Kojih su 10 najčešćih laži i manipulacija u vezi sa NATO bombardovanjem?

„Nažalost, još uvek nismo uspeli da otvoreno i iskreno razgovaramo o uzrocima koji su doveli do sukoba sa najvećom vojnom alijansom u istoriji. Odsustvo tog dijaloga znači da se Kosovo i dalje koristi isključivo kao političko oruđe u pregovorima, umesto da se političke elite fokusiraju na ljudske živote, njihovu sreću i bolju budućnost“, navode u sanašnjem saopštenju.

U saradnji s Novosadskom novinarskom školom i Fejk Njuz Tragačem, navode 10 najčešćih laži i manipulativnih informacija prisutnih u javnom diskursu.

“Ovi izvori dezinformacija obuhvataju mitove o nazivu NATO operacije „Milosrdni anđeo“, laži o obeležavanju početka bombardovanja, izmišljene priče o ulozi pilota NATO-a, širenje spekulacija o zdravstvenim posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom, netačne procene broja žrtava bombardovanja, pristrasno predstavljanje izvora naoružanja, dezinformacije o NATO-u i Kosovu, manipulativne informacije o pridruživanju NATO-u, negativan prikaz saradnje s NATO-om i laži o vojnoj nadmoći Srbije2, stoji u objazloženju Instituta za evropske poslove.

Kako navode ovo su samo neki od primera laži i manipulacija koje su i dalje prisutne u našem društvu.

„Da bismo prevazišli ove probleme i izbegli ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti, neophodno je da otvoreno razgovaramo o uzrocima koji su doveli do 24. marta 1999. godine i o posledicama koje danas živimo. Tom razgovoru manipulacije i laži nikako ne pomažu. Pozivamo sve relevantne aktere, vlast, političare, stručnjake, medije i građane da se preispitaju i da zajednički radimo na razumevanju i prevazilaženju ovih teških pitanja. Samo tako ćemo moći da objasnimo današnju saradnju koju Srbija ima sa NATO-om, ali i da sutra trezveno razgovaramo o članstvu u NATO kao garanciji bezbednosti Srbije i naših građana“, poručuju u saopštenju.

Laž 1: Vojna operacija NATO-a nije se zvala Milosrdni anđeo

Propagandni mehanizmi Slobodana Miloševića, uključujući lažne informacije koje su se širile preko državnih medija, i danas imaju uticaj na javnost. Iako je istina poznata, mitovi poput naziva NATO „Milosrdni anđeo“ i dalje opstaju u našim medijima. Iako je pravi naziv „Operacija Saveznička Sila“, mediji i dalje koriste pogrešan termin.

Laž 2: Tek od 2014. obeležavamo početak bombardovanja

Negativan stav prema NATO-u u javnosti često se koristi u političke svrhe, kako za samopromociju tako i za napade na političke protivnike. Ana Brnabić je onomad izjavila da početak NATO bombardovanja do 2014. nije bio obeležavan, koristeći to kao argument za sopstvene političke interese. Međutim, novinari su utvrdili da je ova tvrdnja neistinita, jer je bombardovanje bilo obeležavano i pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke.

Laž 3: Piloti NATO – od heroja do zločinaca

Razni narativi o pilotima koji su učestvovali u NATO bombardovanju 1999. godine šire se i danas, od pozitivnih do negativnih prikaza njihove uloge. Mnogi medijski tekstovi, uključujući i dezinformacije preuzete sa parodijskih portala, doprinose ovom fenomenu.

Na primer, srpski mediji su preneli izmišljenu priču o NATO pilotu Stivenu Monaganu koji je tužio Srbiju za odštetu zbog trauma tokom bombardovanja, iako se kasnije utvrdilo da je vest potpuno izmišljena. Slično, vest o pilotkinji NATO-a Nikol Malčovski koja je navodno bombardovala Srbiju 200 sati neprekidno, nazivana „ratnim zločincem“, takođe je bila manipulativna i neistinita.

