Zašto nema dovoljno krvi u Srbiji: Koliko je potrebno, a ko sve ne može da bude davalac?

Kovid pandemija, ali i sve starija a brojčano manja populacija otvorili su čitav niz problema za davalaštvo krvi u Srbiji.

U razgovoru za Danas, Ivana Rodić, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, objašnjava kolike su potrebe a kolike zalihe, kako su kovid i demografske promene uticale na davalaštvo, i kako motivisati građane da postanu dobrovoljni davaoci krvi.

Kako sagovornica Danasa kaže, na nivou cele Srbije za ovu godinu je projektovano de će biti potrebno 260.000 jedinica krvi. Od ove količine, najveći deo treba da obezbedi ITKS, koji je nadležan za snabdevanje krvlju svih bolnica na teritoriji Beograda, kao i osam opštih bolnica na teritoriji Srbije.

– Iako imamo solidan broj dobrovoljnih davalaca od početka godine, rezerve krvi su na jednodnevnom nivou jer je izuzetno velika potrošnja – objašnjava Rodić.

Za prva dva meseca ove godine, prikupljeno je 1.500 jedinica krvi više nego tokom prva dva meseca prošle godine.

– Kada je nastupio kovid, prvi problem je bio da objasnimo da davanje krvi nije okupljanje građana, jer je tokom kovida bilo neophodno da se prikupi krvi. Sami građani su imali strah od okupljanja, zatvorile su se firme, škole, fakulteti isto, i sve ukupno došlo je do drastičnog pada davalaštva. Tokom 2021. i potom 2022. godine bilo je potrebno vreme da se vratimo u institucije i kompanije – objašnjava Rodić.

Ona kaže da je tokom prva dva meseca ove godine prikupljeno 1,500 jedinica krvi više nego u prva dva meseca prošle, te da je nivo donirane krvi sada kao i pre pandemije.

Tokom prethodne tri godine građani su imali i dileme u pogledu toga da li i kada mogu da daju krv nakon preležanog kovida ili primljene vakcine.

Domaće smernice iste su kao i međunarodne.

– U slučaju lakšeg oblika kovida, krv se može dati dve nedelje nakon preležane bolesti. Nakon upale pluća ili komplikacija, potrebno je da prođe duži period koji procenjuje lekar. Što se tiče vakcina, krv se može dati odmah nakon dobijene RNK vakcine, a čeka se dve nedelje posle primanja vektorske vakcine – objašnjava Rodić.

Iako se davalaštvo vraća na nivo koji je postojao pre pandemije, to i dalje nije dovoljno.

– Ono što je problem jeste smanjenje broja stanovnika. Poslednji popis je pokazao da imamo pola miliona građana manje dok je naša prosečna starost 43-44 godine. S jedne strane, smanjenjenje od pola miliona se odnosi na aktivni deo stanovništva koji jesu naša ciljna grupa jer davalac krvi može biti zdrava osoba od 18 do 65 godina. Takođe, sve starije stanovništvo znači da je broj eventualnih primalaca krvi veći nego pre deset godine – navodi Rodić.

Ona ističe da podaci pokazuju da se od 100 građana Srbije dobiju tri jedinice krvi.

– Možemo reći da od 100 ljudi, troje su davaoci. Šta je sa ostalih 97? Neka je čak i 96 neadekvatno, odnosno ne mogu biti davaoci, sigurno postoji jedna osoba koja bi mogla da da krv. Mi povremeno čujemo „Kako nemate krvi i gde su vam davaoci?“. A onda se ljudi osećaju žacnuti kada ih pitamo: „Da li ste vi ikada u životu dali krv?“. „Ne nisam.“ „Da li se u zdravstvenoj situaciji da date krv?“; „Da jesam.“ „Pa zašto niste?“ „Nisam o tome razmišljao.“ „Kako onda očekujete da bude dovoljno krvi.“ Dati krv je nešto što radimo za sve nas. Ako smo ljudi, moramo pokrenuti čovečnost, solidarnost u sebi. Jedini način da bolesna ili povređena osoba dobije krv jeste da zdrava osoba donira krv. Samo jedni drugima možemo pomoći – navodi Rodić.

Ona ističe da se davalaštvo mora promovisati i kroz zdravstveni i kroz obrazovni sistem ali i kroz društveno-odgovorno poslovanje.

Kako kaže, Institut se trudi da kroz razne akcije učini davalaštvo što dostupnijim i jednostavnijim.

– Trudimo se da budemo tamo gde je najveća fluktuacija građana. Želimo da ljudima budemo blizu, pred očima i da im je potrebno najkraće moguće vreme da bi dali krv – kaže Rodić.

Institut redovno objavljuje koje su krvne grupe najkritičnije. U ovom trenutku, kako kaže Rodić, to su nulta pozitivna i nulta negativna, kao i AB pozitivna. Ona međutim dodaje da se to menja na dnevnom i nedeljnom nivou.

Na sajtu Instituta može se videti i gde će sve tokom nedelje biti dostupni punktovi za davanje krvi širom Beograda ali i Srbije.

Ivana Rodić najavljuje i posebne akcije u narednom periodu.

– Vrlo smo ponosni na akciju dobrovoljnog davanja u pet crkava i na činjenicu da je naš patrijarh treći put dao krvi. Predstoji nam završetak zimske kampanje u nadmetanju gradova i opština za titulu solidarnosti u davalaštvu kao i akcija za 8. mart „Ništa bez žena“. Nastavljamo saradnju sa obrazovnim ustanovama, kompanijama, udruženjima pacijenata, nadamo se podršci poznatih ličnosti… – kaže sagovornica Danasa.

Ko može biti davalac krvi?

U nastavku prenosimo informacije sa sajta Instituta: Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:

• Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja
• Teža od 50 kg
• Telesne temperature manje do 37°C
• Pulsa između 50 – 100/min
• Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa
• Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane
• Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce
• Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene
• Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.