Kod Vučića se „uhlebljuju“ bivši funkcioneri

Osim penzionisanog nekadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića i bivše direktorke RFZO Verice Lazić, prema poslednjim najavama, još jedno mesto pokraj predsednika Republike popuniće doskorašnji ministar prosvete Mladen Šarčević, koji će Vučića savetovati o pitanjima iz domena školstva.

Savetnik zadužen za borbu protiv kriminala i korupcije je pukovnik Veselin Milić, koji je pre dva meseca ponovo postavljen za načelnika Policijske uprave za grad Beograd. O političkim pitanjima ali i o odnosima sa osobama sa invaliditetom, Vučića savetuje Nenad Mihailović. U timu je od početka 2019, a za posao savetnika prima 84.400 dinara, dok za mesto medijskog analitičara u Savetu za borbu protiv korupcije dobija još 68.000 dinara.

Za savete o spoljnoj politici zadužena je Tatjana Jović, bivša novinarka RTS-a, koja je sa Vučićem u timu još od 2013.

Međutim, savetodavne usluge najviših funkcionera vlasti su već dugo ogrnute velom tajni, jer javnost osim par šturih informacija na zvaničnim sajtovima ne može da nađe čak ni biografije aktuelnih savetnika.

Osim Suzane Vasiljević, predsednikove „desne ruke“ koja ga u stopu prati, na konferencijama, putovanjima, pa i na prvo predavanje u Visokoj školi za trenere, malo je poznato ko su i šta tačno rade najbliži predsednikovi ljudi. Još veća enigma bili su veoma zanimljivo birani strani savetnici, koje je Vučić okupljao oko sebe još za vreme premijerskog mandata, poput Tonija Blera, Stros Kana ili Guzenbauera, a javnost je do danas ostala uskraćena za informacije o tome ko ih plaća i po kom pravnom osnovu su ostvarivali saradnju sa našom državom, dok su i premijerka Brnabić i predsednik Vučić ostali decidni u izjavi da se iz našeg budžeta za njihove usluge nije izdvajao „ni dinar“.

Teško je prihvatiti odgovor da Srbija tek tako, „na lepe oči“, dobija savetodavne usluge najvišeg ranga, a priča da ih naša zemlja ne plaća uopšte ne uliva spokoj. Naprotiv, za građane je prilično zastrašujuće da ne znaju za čiji novac, ali i za čije interese, njihov predsednik dobija savete o najznačajnijim odlukama koje donosi.

Iz predsednikovog Kabineta naš list nije dobio odgovore na pitanja ko su savetnici, za koje oblasti su zaduženi kao ni kolika mesečna primanja imaju na tim pozicijama.

– Javnost je ostala bez jasnog odgovora u pogledu toga koji su sve bili aranžmani za mnogobrojne savetnike koji su bili uz Vučića, i kada je bio premijer, pogotovu kada je reč o zvučnim imenima iz inostranstva. Za razliku od od takozvanih posebnih savetnika članova Vlade i savetnika u kabinetu predsednika republike, kod kojih je zakonski osnov imenovanja jasan, takve informacije nisu bile poznate kada je reč o angažovanju inostranih savetodavaca. Postojala je mogućnost da se oni angažuju na osnovu nabavke konsultantskih usluga, međutim takve nabavke nisu bile raspisivane. Druga mogućnost je da republika i nije plaćala njihove usluge, već da su one dobijene kao nečija donacija. Međutim, ni informacije o takvim donatorskim aranžmanima nisu bile poznate, kaže za Danas Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

On navodi da situacija u kojoj je nepoznato ko plaća savetodavca može biti i opasna po javni interes, zato što savetodavci, iako nemaju ovlašćenja da donose odluke, imaju značajan uticaj na to.

– Zbog toga bi svi podaci o angažovanju savetnika i za potrebe najviših državnih funkcionera morali biti javno dostupni, iz istog razloga iz kog je, na primer nedavno donet Zakon o lobiranju. Podsetio bih da je svrha toga upravo mogućnost da javnost sazna ko je vršio uticaj da se neke odluke donesu, dodaje Nenadić.

Kako je ranije Transparentnost istraživala, ni tokom predsednikovanja Tomislava Nikolića, spisak savetnika nije bio poznat. A dešavali su se slučajevi prevara, kada su nepoznata lica, predstavljajući se kao savetnici predsednika, uzimali novac od građana za navodne usluge. Stanje se, smatra Nenadić, ni sada nije promenilo.

– Pošto se proteklih godina nekoliko puta dogodilo da su se neka lica lažno predstavljala kao savetnici predsednika i premijera, pa su tako iznuđivali novac od privrednika koji su bili u problemima, bilo bi veoma korisno da i predsednik i premijerka i svi ministri objave što detaljnije informacije o tome ko su zaista njihovi savetnici, kako bi se predupredila zloupotreba ovakve vrste, zaključuje Nenadić.

