionalnog centra „Centar Kragujevac Elektrodistribucije Beograd“.
Od 2014. do 2016. godine članica je Upravnog odbora KBM Banke. Od juna 2014. godine poslanica je u Narodnoj skupštini Srbije.
Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga, radila je kao profesorka etike i filozofije u Medicinskoj školi „Sestre Ninković“ u Kragujevcu.
U dva mandata bila je poslanica u Skupštini Republike Srbije i član Odbora za lokalnu samoupravu. Od 1. jula 2016. Vlada Srbije postavlja je na mesto načelnice Šumadijskog okruga i na ovoj poziciji se nalazi i danas.
Vranje: Na jugu Srbije dve žene predsednice opština
Srpska napredna stranka u Vranju u svom rukovodećem timu na lokalu ima više žena. Profesorka književnosti Zorica Jović je najpre bila član Gradskog veća za kulturu i informisanje.
Sada je avanzovala na mesto pomoćnika gradonačelnika Vranja dr Slobodana Milenkovića. Resor kulture i informisanja preuzela je njena partijska koleginica Izabela Savić, koja do sada nije obavljala važnije funkcije unutar vladajuće naprednjačke koalicije.
Drugi mandat za redom resor socijalne zaštite u Vranju vodi Danijela Milosavljević. Na direktorskim funkcijama u Centru za socijalni rad, Narodnom muzeju u Vranju, takođe, su na funkcijama žene, kadrovi SNS.
Vranje od formiranja Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) na mestu predsednice ima dr Mirjanu Ilić Stošić, oftalmologa po zanimanju. Dobar deo članova vranjskog odbora SSP čine žene, različitih profesionalnih profila, od advokatica do medicinskih sestara.
Na jugu Srbije, zanimljivo je, upozorava novinar Danas Vojkan Ristić, u dve opštine predsednice su upravo žene.
Drugi mandat za redom dr Aleksandra Popović (52) obavlja funkciju predsednice Opštine Surdulica. Neurološkinja po zanimanju, kao član Socijalističke partije Srbije (SPS) i bliska saradnica aktuelnog ministra Novice Tončeva, ona je na lokalnim izborima 2014. godine izabrana zapredsednicu surduličke opštine.
Slovi za strogu i principijelnu osobu koja se ipak čvrsto drži „mentora“ u političkim procenama, a to je u Surdulici i dalje Novica Tončev. Ostaće upamćeno da je Popovićeva prva žena na čelu jedne lokalne samouprave u sedam opština Pčinjskog okruga.
Na vanrednim lokalnim izborima u Opštini Preševo, koji su održani 2020. godine, za predsednicu je izabrana Ardita Sinani (42). Na tu funkciju je izabrana kao predsednica Opštinskog odbora Partije za demokratsko delovanje (PDD) čiji predsednik je Šaip Kamberi, narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Sinanijeva je po zanimanju diplomirana ekonomistkinja. Studije je završila u Prištini, a funkcija predsednice Opštine Preševo ujedno je njen najozbiljniji posao u dosadašnjoj karijeri.
Nedavno je protiv nje Više tužilaštvo u Nišu podiglo optužnicu zbog navodne „zloupotrebe službenog položaja i omogućavanja licima iz Preševa protivpravno sticanje novca na štetu lokalnog budžeta, vezano za lokalne projekte“.
Kao mladi kadar PDD-a, najstarije partije etničkih Albanaca na jugu Srbije, Sinanijeva uživa podršku većine albanskih političara na lokalu, koji njeno povremeno „nesnalaženje na funkciji koju obavlja“ opravdavaju činjenicom „da ona želi samo najbolje da radi i da joj za to treba vremena“.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
