Kog roda je humor?

I premda razume da je publici, te medijima, „čudno zamisliti ženu koja ima hrabrost popest se na pozornicu, potpuno se „ogoliti“ pred publikom, imat stav koji često ne paše u stereotipe i još uspije nasmijati ljude“, veruje da takva pitanja dolivaju ulje na vatru implicirajući da postoji nešto krajnje neobično u tome da žena zasmejava gledaoce.

„Neobičnost“ žena na stand up sceni u regionu prevedena u brojeve znači da organizacija Standup.rs, koja od 2010. producira i realizuje nastupe komičara u regionu, okuplja četiri stendaperke spram 15 stendapera. Balkan u tom pogledu samo oponaša trend prisutan svuda u svetu. Anketa britanske televizije Channel 4 iz 2010. godine pokazala je da je publika i žiri među 100 najduhovitijih stendapera svrstao samo četiri žene, dok je Huffington Post izračunao 2014. godine da su među 683 američka stand up komičara bile 92 žene.

– Kada žena izađe na scenu, ona treba da bude lepa, nikako duhovita. Očekuje se da je slatka i fina a humor i sarkazam se doživljavaju kao nešto što potire te atribute. Ženi koja može da zasmeje lako se prilepi da je isfrustrirana feministkinja. Za nju se neće reći da je preduhovita kao za muškarca. Humor je muška disciplina – kaže Milica Mihailović, producentkinja i osnivačica organizacije Standup.rs.

U muškoj disciplini prisutna je manje ili više prikrivena diskriminacija sa različitih strana – od publike koja sumnjičavo dočekuje žene na sceni, kolega koji teže prihvataju da žene mogu bolje od njih uraditi neki nastup, organizatora i vlasnika klubova, koji prednost daju „pravim komičarima“, dakle muškarcima. Martina Ipša, stand up komičarka iz Slovenije, prepričava jedno od istraživanja rađeno u njenoj zemlji koje je pokazalo ako ljudi ne poznaju osobu koja nastupa, ali znaju pol te osobe, i žene i muškarci veruju, da će muškarac biti smešniji. Za nju je to izazov da sa svakim nastupom menja mišljenja ljudi.

– Niko od nas, koji smo počinjali sa scenom u Sloveniji, nije bio poznat. Sa kolegom sam išla na nastup u jedan studentski klub i u publici su bili 90 odsto muškarci. Prije nastupa moj muški kolega je ušao na scenu samo da stavi mikrofon i dobio ogroman aplauz. Poslje 15 minuta, kada je službeno počeo šou, ja sam stala na scenu i zavladala je tišina. Ko da su svi u publici rekli: „Dobro, da te vidim. Nasmej me!“. I jesam ih nasmijala i na kraju dobila aplauz i za prije – priča Martina.

Ničeg neobičnog nema u iskustvu Martine Ipše. Većina komičarki će ispričati da su mnogo više morale da se bore za pažnju publike od kolega. A kada se izbore, priznanje nije zagarantovano.

– Jednom u Makedoniji kada smo Jelena Radanović i ja pozvane na nastup s još jednim kolegom, organizatori su pri prilasku zaobišli mene sa ispruženom rukom i krenuli se prvo rukovat s kolegom. Za vrijeme večere Jelenine i moje pokušaje razgovora nisu doživljavali. I najbolje ikad – Jelena otvara sa 20-minutnim nastupom, razvali, pa nastupam ja isto 20 minuta. Stvarno super bude i voditelj se nakon nas popne gore i kaže: „To su bile naše smiješne ženske, a sada je vrijeme za prave komičare, prvi od muškaraca na pozornici“… I najavi kolegu. Vrh. Zanimljivo iskustvo nadasve – priča Marina Orsag.

Da „žene prosto nisu duhovite“ stav je za koji se decenijama unazad nalaze različita često pseudonaučna obrazloženja. Dvadesetih godina prošlog veka tvrdilo se da muškarci imaju veći smisao za humor zato što su tokom evolucije kao lovci razvili bolje reflekse, da bi nekih 100 godina kasnije novinar i pisac Kristofer Hičens u tekstu za Vanity fair „Zašto žene nisu duhovite“, koji je izazvao lavinu reakcija, tvrdio da je evolucija takođe glavni „krivac“ što žene nemaju smisla za humor. Hičensov argument je sledeći – žene ne moraju da budu duhovite jer one osvajaju muškarce na druge načine (izgledom pre svega), dok muškarci, ako žele da zavedu ženu, moraju da pokažu da mogu da je zasmeju.

Jelena Radanović, stand up komičarka iz Srbije, čija je jedna od tema u nastupima kako zavesti muškarca, objašnjava da stand up ruši tabue šta se sme a šta ne sme reći na sceni, odnosno koji je jezik prihvatljiv a koji nije. Međutim, čak i rušeći tabue žena treba da bude malo obazrivija od svojih kolega. Na pitanje da li postoje strahovi sa kojima se suočavaju komičarke a koji nisu svojstveni komičarima, Jelena objašnjava da su žene mnogo svesnije jezika koji koriste na sceni.

– Uvek vodite računa kakve reči upotrebljavate. Da li psujete? Ako psujete, da li koristite izraze koji se retko čuju od žena. Takva vrsta inhibicije ne postoji kod muškaraca – kaže Jelena.

Ona objašnjava da nas društvo veoma rano uči kakvu nagradu koji rod može očekivati za duhovitost.

– Kada dečak ispriča ili uradi nešto smešno, on biva nagrađen. Ako devojčica to isto ponovi, doživeće drugačiju reakciju. Dalje, postoje teme o kojima žene prosto ne govore, koje kao da su zabranjene. Ne samo za komičarke, već i za političarke, profesorke… Za mene je izlazak na scenu dvosmeran. Meni donosi neku vrstu terapeutskog oslobađanja, a publici mogućnost da čuje nešto što će im razbiti prethodne rigidne stavove – dodaje Jelena.

Za stand up komičarke humor nema rod. Kako se radi o formi koja je veoma lična i traži ogoljenost od osobe koja drži mikrofon, razlike između komičara i komičarki su samo u temama kojima se bave. Kako kaže Martina Ipša, „pokušavam pričati o nekim meni bitnim stvarima“. Sagovornice Danasa ističu da ne postoji muški i ženski stand up već samo nastup koji je smešan ili nije.

– Tabui su različiti za muškarce i žene. Ne pogađaju nas iste stvari, pa se i teme razlikuju, ali sama činjenica da se ruši tabu je zajednička svima. Ne postoji ženski i muškim humor, postoji samo dobar i loš humor – kaže Milica Mihailović.