Ko sve ulazi u popis stanovništva, koja su pravila i kada se očekuju prvi rezultati?

Tim povodom održana je konferencija o dinamici i pravilima tokom popisa. Kako je istakao direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, popis nije moguće sprovesti bez popisivača, ali ni bez sudelovanja građana.

“ Oko 17.500 osoba je obučeno za popis, a sutra 15.000 njih kreće na teren od vrata do vrata”, kazao je Kovačević napominjući da od njih direktno zavise i rezultati, te je stoga apelovao da budu smireni, taktični i posvećeni poslu.

Najavio je i da će najbolje među njima čekati drugi poslovi, kao recimo, popis poljoprivrede naredne godine.

“Popis – to smo mi, statistička slika našeg društva ovekovečena oktobra 2022. godine”, napomenuo je, još jednom ističući da je saradnja svih građana neophodna.

Ekonomska i politička slika Srbije

Sa druge strane, šef operacija Delegacije EU u Srbiji Martin Klaucke osvrnuo se na važnost popisa za sticanje uvida u ekonomsko i političko stanje naše zemlje.

“EU je ponosna zbog sprovođenja ove akcije i izrazito je podržava. Podaci popisa bitni su zbog socijalne ali i ekonomske politike. On će nam dati informacije o stanovništvu i tome kakav je život u zemlji”,  rekao je Klaucke.

Kako je istakao, popis će se sprovesti u skladu sa najvećim međunarodnim standardima.

“Ne smemo zaboraviti i na privatne podatke, koji neće biti objavljivani i biće anonimni. Već 20 godina podržavamo razvoj statistike u RS i uložili smo oko 60 miliona evra, ali smo veoma zadovoljni radom RZS”, kazao je Klaucke.

Privatnost podataka

Nešto više o privatnosti podataka govorila je zamenica direktora RZS Snežana Lakčević.

“Podaci iz popisa ne mogu se upotrebljivati u svrhu obaveza i prava građana. RZS je preuzeo sve mere neophodne za zaštitu podataka od preuzimanja i zloupotrebe. Korišćenje elektronskih popisa omogućilo nam je da ih bolje zaštitimo. Podaci popisa baziraju se isključivo na izjavi građana, dokumenta građanina nisu potrebna (osim ako želi da pročita JMBG iz bilo kog dokumenta). Popisivač je dužan da pozvoni, predstavi se i dozvoli da stanovnik zapiše njegovo ime i identifikacioni broj. Takođe je dužan da nosi legitimaciju i ličnu katrtu. Za decu mlađu od 15 godina podatke daje roditelj ili staratelj. Popisivači su dužni da više puta u toku dana dođu do vrata, a ako ne zateknu duže vreme građane kod kuće, ostavljaju podatke da se građanin javi za popis”, rekla je Lakčević.

Ko je sve obuhvaćen popisom?

Kada je reč o licima sa dvojnim državljanstvom, a ne žive u Srbiji, iz RZS objašnjavaju da oni ne ulaze u popis. Naime, naglašavaju da se popis sprovodi na teritoriji Republike Srbije.

“Ne uzimamo u obzir kategoriju državljanstva već stalnog boravka, privremeno prisutnog ili prisutnog, i privremeno odsutnog ili odsutnog stanovništva. Ako je neko kraće od godinu dana van zemlje ulazi u kontigent uobičajeno prisutnog, ako je duže od godinu dana, popisuje se al’ ne ulazi u ovu kategoriju, već posebnu”, kazao je Kovačević.

Pitanja na koja građani ne moraju dati odgovor

Objasnili su i da se stanovnik po pitanju nacionalnosti može izjasniti i kao, recimo, Vojvođanin. Ako se veći broj ljudi izjasni pod istom nacionalnosti onda se otvara posebna kategorija, a ako je to manji broj, beleži se u kategoriju “ostalo”.

Takođe, na tri pitanja na koja ne moraju građani da odgovore, ne može odgovarati drugo lice u tuđe ime (recimo, supruga se ne može izjasniti o nacionalnosti svog muža).

Ipak, apeluju da su odgovori na ova tri pitanja važna, iako ne obavezna, jer to pomaže da manjine ostvare svoja prava.

Kako RZS najavljuje, preliminarni rezultati očekuju se do kraja novembra.