Ko treba da bira udžbenike – roditelji ili nastavnici?

To za Danas Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, odgovarajući na naše pitanje da li je nastavnik jedini stručan da odabere udžbenike po kojima će se raditi ili roditelji treba da imaju pravo glasa.

S druge strane, Mićo Mitrović, predsednik Skupštine Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije, smatra da udžbenike treba da biraju nastavnici i da takvo rešenje postoji svuda u svetu.

Ivan Ivić, inače jedan od najvećih stručnjaka za oblast udžbenika, ukazuje da je procedura izbora tako definisana da su rokovi u kojima škole treba da donesu odluku izuzetno kratki, a nastavnici nemaju priliku da se upoznaju sa ukupnom udžbeničkom produkcijom za predmet koji predaju, pošto im svi udžbenici nisu dostupni.

– Možete li da zamislite da će jedna seoska škola u brdsko-planinskom području dobiti sve udžbenike i imati dovoljno vremena da izvrši izbor – pita Ivić, ilustrujući svoju tezu da je biranje udžbenika „čista fikcija“, koja „nema nikakvog stvarnog značaja“.

U stvarnosti, kako kaže, nastavnici udžbenike biraju „prema onome što im se nađe pri ruci ili na osnovu nekih drugih kriterijuma, najverovatnije na osnovu propagande i podmićivanja“.

– Ako imate više nastavnika za jedan predmet i ako se svi ne slože, odluku najčešće donose direktori škola, a oni obično imaju neke biznis razloge i odnose sa izdavačima – navodi naš sagovornik.

Ivić napominje da sa stanovišta kvaliteta udžbenika ni roditelji nisu u boljoj poziciji, ali da, kada je reč o opredeljivanju na osnovu cene, roditelji treba da odlučuju o udžbenicima jer ih oni plaćaju.

– Bojim se da je ova nova zakonska odredba (o ulozi saveta roditelja u postupku izbora udžbenika prim.aut.) doneta da eliminiše Aleksandra Kavčića koji daje besplatne udžbenike i da je to doneto pod pritiskom udžbeničkog lobija – navodi Ivić.

Na naš komentar da su nastavnici i pre nego što se Kavčić pojavio uvek odlučivali koje će udžbenike koristiti i da je u tom smislu škola imala glavnu reč, Ivić kaže da je to tačno, ali ponavlja da je biranje na osnovu kvaliteta udžbenika besmisleno.

– Na seminarima smo davali nastavnicima poglavlja iz različitih udžbenika i tražili da odaberu onaj koji im se najviše dopada i da svoju odluku obrazlože. Uglavnom su navodili da im se sviđa izgled, ilustracije…Potom smo im dali set kriterijuma za izbor iz naše knjige „Vodič za dobar udžbenik“ i tražili da ponovo odaberu. Dobili smo potpuno drugi rezultat. Nastavnici i kad biraju udžbenike to čine na osnovu nekakvih spoljašnjih kriterijuma, što nema smisla. Jedino što ima smisla je biranje na osnovu cene koštanja, ali u tom slučaju treba da se pitaju roditelji jer oni plaćaju – smatra Ivić.

Kao još jedan razlog u prilog tome, on kaže da je teže korumpirati masu roditelja nego školu kao instituciju, a pre svega direktora, koji neretko donosi konačnu odluku o izboru školskih knjiga.

Na podsećanje da su se upravo on i drugi stručnjaci zalagali za zakonsko rešenje da svakom nastavniku treba omogućiti da bira udžbenike po kojima će raditi, u skladu sa karakteristima učenika kojima predaje, Ivić kaže da bi to imalo smisla kada bi se udžbenici razlikovali po kvalitetu.

Mićo Mitrović je jasan: roditelji o izboru udžbenika ne treba da se izjašnjavaju.

Takvo rešenje, kaže, ne postoji nigde u svetu. Priču o besplatnim udžbenicima Fondacije Kavčić ocenjuje kao „prodavanje magle“.

Napominje da su udžbenici fizike čiji je on autor dostupni na sajtu IK Saznanje u pdf formatu od kako su se pojavili pre sedam godina.

Na našu primedbu da su roditeljima školske knjige skupe, Mitrović kaže da, ako su cene udžbenika nenormalne, to treba da reguliše država.

Na komentar da bi se u tom slučaju čula zamerka da država narušava slobodno tržište, on odgovara:

– Slobodno tržište ne znači samo cenu, već kvalitet prema ceni. Ima načina da država nekom vrstom limitiranja ograniči cene udžbenika, da cene ne „divljaju“, ali jedini ko treba da bira udžbenik je nastavnik. Mi imamo 20 odsto nastavnika fizike koji su učitelji ili su završili neki tehnički fakultet na kome su fiziku položili sa šesticom. Takvi ne mogu da koriste normalan udžbenik jer ga ni oni ne znaju, već im treba neki trivijalan koji izgleda kao slikovnica. A ima nastavnika koji hoće normalno da rade, nekom odgovara stil pisanja jednog autora, nekom drugog i prema tome se opredeljuje, što je u redu, a cene neka reguliše država – poručuje Mitrović.

Ključ je kako se udžbenik koristi

Ivan Ivić naglašava da je ključna stvar kako nastavnik koristi udžbenik, a ne da li se opredelio za izdanje jednog ili drugog izdavača.

– Nastavnici u velikoj većini koriste udžbenik tako da traže doslovnu reprodukciju i moja je procena da 50 odsto ocenjivanja nagrađuje „bubanje“. Ključno je da nastavnik koristi udžbenik da bi postakao učenike da uče sa razumevanjem, a ne da doslovno ponavljaju lekciju – ukazuje Ivić.