Koje četiri himne u Evropi nemaju tekst? (VIDEO)

Sigurni smo da barem većina građana zna hrvatsku himnu napamet i da bar deo stanovništva zna da je slovenačku himnu Zdravljica napisao njihov poznati pesnik France Prešeren i da se srpska himna zove „ Bože pravde“ (a ne „Sačuvaj Bože“ kako je napisao na ispitu jedan student).

Ali znate li tekst ili barem jedan stih državne himne Bosne i Hercegovine? Ako ne znate, nije čudno. Naime, himna BiH jedna je od rijetkih evropskih himni koja zvanično nema tekst.

Dok su neke nastale kombinovanjem različitih pesama, a neke su pretrpele cenzuru, u nekoliko zemalja su zaključili da bi bilo najbolje da uopšte nema tekstova, piše portal Punkufer.hr.

U Evropi postoje samo četiri takve zemlje, a od te četiri čak tri su na našim prostorima. Možda je dobro utvrditi materijal o kojim državama je reč, da ne bi došlo do galame kakvu su doživeli pojedini komentatori na Tviteru kada su tokom Mundijala komentarisali da je sramotno što igrači pojedinih zemalja odbijaju ili ne znaju kako pevati nacionalnu himnu svoje zemlje (a himna uopšte bez teksta). Pa, idemo redom.

Bosna i Hercegovina

Državna himna Bosne i Hercegovine zove se Intermeco i prihvaćena je kao nacionalna himna 1998. godine. Komponovao ju je Dušan Šestić iz Banjaluke, a ako vam nije poznat, možda vam je poznatija njegova ćerka Marija Šestić, koja je 2007. godine predstavljala Bosnu i Hercegovinu na Evroviziji u Helsinkiju sa pesmom „Rijeka bez imena“. Ali da se vratimo na himnu.

Pošto u Bosni i Hercegovini žive Bošnjaci, Hrvati i Srbi, bila je potrebna jedna koja bi ih sve obuhvatila. Intermeco je tako prihvaćen kao zajednički sastav, a vjetar u tu odluku dao je Karlos Vestendorp, tadašnji visoki predstavnik u BiH.

Iako je u nekoliko navrata bilo inicijativa da se bosanskohercegovačkoj himni doda tekst, to (još) nije ostvareno, pa su i naše komšije u posebnom klubu onih čija je himna samo instrumentalna.

Španija

Španska himna se zove Marcha Real i to je kompozicija koja je korišćena za počasni marš tokom 18. veka. Izvođena je na svečanim događajima u prisustvu kraljevske porodice i smatra se jednom od najstarijih himni na svetu. Ne zna se ko je bio njen autor, a glasina da ju je izmislio Fridrih II, kralj Pruske, na kraju se ispostavila samo kao glasina.

Za ovu kompoziciju napisano je nekoliko tekstova, pa je sama himna korišćena uz tekst u više navrata i bilo je više verzija himne.

Međutim, bilo je teško pronaći tekst koji bi objedinio zemlju u kojoj vladaju večite tenzije između Katalonaca, Baskijaca i ostatka Španije. Godine 1978. odbačena je poslednja verzija koju je odobrio nacionalistički vođa i general Francisko Franko, a danas se španska himna zvanično izvodi bez teksta.

San-Marino

Bez reči će vas ostaviti i himna male Republike San Marino. Zove se Inno Nazionale (bukvalno: Nacionalna himna), a komponovao ju je violinista Federiko Konsolo, koji je takođe odgovoran za jednu od najlepših sefardskih melodija koje možete čuti u italijanskim sinagogama. Godine 1894. prihvaćena je kao državna himna.

Iako je italijanski pesnik Đozue Karduči napisao tekst da ga prati, on se zvanično ne izvodi niti peva na ceremonijama – samo ponekad u neformalnom okruženju ili u školskim učionicama. Kao i San Marino, ova pesma je kratka i sastoji se od samo četiri kratke strofe. Nije ga teško zapamtiti ili otpevati, ali eto, San Marino je odlučio da bude deo instrumentalnog kluba.

Kosovo

Kao i himna San Marina, himna Kosova ima maštovito ime: Himna Republike Kosovo. Usvojena je kao nacionalna himna 2008. godine, a izabrana je delimično zato što se ne odnosi ni na jednu etničku grupu ili političku ideju – bio bi to težak zadatak u zemlji napetosti između Kosovara, odnosno Albanaca i Srba, koju oni realizovano već pri projektovanju zastava.

Na samom konkursu za državnu himnu zabeleženo je da se uz nju može priložiti tekst, ali da će himna verovatno biti bez njega. Uz to ide i nezvanični tekst koji se odnosi na vrline hrabrosti, ljubavi prema domovini i orlova kao jedne od poetskih slika i simbola.

Himnu je komponovao Mendi Menđići, a među ostalim takmičarima bila je i Oda radosti, koja je danas himna Saveta Evrope.