Vazdušne snage SAD, Francuske i Britanije nastavile su juče akcije u Libiji, a u Tripoliju su sinoć odjeknule snažne eksplozije od kojih jedna u sektoru rezidencije libijskog lidera Moamera Gadafija, javio je izveštač agencije Frans pres. Gust dim se video iznad dela rezidencije-kasarne u Bab el-Aziziji, u južnom delu Tripolija, dok je protivvazdušna odbrana odgovorila snažnom vatrom. Ipak, iz redova američkih snaga saopšteno je da cilj nije bila rezidencija Gadafija. Kako je javio reporter Frans presa, projektil je pogodio jednu od zgrada u kompleksu rezidencije nakon čega je praktično uništena.
Protivvazdušna odbrana u Tripoliju je delovala i ranije sinoć, u blizini Gadafijeve rezidencije, a na nebu su se videli crveni tragovi njihovih projektila. Libijska vojska je potom u 21 čas, odnosno u 20 časova po srednjeevropskom vremenu, proglasila prekid vatre. Kako je saopštio portparol libijske vojske Milad Fokehi, do proglašenja prekida došlo je kao odgovor na poziv Afričke unije na „momentalni prekid neprijateljstava“.
S druge strane, načelnik generalštaba američke vojske admiral Majkl Malen rekao je juče da je prva faza vazdušnih udara na Libiju bila uspešna jer je omogućila zatvaranje vazdušnog prostora Libije, kao i zaustavljanje napredovanja snaga lojalnih Gadafiju ka Bengaziju, uporištu pobunjenika. Malen je ukazao da bi vojna intervenicja mogla da bude uspešna iako prvi čovek Libije ne bude svrgnut s vlasti.
– Vojna intervencija međunarodnih snaga mogla bi da postigne svoje ciljeve, ali da pri tome ne primora Muamaera Gadafija da ode sa vlasti – izjavio je Malen.
U intervjuu za Si En En on je rekao da nije u mogućnosti da predvidi kako će se u Libiji sve završiti u političkom smislu. Malen je takođe naglasio da do sada nije video nikakve izveštaje o civilnim žrtvama u Libiji, kao i da Gadafi pribegava upotrebi ljudskog štita kako bi sprečio dalje napade. On je rekao da misli da je Gadafi sada izolovan više nego ikad čemu doprinosi i embargo na oružje koji je takođe uvedeno za Libiju. Malen je rekao da SAD sada predvode vojnu intervenciju, ali da će pokušati da u sledećih nekoliko dana to liderstvo ustupe.
Prvi napad u nedelju počeo je već oko 1.30 ujutro po centralnoevropskom vremenu i trajao je oko dva sada. U vazdušnoj akciji snaga SAD, Francuske i Velike Britanije učestvovalo je ukupno 19 američkih aviona uključujući tri „nevidljiva“ ili stelt bombardera B-2. Američka vojska navodi da su ciljevi bili uglavnom odbrambeni sistemi, dok libijske vlasti tvrde da je u napadima poginulo 48 ljudi, uključujući civile. Viceadmiral američke mornarice Vilijam Gortni rekao je sinoć novinarima u sedištu Pentagona da je protivvazdušnoj odbrani Libije naneta velika šteta. On je naveo da su tri stelt aviona B-2 bombardovala jedan aerodrom, kao i da su razni američki, britanski i francuski avioni napali „delove Gadafijevih trupa na zemlji u oblasti oko 16 kilometara južno od sedišta pobunjenika u Bengaziju“. Gadafijeve trupe su „izolovane i pometene“, prema njegovim rečima.
Libija je gađana i iz vazduha i s mora, uključujući i glavni grad Tripoli, na šta je libijski vođa Muamer Gadafi uputio pretnje da će pretvoriti Sredozemlje u „borbeno polje“. On je upozorio da će se voditi „dug rat“ protiv međunarodnih vojnih snaga koje su otpočele vazdušne napade na njegove trupe i na njih poslale desetine krstarećih raketa. U jučerašnjoj telefonskoj izjavi za libijsku državnu televiziju Gadafi je naglasio da neće popustiti u akciji protiv pobunjenika na istoku Libije, koji drže grad Bengazi. On je rekao da je otvorio skladišta oružja Libijcima i da su sada svi naoružani automatskim oružjem, minobacačima i bombama. „Obećavamo vam dug rat“, rekao je Gadafi i dodao da će pobediti, „Mi smo pobednici, vi ste pobeđeni. Mi se nećemo povući s bojnog polja jer ćemo braniti svoju zemlju i svoju čast“, istakao je libijski vođa. Gadafi je kazao da će gađati svaki vojni i civilni cilj na Mediteranu.
Zapad je u velikoj zabludi kada je reč o političkoj situaciji u Libiji, izjavio je juče jedan od Gadafijevih sinova, Seif Al Islam. Gostijući na američkoj televiziji Ej Bi Si Al Islam je rekao da je iznenađen zbog vojne intervencije na Libiju. On je odbacio mogućnost da njegov otac ode sa vlasti i naglasio da je cela zemlja ujedinjena protiv naoružanih pobunjenika i terorista koje podržavaju Amerikanci i ostali zapadnjaci. „Bili smo veoma iznenađeni kada je predsednik Obama za koga smo mislili da je dobar čovek i prijatelj arapskog sveta odlučio da bombarduje Libiju“, rekao je sin libijskog lidera.