Za Aleksandra Vučića vezan je i neobičan izbor stranih savetnika, i tokom premijerskog mandata, pa su u našu zemlju od 2013. dolazili najpre Dominik Stros Kan, nekadašnji direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kao savetnik za finansije i javni dug. Zatim je tu bio i bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer i nekadašnji ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini, a njihov zadatak je bio da pomognu Vladi Srbije u evropskim integracijama.

Javnost se najviše zainteresovala dolaskom nekadašnjeg šefa Vlade Velike Britanije Tonija Blera, odnosno njegovog Instituta za globalne promene, koji je 2019. raspisao konkurs za dva savetnika u Vladi Srbije. Zbog toga se oglasila i premijerka Brnabić, koja je istakla da država ne izdvaja novac za savete njegove agencije. Ona je navela da je angažman Blerove firme u formi „deliveri junita“, te da je započet još u vreme dok je premijer bio Aleksandar Vučić. Ni danas nije poznato ko i odakle finansira tu jedinicu, a i predsednik je ponovio da „nikakvog ugovora nema“, te da „pro bono od pojedinih ljudi koji su veoma stručni dobijamo i podršku i pomoć“. „Mi ne plaćamo ni dinara“, rekao je Vučić.

Zoran Živković, nekadašnji premijer Srbije, kaže da možda naša vlast „nije dala ni dinara“, ali je dala „mnogo deviza“.

– Vučić je sam pričao da su neki njegovi iz BIA-e, a možda i iz neke druge kriminalne organizacije, išli sa koferima para da kupuju respiratore. Istog dana sam otišao na sajt Alibabe i tamo ste mogli da kupite respirator za sumu od 18 do 30 hiljada dolara. Vučić je pričao da je nekome dao keš. Kome je dao keš, po kom osnovu, koliko, gde je kupio, koji su sve prekršaji i krivična dela tu napravljeni, to je ostalo tajna, a on se time još i hvali. Dešavalo se i kod Miloševića i u onim političkim kombinacijama od 2004. do 2012, ali nijedna vlast nije imala ovako visok nivo kriminalizacije u vrhu, tako intenzivno, uz toliki primitivizam i banalizaciju države. Ilustracija je i njegova izjava da ga prisluškuju i da on ima dokaze, ali da neće to da objavi. Ili laže, pa ga odmah treba smeniti jer predsednik države ne sme da laže, ili pošto neće da kaže ko to radi a zna, vrši krivično delo prikrivanja, za šta se ide u zatvor, navodi Živković i napominje i da „i to što je u kešu, izvučeno je iz budžeta“, te nema opravdanja da se to krije od javnosti.

On objašnjava da postoje dva legalna načina angažovanja savetnika.

– Jedna varijanta je da to postoji u nomenklaturi, kao rano mesto i pod uslovima koji su tu definisani precizno. Naravno, savetnik osim ozbiljnog obrazovanja mora da ima i iskustvo na poslovima za koje savetuje, zasigurno ne može da ima 20 ili 30 godina. Druga varijanta je da se angažuje po ugovoru o delu, s tim što to mora da bude dostupno javnosti, što nije pitanje dobre volje već zakonska obaveza. Znači, mora da postoji ugovor sa jasno definisanim obavezama obe strane, i to mora da bude dostupno javnosti, makar postavljeno na sajt, među javnom nabavkama, objašnjava Živković i kao primer navodi da „na sajtu Pentagona, američko Ministarstvo odbrane i Generalštab objavljuju čak i izveštaje o nabavkama oružja i municije“.

Živković napominje da ovakva mesta sadašnja vlast koristi i za „uhlebljenje“ onih koji su ostali bez funkcije, ali i za „kontrolu nekih na nižim nivoima“.

– To znači da Vučić ne mora lično da pita ko ga prisluškuje, nego to da bivšem šefu policije da završi. Nema tu savetnika. Političari donose odluke, u okviru zakona i svojih nadležnosti. Pre svake ozbiljne odluke treba da pitate struku, od poljoprivrede do bezbednosti, pozovete eksperte, i pravo je zadovoljstvo kada vam struka ponudi tri rešenja pa vi samo izaberete najprimenjivije. A to da postoji savet mudraca, koji savetuje nekog neinteligentnog čoveka, to ne postoji nigde, jasan je Živković.

Kako naglašava, kada je neko nesiguran u sebe, kad od sebe hoće da napravi pametnijeg, uticajnijeg, lepšeg i snažnijeg, onda najpre oko sebe kao potčinjene stavlja gluplje, ružnije i slabije da bi delovao bolje.

– Takođe izmišlja i da je u mogućnosti da ga pro bono, iz prijateljskih razloga, neki svetski poznati ljudi pomažu savetima, opisuje Živković trenutnu situaciju u vrhu vlasti.

Bez odgovora Danasu

Iz predsednikovog kabineta redakcija Danasa nije dobila odgovore na pitanja ko su savetnici, za koje oblasti su zaduženi kao ni kolika mesečna primanja imaju na tim pozicijama.