Koja cepiva Srbija može da dobije preko Kovaks programa tokom 2021.

Rok koji je ministar pomenuo poklapa se sa planom Kovaksa, prema kome se u prvom kvartalu 2021. godine može očekivati distribucija prvih doza vakcina za najugroženije.

To znači da će u Srbiju po svoj prilici vakcine stići kada i u ostale države koje su deo Kovaks programa.

Kovaks, globalna inicijativa čiji je cilj da sve zemlje članice, njih trenutno 189, ravnomerno u istom trenutku dobiju vakcine, planira da tokom prvih meseci naredne godine obezbedi pola milijarde doza vakcina, što bi bilo dovoljno za vakcinaciju tri odsto stanovništva, odnosno najugroženijih građana – pre svega medicinskih radnika.

Pošto je cilj Kovaksa da kroz svoj program pokrije 20 odsto populacije u zemljama članicama, preostale doze vakcina prema planu treba da budu dostupne do kraja sledeće godine.

– Cilj je da se obezbedi bar dve milijarde doza do kraja 2021, kazala je Sumja Svaminatan, glavna naučnica SZO. Kako je objasnila, ovo bi bilo dovoljno da stavi tačku na akutnu fazu pandemije tako što se smanjio broj preminulih i pritisak na zdravstveni sistem.

Trenutno deset vakcina je deo Kovaksovog portfolija, a među njima najbliže da dobiju dozvolu regulatornih tela su Astrazenekina i Modernina dok je Novavaks krajem novembra započela treću fazu ispitivanja.

Preostalih sedam nisu još uvek došle do poslednje treće faze kliničkih ispitivanja.

Tokom narednog perioda Kovaksov portfolio bi trebalo da se proširi, a prema pisanju stranih medija pokrenuti su pregovori i sa Fajzerom da svoje vakcine učini dostupnim.

U pogledu dve vakcine koje su deo Kovaks programa a koje su najbliže registraciji, poslednje informacije govore da je efikasnost Astrazenekine vakcine 70,4 odsto u prevenciji simptomatskog kovid 19. Procene o efikasnosti urađene su na osnovu podataka dobijenih praćenjem više od 20.000 ispitanika različitih rasa i porekla, što se navodi kao jedna od prednosti studije.

Na drugoj strani ograničenja ovog ispitivanja vide se pre svega u činjenici da je tek četiri odsto učesnika bilo starije od 70 odsto, kao i da su osobe sa hroničnim bolestima bile u manjini.

Astra Zeneka je saopštila da planira da proizvede tri milijarde doza vakcina, koje se mogu čuvati na temperaturi od 2 do 8 stepeni najmanje šest meseci.

Iz kompanije su takođe naveli da su počeli da predaju neophodnu dokumentaciju za registraciju svoje vakcine.

Prema podacima koje je objavio Djuk univerzitet, Astra Zeneka dosad je sklopila dogovor za prodaju 2.5 milijardi doza.

Istovremeno, prema ranijim saopštenjima Modernina vakcina je efikasna 94 odsto i njena velika efikasnost pokazana je kod ispitanika različite starosti, etničkog porekla i rasa.

Evropska agencija za lekova (EMA) odlučivaće o davanju dozvole za upotrebu ovog cepiva u EU u januaru, dok bi Američka agencija za lekove (FD) trebalo da raspravlja o Moderninoj vakcini 17. decembra.

Iz Moderne poručuju da tokom 2021. planiraju da proizvedu milijardu doza cepiva, koje se inače čuva na temperature od minus 20, a kompanija je do sada prodala 381.5 miliona doza.

Jedina vakcina koja bi mogla biti deo Kovaks programa a koja je dobila dozvolu za upotrebu i to u Velikoj Britaniji je Fajzer-Biontek vakcina.

Istovremeno, očekuje se da FDA da dozvolu za korišćenje ovog cepiva u USA uskoro.

Na sajtu FDA prethodno je objavljena dokumentacija koja prati Fajzerovu vakcinu a u kojoj se navodi da je treća faza kliničkog ispitivanja obuhvatila 40.000 osoba različitih grupa pa je tako među dobrovoljcima koji su primili vakcinu bilo 21 odsto starijih od 65 i 46 odsto onih sa komorbiditetima, dok je 35 odsto bilo gojaznih.

– Rezultati su pokazali sličnu efikasnost među različitim starosnim, rodnim, rasnim i etničkim grupama kao i među učesnicima sa komorbiditetima koji su u riziku od razvoja teškog oblika kovida 19 – stoji u dokumentaciji objavljenoj na sajtu FDA. Efikasnost koja je utvrđena studijom iznosi 94 odsto. Podaci Djuk univerziteta pokazuju da su pojedinačne države od Fajzera do sada kupile 658.7 miliona doza.

ALIMS: Dozvola po ubrzanoj proceduri

Agencija za lekove Srbije ranije je saopštila će na osnovu inicijative Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja, sprovoditi procedure ubrzanog izdavanja dozvole za vakcine skladu sa Zakonom o lekovima. Dozvole se izdaju nakon što se sprovedu laboratorijske kontrole kvaliteta uzoraka vakcine, i nakon što se pregleda dokumentacija koja prati vakcinu. Prema zakonu, dozvole po ubrzanoj proceduri se izdaju u roku od 150 dana nakon prijema zahteva, s tim da se u ovaj rok ne računa period u kome proizvođač po zahtevu agencije treba da dostavi dodatne informacije. Prema ranijem pisanju medija, Fajzer je ALIMS-u dostavio svoju dokumentaciju. Istovremeno iz Rusije je stiglo 20 doza Sputnjik V vakcine za laboratorijsku kontrolu.

Kako deluju RNK vakcine?

Kako je ranije za Danas objasnila imunološkinja Emina Milošević, preko Modernina i Fajzerova vakcina su RNK vakcine koje deluju tako što RNK prenose informaciju za sintezu virusnog proteina na koji mi potom pravimo antitela. „Na taj način ona imitira prisustvo virusa, tako da ne postoji mogućnost infekcije. Astra Zenekina vakcina se takođe bazira na informaciji za sintezu proteina virusa na koji pravimo antitela. S tim da se ta informacije nalazi u virusnom nosaču, koji je kod Astra Zeneka vakcine adenovirus šimpanze. Odabran je baš ovaj virus zato što izuzetno mali procenat osoba, oko jedan odsto, ima antitela na njega, pa je samim tim i šansa da vakcina ne izazove željeno dejstvo u populaciji mala“, objasnila je Milošević.