U Briselu je i juče zasedao Savet NATO koji bi, na predlog Vojnog komiteta, trebalo da danas ili sutra usvoji „izvršnu naredbu“ za moguće uključivanje atlantskih saveznika u operaciju uvođenja „zone zabrane letenja“ iznad Libije, na temelju rezolucije Saveta bezbednosti UN. NATO zasad ne učestvuje neposredno u vojnoj operaciji u Libiji mada su vojni brodovi atlantskih saveznika već u vodama nadomak Libije.
Italija je na raspolaganje stavila osam aviona, a tri su juče poletela iz baze na Siciliji. Katar je najavio da će u akciju uključiti četiri svoja aviona, a podršku će dati i u Ujedinjeni Arapski Emirati. Grčka i Turska su saopštile da će doprineti međunarodnoj akciji. Prema rečima jednog neimenovanog izvora iz grčkog Generalštaba, Grčka će ponuditi saveznicima svoju bazu Suda na Kritu u kojoj se trenutno nalaze četiri američka aviona i jedan francuski, kao i dva američka teretna broda. Međutim, zvanična Atina je naglasila da je spremna da pomogne saveznicima, ali da neće učestvovati u vazdušnim operacijama protiv Libije.
Ministarstvo spoljnih poslova u Ankari takođe je juče saopštilo da će i Turska dati doprinos rešavanju krize u Libiji uz „poštovanje“ bezbednosti libijskog naroda“. „U toku su pripreme u saradnji s našim civilnim i vojnim službama“, navele su turske vlasti, ali nisu navele o kakvom se konkretno doprinosu radi.
Francuska je juče angažovala „više od 15 letelica“ u operacijama u Libiji, izjavio je portparol generalštaba francuske vojske Tijeri Birkar. Te letelice su, prema njegovim rečima, izvršile operacije „vazdušne odbrane kao i podrške na zemlji, snabdevanja, vazdušne kontrole i otkrivanja“.
Nestala dva novinara i fotoreporter Frans presa
Bengazi – Francuska novinska agencija Frans pres javila je juče da su u Libiji nestala dva njena novinara i jedan fotoreporter. Prema Frans presu, novinari su nestali prekjuče ujutro dok su izveštavali iz grada Tobruka na istoku Libije, a imali su nameru da razgovaraju sa Gadafijevim protivnicima. Nekoliko stranih novinara je uhapšeno za vreme protesta koji su u Libiji počeli 15. februara, a snimatelj katarske televizije AL Džazira i jedan libijski novinar su ubijeni.
Skup podrške pukovniku u Beogradu
Beograd – U organizaciji Komunističke partije juče je, ispred Muzeja 25. maj održan skup podrške libijskom narodu u borbi protiv mešanja stranih sila u unutrašnje stvari te zemlje. „To je zemlja koja živi kako smo mi nekad živeli, možda i bolje“, rekao je predsednik KP Joška Broz, navodeći da je u Libiji besplatno zdravstvo i obrazovanje, da studenti dobijaju platu u visini profesije za koju se školuju, bračni parovi stanove i da su krediti beskamatni.
„Nikom ne duguju ništa. Šta reći više o jednom narodu koji je lepo živeo, ali je dočekao ono što smo mi i mnoge druge zemlje“, rekao je Broz, navodeći da su takozvane domokrate odavno krenule u ovakve pohode, počev od uništavanja Indijanaca, pa kroz brojne vojne intervencije. Broz je istakao da je pukovnik Muamer Gadafi prvi poslao novčanu pomoć našoj zemlji radi oporavka posle NATO bombardovanja 1999. kao i da Libija nije priznala nezavisnost Kosova. KP je saopštila da strane sile hoće da izazovu građanski rat u Libiji i pozvala narod u Libiji da ne dozvoli da im zbog bogatstva koje imaju otmu sve i dovedu ih do prosjačkog štapa. FoNet
Bahreinska opozicija traži intervenciju UN i SAD
Manama – Bahreinska opozicija tražila je tokom jučerašnjeg kratkog protesta u prestonici Manami od UN i SAD da intervenišu protiv represivnih mera države prema šiitskim demonstrantima, koji već više od mesec dana zahtevaju odlazak s vlasti vladajuće kraljevske porodice i veća prava. Osamnaest opozicionih poslanika pozvalo je u petominutnom protestu UN da intervenišu i spreče nasilje protiv demonstranata, kao i da posreduju u razgovorima između opozicije i vladajuće sunitske dinastije, koja upravlja zemljom već 200 godina.
DSS za osudu
Beograd – Demokratska stranka Srbije poručila je juče da bi Srbija trebalo da osudi medunarodnu vojnu intervenciju u Libiji, s obzirom na to da „najbolje zna da bombardovanje ne može da bude rešenje problema“. „Srbija najbolje zna da razaranja i stradanja ne donose mir i slobodu i zato treba da osudi bombardovanje Libije i da se snažno zalaže da se svi problemi rešavaju pregovorima i mirnim putem“, rekao je agenciji Beta portparol DSS-a Petar Petković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.