Gde su Jugosloveni nekada najviše putovali za Uskrs?

“Sa poslednjih geoloških istraživanja izgleda da je Jugoslavija najveći rudnik minerala”, pisao je ensleski list, a prenosi jugoslovensko “Vreme” pre osam decenija. “Do pre tri godine pažnja Jugoslavije je bila okrenuta skoro isključivo poljoprivredi, a tržište i kupovna snaga domaćinstava su u potpunosti zavisili od žetve. Ali od 1937. godine je počela nagla industrijalizacija Jugoslavije, uz pomoć engleskog, francuskog i nemačkog kapitala”.

U proizvodnji manganske rude Jugoslavija je u tom trenutku već bila na trećem mestu u svetu, a na četvrtom u proizvodnji boksita. Bakra je tada proizvodila ubedljivo najviše od svih zemalja sveta.

“Naročitu pažnju treba posvetiti rudnicima bakra u Boru, koji su podignuti uz francuski kapital”, pisao je tada engleski Fajnenšnal tajms. “Sada se radi na podizanju teške industrije gvožđa u Zenici i Jesenicama. U pogledu drveta i vodenih snaga, Jugoslavija ni malo ne zaostaje za Austrijom”.

Ipak, najznačajnijii ekonomski britanski list i pre 80 godina je o industrijskim potencijalima Balkana izveštavao slično kao i danas – da je zemlja bogata sirovinama, ali da ih ne koristi na pravi način.

“Jugoslavija se najviše okreće sirovinama, a izvozi kukuruz, stoku, žito i duvan”, dodaje se u tekstu.

Na privrednim stranama lista Vreme od pre tačno osam decenija još se pisalo i o tome ko najviše trguje na Dunavu. Prenosi se tekst pariškog “Pari midi” u kojem se piše:

“Nekada je najbolja dunavska trgočaka flota pripadala Austriji. Međutim, tonaža jugoslovenskih brodova bila je nešto malo veća od tonaže austrijskih i nemačkih. Među njima je postojala neka vrsta ravnoteže”.

Ali, posle anšlusa Austrije u tom trenutku – sve se promenilo i u trgovinskim odnosima. Najvažniju trgovačku flotu na Dunavu preuzeli su Nemci. Već tada je značaj prenosa i plovidbe Dunavom u slučaju rata izašao na videlo, a zaključuje se da ko poseduje Dunav, može da rukovodi i Srednjom Evropom.

Kako se Jugoslavija u tom trenutku spremala za Uskrs, obustavljen je i izvoz jaja u Nemačku.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Jugosloveni koji su pre 80 godina putovali za Uskrs najviše su voleli da ga provedu – na Ohridskom jezeru.

To je pokazalo istraživanje lista Pravda od 9. aprila 1938. godine. Isti tekst pokazuje da se još putovalo na nekoliko dana u Grčku, preko Soluna, Atine, Korinta i Mikene. Dalje su Jugosloveni išli na sever Jadrana, odnosno na Plitvička jezera.

Kada su pitanju malo dalja putovanja za koje je potrebno više vremena, izdvajao se Pariz na deset dana, ekskurzija u Egipat, kao i rečna plovidba Bugarskom.

Dobro se među putnicima iz unutrašnjosti i drugih jugoslovenskih zemalja kotirao i Beograd, koji je za uskršnje praznike imao prolećni sajam u trajanju od sedam dana.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.