Kocijančič: Nema mesta za poricanje masakra u Račku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Moj Deda, učesnik drugog svetskog rata, kao rođeni Kraljevčanin učestvovao je u susretima pobratimljenih gradova pomenutog Kraljeva i Maribora… Na jednom tom skupu, u Mariboru, jedna njegova drugarica (i kao učesnica rata i po ideolologiji), držala je govor koji je obilovao zahvalnošću Kraljevčanima, koji su prihvatili Slovenačke izbeglice iz Maribora, koje su Nacisti deportovali u nadi da će na tom putu nestati sa lica zemlje…. Kraljevčani to nisu dopustili već su dočekivali te jadne ljude i delili ono malo hrane i svoje domove sa njima…. Moj Deda se osetio malo neprijatno na te sve izlive zahvalnosti i u odgovoru rekao da bi to u obrnutom slučaju isto uradili i Mariborčani, na šta je dobio odgovor od svoje drugarice: ,, Nisam sigurna u to druže M…“…. Kraljevčani su te iste godine streljani u sklopu široke odmazde nacista nad Srpskim narodom zbog otpora koji su pružili okupatoru…. Moj Deda, veliki jugosloven, ispričao mi je priču, koja sada poprima pravi odgovor, zašto je ispričana, gospođo Kocijačič…. Nadam se da nikada više nijedan narod neće prolaziti kroz šta je prošao narod Maribora, ali sam siguran da bih kao i moji preci 1941. stavio poslednje parče hleba u dzep i otišao na železničku stanicu da ga podelim sa nekim unestećenim čovekom… U suprotnom se neh osećao dostojno svog života…. Sve najbolje Vam želim, gospođo Kocijančič….

   1. Mi njima voce za bagatelu a oni nama fruktal sokove za lepe novce u to vreme.Muzli nas svi redom i iskoriscvali u zajednickoj nam drzavi.