Ko ugrožava čiju bezbednost

Od srede naovamo, sa takvom manje-više usaglašenom porukom oglasilo se nekoliko uglednika Obamine administracije i Kongresa, da bi pred vikend sve to počelo da dobija dimenzije svojevrsne kampanje imajući u vidu koliko su i republikanci, iz suparničkog tabora, počeli u javnosti da se angažuju oko svega toga.

Najradikalniji i najistureniji u tome bio je dosad njihov kongresmen Hauard Mekeon, predsedavajući Komiteta za vojna pitanja Predstavničkog doma, sa procenom da „Peking očigledno smatra da i na vojnom planu može da napravi kapital od tekuće globalne finansijske krize“. Njegov zaključak glasio je na tu temu da američko vojno prisustvo na Dalekom Istoku i Pacifiku „nikako ne bi smelo da bude žrtva dugoročnog i drastičnog kresanja budžeta Pentagona, koji Bela kuća i demokratska većina u Senatu uveliko najavljuju za period od sledećih deset godina“.

I sa mnogih drugih nadležnih vašingtonskih adresa, međutim, tim povodom učestala su upozorenja da je evidentno vojno jačanje Kine – na talasu sveobuhvatnog razvoja druge ekonomske sile sveta – prevazišlo sva očekivanja i ušlo u fazu „kad se na to mora odgovarajuće reagovati“. Tim povodom, u medijskim i ostalim javnim reagovanjima pominju se, pre svega, započeta realizacija kineskog programa izgradnje nuklearnih nosača aviona, ubrzani razvoj kapaciteta za sajber-ratovanje, usavršavanje postojećih sistema antisatelitskih i balističkih projektila, kao i privođenje kraju izgradnje inače već uveliko izreklamiranog „nevidljivog“ lovačkog aviona J-20, za koji se procenjuje da će ući u punu operativnu fazu do 2018. godine.

„Uprkos zaostajanju u pojedinim ključnim oblastima, daljem oslanjanju na klasično naoružanje i nedostatku operativnog iskustva, Kineska narodnooslobodilačka armija postepeno smanjuje zaostatak za modernim oružanim snagama u svetu“, konstatovano je tim povodom u pomenutom, upravo objavljenom izveštaju Pentagona. Uz ukazivanje na „očigledne dividende“ koje je, kako se navodi, u proteklih godinu dana Pekingu počeo da donosi program modernizacije i jačanja kineske armije.

Pored toga, u tom redovnom godišnjem raportu Pentagona kongresmenima i senatorima na Kapitol hilu izražava se zabrinutost zbog „ugrožavanja bezbednosti Tajvana“ – kineskog ostrva otcepljenog već više od pola veka od svoje matice (i, kao takvog, sve to vreme u zoni specijalnog interesa i svakovrsne pomoći i političke podrške SAD). U tom krajnje osetljivom segmentu američko-kineskih odnosa, inače, došlo je nedavno do dodatne zategnutosti i zaoštravanja, posle odluke Obamine administracije da se Tajvanu ponovo odobri prodaja značajne količine najmodernijeg američkog naoružanja.

Prvo zvanično reagovanje Pekinga na najnovije upozorenje Pentagona, inače, došlo je u vidu saopštenja ovdašnje kineske ambasade sa ocenom da pomenuti izveštaj Kongresu predstavlja „odraz hladnoratovskog mentaliteta“, kao i „još jedan pokušaj da se NR Kina predstavi kao pretnja međunarodnoj bezbednosti“. Poruka sa te adrese završena je iščekivanjem da će SAD „ipak preduzeti praktične korake u saradnji sa Kinom kako bi se uspostavile stabilne vojne veze, u duhu međusobnog poštovanja, poverenja, Nekoliko sati kasnije, Sinhua (kineska zvanična državna informativna agencija) oglasila se iz Pekinga, na istu temu, jednim oštrije intoniranim komentarom. Amerika je optužena, u tom reagovanju, za „preuveličavanje opasnosti“ koju po regionalnu bezbednost predstavlja tekuće jačanje kineskih pomorskih snaga.

„Mnogi su začuđeni da Pentagon, čiji troškovi dostižu skoro 700 milijardi dolara i predstavljaju zapanjujućih 40 procenata svih sredstava potrošenih u svetu za odbranu, 2010. godine, i dalje rutinski upire prstom na Kinu“, zaključeno je u ovom komentaru Sinhue. S druge strane, prema američkim izvorima, vojni budžet Kine u ovoj godini iznosiće (rekordnih) 90,1 milijardi dolara.

Zbog ovakvih i sličnih „ponovnih izazova“, inače, Kina je prošle jeseni suspendovala sve vojne odnose sa Amerikom. Posle ove najnovije epizode izvesno je jedino da je dalji tok i ishod prepucavanja Vašingtona i Pekinga i Vašingtona na tom terenu u ovom trenutku – i, uopšte, u nekoj bližoj perspektivi – sasvim neizvestan.

Jer, na ovoj vašingtonskoj strani u igri su tu sad i neki novi činioci, a pre svega nailazeći početak kampanje za predsedničke izbore 2012. Deo tog domaćeg političkog obračuna nad obračunima neizostavno predstavljaju, svake četvrte godine, i prateća varničenja u trouglu Vašington-Tajpeh-Peking, pri čemu Obamini suparnici, republikanci, imaju na tom terenu oređenu prednost, zahvaljujući svojoj tradicionalnoj bezrezervnoj podršci „otpadnicima od crvene Kine“.