Inicijativa građana Vračar pokrenula je peticiju protiv planiranog „uništavanja“ parka i platoa ispred Hrama Svetog Save. Kako objašnjavaju iz ove inicijative, problem ovog novog urbanističkog plana nije samo estetski izgled, koji će po njihovom mišljenju biti oskrnavljen, već će doneti i ekološke probleme, zbog uklanjanja većine zelenila i drveća na ovom prostoru.
Pravnica Aleksandra Gojković, koja je ispred ove inicijative, kaže da je još pre tri godine generalni urbanistički plan promenjen, zbog čega je došlo do bitnih izmena celog platoa ispred Hrama Svetog Save.
– Uglavnom, suština je da ima dosta problema vezanih za ovaj plan. Prvo, hram je hram, a park je park, sve oko hrama je građanski park u koji dolaze ljudi i deca. Faktički su rešili da u celom platou i parku poseku svo drveće koje tu stoji preko 60 godina i da to betoniraju „mermernim belim kockama“, koje će da vode od hrama do Nebojšine. Potpuno je besmisleno da bela mermerna staza vodi do pešačkog prelaza, navodi Gojković.
Ističe da, na stranu sve to da li će novi izgled biti nekom lep a nekom ružan, radi se o ekološkoj devastaciji tog prostora, u smislu da tu neće više biti nijednog jedinog drveta.
– Svo ono drveće koje se vidi na planu, stavlja se u neke rešetke. Seku normalno, lepo drveće u parku, koji je naš građanski, a ne crkveni. Napraviće isto kao i sa Trgom Republike, da sve to izgleda ko na tepsiji, i da tu u saksije i rešetke ubodu drveće, za koju određeni članovi grupe kažu da ono neće moći da opstane, objašnjava Gojković.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dodaje da, čak i ako drveće u tim uslovima opstane, ono će da izraste tek za nekih 40 godina. Time se, kaže, stvara dodatni problem jer će se temperatura leti povećati.
– Samo možemo da zamislimo na šta će da liči plato od mermera bez drveta. Drugi ogroman problem je što crkva planira da beli parohijski dom proširi, da ga napravi tako da će zauzimati jednu trećinu celog tog prostora. Kompletan narod sa Vračara se pobunio zato što se nešto oduzima građanima zbog crkve, kojima to nije od dede ostalo. Crkva je korisnik parcele, a neko ko je korisnik ne može da radi šta mu padne na pamet. Vlasnik parcele su građani Beograda, to je državno, a ne crkveno, kaže Gojković.
Dalje objašnjava da će najugroženiji biti ljudi koji žive u Krušedolskoj ulici, jer će izgradnja jednog objekta ići do drugog ili tećeg sprata, zbog čega će oni gledati u mermerni zid, što će im smanjiti vrednost nekretnina koje imaju.
– Oni će imati direktnu štetu. Mi razmišljamo da to nije samo naše, nije samo stvar Vračara, tu se radi o svim ljudima. Deo koji koriste svi građani i svi mogući turisti. To je prostor koji je od posebnog značaja za celu Srbiju. Formirali smo ovu peticiju još pre tri godine, ali se na nju niko skoro ne obazire, navodi Gojković.
Sa druge strane, ne bune se protiv izgradnje garaže, kako objašnjava, to mogu da prežive, jer tu zaista fali mesta za parking.
– Ceo Vračar ima problem sa parkingom, stalno dolaze tu i autobusi. Nismo nerazumni da kažemo da ne može ništa da se radi, ali ovo što se planira je više nego skandalozno. Ekološki je loše, a o estetici neću ni da pričam, bukvalno kocka, kocka, kockica, zaključuje Gojković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.