Koja zgrada je bila najviša na svetu pre 80 godina?

List Vreme pisao je o tome kako su 1940. godine seljaci u Čenti opljačkali mlin, zbog čega su uhapšeni i 26. avgusta im je počelo suđenje.

Optužena su 23 zemljoradnika da su iz mlina Geze Bergla prethodne četiri godine krali brašno i žito.

„Ceo ovaj slučaj je veoma interesantan jer je g. Bergl potkradan od radnika, a preko njih i od celog sela, koje je živelo na njegov račun“, piše u listu Vreme.

„Posao“ kradljivaca se vremenom toliko razvio da ukradenu robu nisu prodavali samo u Čenti već i u susednom selu, Perlezu.

Vlasnik mlina je ovim krađama oštećen za više od pola miliona dinara a, kako je objašnjeno u listu Vreme, za to je bio kriv on sam, jer je imao bezgranično poverenje u svog nadmlinara, koji je zapravo bio zadužen za krađu brašna i žita.

Bergl je primetio da ga neko potkrada, postavljao je i zasede radnicima, ali one su svaki put prošle bezuspešno.

Kada nije imao drugog izbora, kako saopštava list Vreme, obratio se upravi policije u Novom Sadu, nakon čega se jedan od inspektora prerušio u trgovca i na taj način razotkrio celokupan slučaj.

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

U listu Pravda osvrnuli su se na zanimljivosti o najvišim građevinama na svetu.

Najpoznatija građevina bila je Ajfelova kula u Parizu, sa visinom od 300 metara.

„U skorije vreme nadmašen je ovaj arhitektonski džin njujorškim oblakoderom Empajer Stejt Bilding koji je visok 412 metara“, piše u listu Pravda.

Ipak, prema procenama koje su iznete u ovom listu, i Empajer Stejt bi trebalo da bude zasenjen, jer su se pravili planovi o izgradnji ogromne Palate Sovjeta na obali reke Moskve, sa očekivanom visinom od 500 metara.

U izgradnji ove velelepne građevine već je bilo zaposleno više od 2000 radnika, a planirano je da se materijal donosi iz raznih krajeva Rusije.

Nakon završetka radova, prema pisanju lista Pravda, Palata Sovjeta trebalo bi da postane najpoznatija i najveća građevina na svetu.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“