Ko voli more više i od Crne Gore

Predlog ugovora, koji je usvojio Savet ministara BiH, pred njenim Parlamentom je osporio poslanik Denis Bećirović predlogom rezolucije kojim se osporava pravo Crne Gore na teritoriju Sutorina u zaleđ Trebinja odnosno, kako je po svim medijima nedavno grmeo Bećirović na „83,7 kvadratnih kilometara najatraktivnijeg prostora u Sredozemlju, koji bi mogao da postane bosansko-hercegovačka Antalija“, a koji je suprotno interesima BiH poklonjen Crnoj Gori. Da napomenemo, ukoliko bi bila u sastavu BiH, Sutorina bi obezbedila Republici Srpskoj izlaz na more!

Otvoreni granični problemi u Evropi nisu retkost – prema nekim evidencijama 26 ih je, a nije neobično i što nešto manje od trećine njih – ukoliko se ne otvori neki novi – osam otpada na države nastale na teritoriji bivše SFRJ. Ti se granični problemi na teritoriji bivše SFRJ uglavnom otvaraju i zaoštravaju tokom raznih predizbornih kampanja, često prave svakodnevne životne probleme ljudima koji uz spornu granicu žive, vrlo retko izazivaju incidente, a gotovo nikako ozbiljne.

Bosna i Hercegovina trenutno ima otvorene granične probleme sa tri susedne države: Srbijom, koji ni jednog trenutka nije bio pred konačnim rešenjem, a sa Hrvatskom i Crnom Gorom je probleme rešila, a onda je rešenje suspendovala Hrvatska, odnosno u najnovijem slučaju sama BiH.

Pomenuti Denis Bećirović, i grupa koja ga podržava, u raspravu su ubacili tvrdnju da je BiH Sutorinu unela u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca kao deo svoje teritorije čije su granice utvrđene na Berlinskom kongresu 1878. godine, a da je, onda, na svoju ruku tu atraktivnu teritoriju Đuro Pucar Stari 1948. godine zamenio za lovište na Sutjesci odnosno poklonio je svom prijatelju tadašnjem crnogorskom političaru Blažu Jovanoviću. Ova transakcija mogla je da bude obavljena pod uslovima definisanim članom 12 Ustava FNRJ, ali to, tvrde bosansko-hercegovački branitelji Sutorine, nikad nije učinjeno. Da, dakle, Crna Gora nema dokaza da je Sutorina njena, a da joj kao ambicioznom pretendentu na članstvo u EU ne odgovara da sebi na leđa natovari nerešena granična pitanja i procese pred Međunarodnim sudom pravde.

Podgoričke „Vijesti“ su na ove tvrdnje pronašle dokument koji potvrđuje da je Sutorina u sastavu Crne Gore još od 1937. godine. Prema tom dokumentu iz „Službenih novina“ Kraljevine Jugoslavije tadašnji ministar finansija je doneo rešenje da se „opština primorska, koju sačinjavaju katastarske opštine Kruševica i Sutorina, izdvoji iz područja Katastarske uprave u Trebinju i pripoji Katastarskoj upravi u Kotoru“.

Najviši funkcioneri BiH i njenih entiteta, sem što su mnogi u statusu tranzicije vlasti, po svemu sudeći su neodlučni oko toga da li uopšte treba i koliko treba da budu ljuti, pa se najava povlačenja ambasadora iz Podgorice čas plasira čas demantuje, ali iz Podgorice je odgovor predsednika Filipa Vujanovića bio oštar: procedura slanja crnogorskog ambasadora u Sarajevo obustavljena je.

Mladen Bosić, lider Srpske demokratske stranke i potencijalni član vladajuće koalicije na centralnom BiH nivou, a opozicija u RS, napismeno je prozvao predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljka Čubrilovića da se taj parlament o slučaju izjasni, na šta je predsednik RS Milorad Dodik odgovorio čuđenjem što se isključiva nadležnost BiH, koju ni on ne osporava, prebacuje u nadležnost RS i time uspostavlja nova praksa. Dodik je dodao da bi se radovao da RS izađe na more, ali je podsetio da je po raspadu SFRJ osnovana komisija koja je zvanične granice republika utvrdila po linijama avnojevskih granica, ako se republike drugačije ne dogovore. U slučaju Sutorine ušlo bi se u „dugoročan neizvestan proces“ koji bi se završio međunarodnom arbitražom.

Ali Dodikov stranački kolega Nebojša Radmanović kategorično je ustvrdio da se po njegovom mišljenju „radi o teritoriji druge države“ i da je „jedan broj ljudi koji ne zna o čemu se radi“ pokvario odnose BiH i CG te su sada najgori od trenutka međusobnog priznanja dve države.

Stvar je sa srpske strane u BiH zapečatio Slavko Vučurević funkcioner Partije demokratskog progresa (Mladena Ivanića) i kontroverzni gradonačelnik opštine Trebinje, kojoj bi Sutorina po autorima rezolucije trebalo da pripada, kategoričnim priznanjem Anteni M da je „Sutorina sastavni deo opštine Herceg Novi, tako je bilo već godinama i decenijama“, a svaka druga tvrdnja namerna je da pokvari odnose Trebinja i Herceg Novog i pograničnih opština u istočnoj Hercegovini sa Crnom Gorom „do koje je meni najviše stalo“.

Ipak, stvar je daleko dogurala, pa se i sa jedne i sa druge bosansko-hercegovačke strane traži pomoć eksperata.