Koalicija za slobodu medija traži ostavku ministra informisanja i prekida komunikaciju s njim

Oni su novinarima ispred prostorija Ministarstva informisanja u Pariskoj ulici u Beogradu, rekli da su u tekstu koji su predali sabrani „svi problemi u medijskoj sferi“ u Srbiji za 100 dana koliko je Ristić na čelu tog resora.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić rekao je da predstavnici Koalicije za slobodu medija od danas obustavljaju komunikaciju sa ministrom Ristićem i da ne žele da učestvuju na bilo kakvim sastancima s njim.

Bodrožić je rekao da to ne znači prekid komunikacije sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija i drugim institucijama i dodao da će predstavnici Koalicije za slobodu medija nastaviti rad na donošenju podzakonskih akata za medijske zakone koji su usvojeni prošle godine.

Predsednik NUNS je dodao da se nada da će ministar, „ako je iole častan, nakon sramnog saopštenja kojim je samo doprineo daljoj kriminalizaciji i dehumanizaciji Tamare Skroze“ – što pre podneti ostavku.

„I sam je rekao kada smo se prvi put sreli da ne zna mnogo o medijima, a naročito ne o telekomunikacijama, a u ovih 100 dana je to i potvrdio. Sve je tako loše začinio sa tim saopštenjem, koje je najblaže rečeno sramno“, kazao je Bodrožić.

Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović navela je da je ministru, prilikom predaje teksta ostavke, rekla su njegovi poslednji potezi i saopštenje vezano za Skrozzu – sramni.

„Ovo je sad prevršilo svaku meru i mislim da bi moralni čin bio da da ostavku“, kazala je ona.

Dodala je da je Ristić kazao da je baš o toj temi želeo da razgovara na današnjem sastanku, na šta mu je ona objasnila u čemu je bio problem sa saopštenjem o Skrozzi.

Osim NUNS, Koaliciju za slobodu medija čine i Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija upozorilo je u sredu na „sve učestalije manifestacije govora mržnje i otvorenog pozivanja na nasilje i čak i na ubistva neistomišljenika“, za šta je najnoviji primer, kako su naveli, izjava novinarke agencije FoNet Tamare Skrozze o dešavanjima 5. oktobra 2000. godine.

U saopštenju su ocenili da je teško oteti se utisku da je u izjavi o tim dešavanjima Skrozza implicitno izrazila žaljenje što u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine pojedini državni zvaničnici nisu bili „lišeni života“ a da bi naknadno pojašnjavanje tog „poprilično jasnog iskaza predstavljalo učitavanje u reči gospođe Skroza onoga što one izvorno ne sadrže“.

„Imajući u vidu i ovaj primer govora mržnje i/ili poziva na, tj. izražavanja žaljenja zbog propuštene prilike da se izvrši nasilje, kao i brojne druge kojima je ispunjen javni, a posebno medijski prostor, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija iznova apeluje na sve da se suzdrže od iskaza koji eksplicitno ili implicitno predstavljaju govor mržnje ili poziv na nasilje“, saopštio je taj resor.

Skrozza je početkom juna u emisiji „Da sam ja neko“ na TV N1, rekla da je od 6. oktobra 2000. godine Srbija trebalo da bude potpuno drugačija, bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti.

„Da je ta noć (između 5. i 6. oktobra) bila drugačija, i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete (godine prošlog veka)“, rekla je Skrozza.