Koja je bila najviša građevina u prestonici pre Beograđanke?

O tome svedoči tekst iz dnevnog lista Vreme pre tačno osam decenija.

Staro sajmište je pre tada dobilo kulu za skakanje padobranom.

Skakanje je pripremano pred Prvu međunarodnu izložbu, koja se tokom maja i juna održavala na Sajmištu. U pitanju je bio veliki zabavni park, koji je organizovao Aero klub.

Skakaonica je bila visoka 76 metara i bila je najviša građevina Beograda u tom trenutku.

Pre 80 godina na istom mestu je prvi put organizovana i smotra narodne muzike i igre. Na smotru je trebalo da dođu predstavnici svih pokrajina iz Jugoslavije.

List prenosi i tadašnju veliku vest iz Ministarstva građevine. Tačno pre 80 godina odlučeno je da će prestonica dobiti Operu, Etnografski muzej, dve nove klinike i Zavod za izučavanje i lečenje raka.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Sreski sudija pre osam decenija sudio je jednom “kolegi”. U pitanju je bio – fudbalski sudija, kome je broj 17 bio izrazito nesrećan, piše list Pravda.

Ispostavilo se, prenosi reporter Pravde iz sudnice, da je fudbalski sudija izgleda trebalo da odlučuje u presudnom meču između tadašnjih ljutih rivala Čukaričkog i Buska iz Beograda.

Na osnovu toga šta su svedoci govorili, suđenje na utakmici je prošlo sa sve psovkama na obe strane, ali i od samog sudije, koji je opsovao kada je davao izjavu za novine. Zato su navijači jednog kluba bili ubeđeni da navija za protivnički.

Sudija je pak otpužio jednog igrača da ga je udario pesnicom, nakon što je ovaj doneo odluku da se utakmica obustavlja zbog opšte tuče na terenu. Igrač je na to odgovorio – da ga je samo potapšao po ramenu u svlačionici.

Slično kao i suđenje na fudbalskom terenu, i u pravoj sudnici je spor bio stopiran i prebačen za nekoliko dana. Jer, sudija sreskog suda nije uspeo da “raščevija” ko je u velikom tadašnjem derbiju koga opsovao i koga udario.

Tu je još i tekst o velikom štrajku poljoprivrednih radnika, koji je nakon dugog perioda konačno okončan. Poslodavci su morali da prihvate zahteve radnika da, umesto po danu, budu plaćeni po satu. Jer, svi su masovno radili prekovremeno.

Ipak, pravljena je razlika u plaćanju – i to po polu. Muškarci su dobijali dva dinara po satu, a žene su bile plaćene drugačije, po obrađenom jutru. Tako, poljoprivredne radnice u Jugoslaviji nisu dobijale nadnicu po satu, kao muškarci, već po tome koliko urade.

Za teže poslove, cena je bila tri dinara po satu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.