Odbojkašima Srbije diplomatske pasoše je uručio tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić
Foto: Beta/ Ministartsvo spoljnih poslova Nova rang-lista prema „Henli pasport“ indeksu pozicionirala je pasoš Srbije na 36. mesto. I dok je stigla ta vest, u Srbiji se polemisalo koliko nosioce diplomatskih pasoša on može da štiti.
Doživotno pravo na ovu doplomatski pasoš imaju predsednici Republike, Vlade, Skupštine i ministar spoljnih poslova, a u ovom trenutku sa diplomatskim pasošem putuje oko 2.000 građana Srbije.
Diplomatski pasoš mogu imati ambasadori dobre volje, istaknuti predstavnici Srbije u svetu, humanitarci, umetnici, sportisti, naučnici mogu da imaju diplomatski pasoš. Vlada je to uredila uredbom, a diskreciono pravo da dodeli privilegovanu putnu ispravu ima i šef diplomatije.
„Ovde je reč da se dâ na važnosti određenim ljudima koji su naši predstavnici u inostranstvu“, objašnjava predsednik Skupštine i nekadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
„Oni ne mogu koristiti privilegije i imunitete koje koristi diplomatski službenik. Taj pasoš u principu njima može samo da posluži da imaju diplomatski pasoš i da granicu mogu da prođu po onom koridoru gde piše diplomatksi pasoš, znači da ne moraju da čekaju red“, kaže nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić.
U red moraju da stanu ako Srbija sa zemljom prijema nema bilateralni sporazum o bezviznom režimu. Baš o tome se polemisalo prethodnih dana. Da li je nosilac diplomatskog pasoša već deceniju, Novak Đoković, mogao sa posebnim tretmanom do terena „Rod Lejver“ arene.
„Ukoliko je nama potrebna viza da uđemo u Australiju i ja hipotetički imam diplomatski pasoš, ali naša država nema bilateralni sporazum, u kome se, između ostalog, kaže da nosilac diplomatskog pasoša može bezvizno da kroči na tlo Australije, meni moj diplomatski pasoš za Australiju ne znači ništa. To nije pravna zavrzlama, to je jedan ustaljen način regulisanja prirode ovih odnosa“, kaže Marko Dašić sa Fakulteta političkih nauka.
U procesu uspostavljanja bezviznog režima između dve zemlje, prema Bečkoj konvenciji, prvi koji imaju pravo da bez vize pređu granicu upravo su nosioci diplomatskih pasoša.
Praksu dodele diplomatskih pasoša nisu zaobišle ni afere. Posle kritika u javnosti da je ispunjavanje kriterijuma izostalo, pojedinima su i oduzeti.
„Reč je o staroj ustaljenoj praksi i, rekao bih, običajnom pravu i mislim da se ne bi trebalo igrati sa kredibilitetom i ugledom zemlje na takav način“, naglašava Dašić.
„Oni ne daju nikakve posebne privilegije, ali mogu zemlji da nanesu veliku štetu ako se zloupotrebe. Tako da mislim da to diskreciono pravo treba da bude krajnje, krajnje restriktivno“, kaže Đukić.
Osim diplomatskih pasoša, službenicima diplomatsko-konzularnih predstavništava, ali i, na primer, novinarima, putovanja olakšavaju i takozvani službeni pasoši.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
