Koje je sve negativne posledice pandemija korona virusa ostavila na decu?

Iz meseca u mesec virus je sve manje opasan što ostavlja prostor da se ozbiljnije sagledaju posledice koje su prethodne tri godine ostavile za sobom. Kada su u pitanju deca te posledice se mere između ostalog odloženim razvojem i propuštenim školovanjem, značajno dužim vremenom pored ekrana i ozbiljnim zastojem u obaveznoj vakcinaciji.

Kako je pandemija uticala na razvoj dece?

Neće se svi istraživači složiti da su prve tri godine presudne za razvoj deteta ali niko neće poreći da je prvi period života izuzetno važan. To je vreme kada se mozak najbrže razvija i to najpre kroz interakciju sa spoljnim svetom.

Šta se međutim dešava kada se ta interakcija ozbiljno ograniči?

Deca rođena u vreme ili neposredno pre pandemije našla su se u potpuno drugačijem svetu. Nova normalnost značila je između ostalog da su bila u kontaktu sa mnogo manjim brojem odraslih i svojih vršnjaka nego što bi to bio slučaj da se nije pojavio Sars-Cov-2. Takođe, umesto da slobodno jure igralištima, u periodu lokdauna bili su danima i nedeljama zatvoreni u svojim domovima. U tim domovima značajan deo odraslih gubio je poslove, obolevao od kovida i generalno bio preplavljen anskioznošću, tako da deca nisu dobijala ono što im je najpoterebnije u ovom perioud – pažnju, pokazivanje ljubavi, usresređenost startatelja. Pojedina istraživanja čak beleže da su roditelji tokom kovida razmenjivali manje reči sa svojom decom nego pre 2020. godine.

Sve to zajedno iznedrilo je rezultate koji pokazuju da je pandemija ostavila posledice na dečiji razvoj.

Istraživaži sa Kolumbija univerziteta došli su na primer do zaključka da deca koja su rođena tokom pandemije imaju slabije razvijene krupne i sitne motoričke sposobnosti kao i socijalno-emocionalne veštine u poređenju sa decom koja su se rodila pre novog virusa.

Donekle slične podatke dobili su i profesori sa Braun univerziteta koji su pokazali da deca rođena nakon februara 2020. imaju slabije rezultate u pogledu razvoja govora i motoričkih veština.

Niko ne zna da li će se ovaj početni zaostatak nadoknaditi, u kojoj meri i od čega bi sve to tačno moglo da zavisi.

Neka prethodna istraživanja među decom koja su prve godine provela u veoma nepovoljnom okruženju da bi se potom našla u funkcionalnim porodicama daju međutim nadu, pokazujući da se početne negativne posledice u dobroj meri mogu ublažiti.

Iz školskih klupa pred ekrane

Nisu samo najmlađa deca bila pogođena. Pandemija je i te kako promenila živote školaraca.

Skoro 1,6 milijarde dece u svetu susrelo se sa zatvaranjem škola u kraćim ili dužim periodima tokom pandemije.

Analiza Svetske banke pokazuje da je zatvaranje škola i prelazak na onlajn nastavu u proseku učenike koštao jednog izgubljenog polugodišta. Za decu koja su se imala problema sa učenjem pre pandemije kao i one koji dolaze iz porodica sa nižim primanjima ovi gubici su još veći.

Posledice se dosta jasno vide u onim zemljama koje imaju standardizovane testove a čiji se rezultati prate godinama unazad. Primera radi u Americi su ove godine devetogodišnjaci imali najgore rezulate na testovima matematike i čitanja u poslednjih 20 godina. Pri tome lošije rezultate ostvarili su i najbolji i najgori učenici, s tim da je pad u broju poena posebno dramatičan među onima koji inače postižu lošije rezultate.

Gubici u obrazovanju nisu kratkotrajnog efekta i njihove posledice mogu ostati tokom celog života. Prema pojedinim procenama školske generacije bi zbog gubitaka u učenju tokom pandemije kasnije mogle da ostanu bez ukupno 17 triliona dolara prihoda.

Podjednako je zabrinjavajuće to što je izostanak redovnog školovanja dobar deo dece stavio pred ekran i to ne samo zbog onlajn časova.

Tokom pandemije vreme koje dece provode pored ekrana se značajno povećalo. Analiza koju je sproveo Child Mind Institute u Americi pokazala je da dok su deca pre pandemije u proseku provodile manje od jednog sata igrajući igrice, sa dolaskom kovida to vreme je poraslo na tri i više sati. Takođe pre pandemije manje od 20 odsto dece gledalo je video sadržaje četiri sata I više dnevno da bi taj procenat u maju 2020. porastao na 40. Ovi trendovi zadržani su I tokom narednih meseci pandmeije.

Povećano vreme pored ekrana može biti povezano je sa nizom problema. Deca koja provode značajno vreme pored ekrana su sklona da se povlače u sebe, iritabilnija su, imaju pesimističnije stavove od svojih vršnjaka, lošije spavaju i manje su aktivni zbog čega trpi i mentalno i fizičko zdravlje. Takođe, izloženija su opasnostima povezanim sa onlajn svetom – od digitalnog nasilja do ozbiljnih vidova ekslpolatacije.

Vakcinacija je stala

Prošle godine 25 miliona dece propustilo je da primi neku od obaveznih vakcina koje štite od bolesti poput difterije, velikog kašlja, polia, morbila…

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ako se ovaj trend ne preokrene sasvim je izvesno da će broj obolelih i umrlih od bolesti koje se lako sprečavaju vakcinacijom samo rasti.

Razlozi za zastoj vakcinacije su brojni i razlikuju se od zemlje do zemlje. U pojedinim delovima sveta bilo je zaustavljeno snabdevanje obaveznim vakcinama, u drugim službe koje su zadužene za vakcinaciju stale su sa radom. Roditelji su bili manje voljni da decu vode na preventivne preglede i vakcinaciju iz straha od mogućeg zaražavanja kovidom u zdravstvenim ustanovama. Na kraju i antivakcinalni pokret se razmahao više nego ikada.

U Srbiji je tako broj dece koja su primile obavezne vakcine među najnižima je u poslednjih 20 godina. Posebno je alarmantna situacija kada se pogleda koliko je dece propustilo vakcinaciju MMR vakcinom u prethodne dve godine zbog čega ozbiljno preti epidemija morbila.

Izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije Batut pokazuje da je obuhvat MMR-om na nivou cele Srbije bio 74.8 odsto. Čak je i u godini koja je prethodila poslednjoj epidemiji morbila bio veći procenat vakcinisane dece. Tada je zbog širenja morbila prema zvaničnim podacima bilo 5.000 obolelih i 14 umrlih, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

– Postoji kritična masa nevakcinisanih koja narušava kolektivni imunitet populacije, što za posledicu može imati pojavu sporadičnog i epidemijskog javljanja bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama i dovodi u pitanje dostizanje statusa eliminacije morbila u Republici i održanje statusa „zemlje bez poliomijelitisa” – navodi se u izveštaju Batuta, u kome se još poziva na „hitnu reakciju svih učesnika u sistemu imunizacije“.