Koje mere su bile efikasne protiv širenja korone, a koje ne?

U borbi protiv infekcija u pandemiji korona – prema podacima koje je prikupio Institut za svetsku ekonomiju iz Kila (IfV) – osim medicinskih mera, najbolje su pomogli zatvaranje škola i informativne kampanje.

Za studiju su prikupljeni podaci iz skoro 200 zemalja – uključujući Nemačku. Do sada je o tome bilo vrlo malo ispitivanja.

Platnene maske i lokalna ograničenja putovanja nisu imala efekta

Prema studiji, testovi na koronu, praćenje kontakata i ograničenja međunarodnih putovanja takođe su dali značajan doprinos zaštiti od infekcije. Pozitivan efekat je imalo i otkazivanje javnih događaja, rad od kuće i ograničenja privatnih sastanaka.

Prema studiji, za sve mere važi sledeće: što je oštrija primena, to je veći uspeh.

S druge strane, lokalna ograničenja putovanja i nošenje maski u prvom korona talasu nisu doneli statistički merljiv uspeh. Prema studiji, ovo se promenilo u drugom talasu – verovatno zato što su se maske tada nosile konsekventnije i što je napravljen prelazak sa maski od tkanine na medicinske maske.

Zaključci za buduće pandemije

Studija takođe daje pouke za moguće pandemije u budućnosti. Na primer, ne može se preporučiti određena mera samo zato što je veoma efikasna – na primer „ako su, kao u slučaju zatvaranja škola, negativne posledice teške“, kaže Sandkamp, autor studije.

Odluka o tome koje mere će se prvo uvesti zavisi ne samo od njihove efikasnosti – već i od ekonomskih i društvenih posledica povezanih sa merom.

„Mere koje su efikasne i istovremeno uključuju relativno malo ometanje normalnog života treba prvo da se implementiraju – kao što su informativne kampanje, testovi, praćenje kontakata i nošenje medicinske maske“, kaže Sandkamp.

Prema rečima autora studije, rezultati jasno pokazuju „da su pojedinačne mere za borbu protiv pandemije korone uspešne, čak i ako se tačan obim može razlikovati od zemlje do zemlje“.