Ovi primeri ilustruju kako se prošlost može iskoristiti u političke svrhe, dodatno otežavajući objektivnu raspravu o događajima iz prošlosti. Još jedan primer je vest o smrti Stefanosa Panajotisa, čoveka koji je navodno organizovao proteste, sprečio poletanje NATO aviona i blokirao aerodrom u Grčkoj za vreme NATO intervencije. Društvenim mrežama se 2019. godine proširila slika koja je pratila vest o smrti ovog čoveka, ali novinari koji se bave proverom činjenica brzo su utvrdili da se na slici ne nalazi Panajotis, već predstavnik grčke manjine u albanskom parlamentu Vanđel Dule.

Laž 4: Masovno umiremo od osiromašenog uranijuma koji je NATO svuda posuo

NATO bombardovanje SR Jugoslavije bomabama koje su sadržale osiromašeni uranijum, još u vreme trajanja akcije pokrenulo je mnoga pitanja, a prethodna vlast oformila je i komisiju koja ispituje posledice NATO bombardovanja. Takva, nerazrešena situacija plodno je tlo za širenje raznih vrsta spekulacija, od toga da je stopa otkrivenih karcinoma kod dece u Srbiji povećana zbog bombardovanja, do toga da osiromašeni uranijum ne izaziva samo rak, već i sterilitet i smanjivanje koeficijenta inteligencije.

Povodom tih optužbi iz NATO-a ukazuju na činjenicu da je ta alijansa još 2001. godine, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, formirala Komitet za osiromašeni uranijum koji je na osnovu nezavisnih dokaza „zaključio da upotreba osiromašenog uranijuma u NATO sukobu na Kosovu nije prouzrokovala stalni zdravstveni rizik“. Oni dodaju i da je „nekoliko izveštaja Ujedinjenih nacija, uključujući i jedan iz 2014. godine, takođe zaključilo da mesta sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan zdravstveni rizik za stanovništvo“.

Da u Srbiji od raka pluća značajan broj ljudi umire poznata je činjenica, ali je u jednom tekstu navedeno da je stopa smrtnosti od ovog karcinoma povećana za tačno 27,4 procenta od NATO bombardovanja 1999. godine do maja 2018. godine, kada je sporni tekst objavljen. Iako se u njemu ne otkriva odakle potiče navedeni podatak, novinari koji se bave utvrđivanjem činjenica proverili su ove brojke u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Iz te institucije naveli su da se u njihovim izveštajima „ne izveštava o faktorima rizika odgovornim za nastanak određenih vrsta lokalizacija raka”.

Zbog toga, ova vest koja se naizgled bavi obolevanjem od raka, zapravo služi tome da se još jednom kroz medijski napis provuče negativan narativ povezan sa NATO-om. Manipulacije vezane za bombardovanje osiromašenim uranijumom vrlo su česte, a u svom najekstremnijem obliku one se bave masovnim obolevanjem dece od raka, za šta se okrivljuje NATO.

U objavljivanju podataka o deci koja su navodno umrla od raka zbog bombardovanja prednjači Komisija za istraživanje posledica NATO bombardovanja, ali u trenutku kada su u medijima osvanuli dramatični napisi o umrloj deci, izveštaj pomenute komisije i dalje je bio preliminaran, a ni do danas nije u potpunosti objavljen. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, uprkos preliminarnim istraživanjima komisije koja ispituje posledice NATO bombardovanja, saopštio je da se broj obolele dece nije značajno menjao u poslednjih 15 godina.

Sem osiromašenim uranijumom, srpski mediji bavili su se i biološkim oružjem koje NATO navodno stvara, a koje bi trebalo da „pobije sve Slovene“. Krivotvoreći izjavu Vladimira Putina koji je 2017. izrazio zabrinutost jer se, kako je rekao, „u čitavoj zemlji prikuplja biološki materijal“, Informer je, nakon pomenute Putinove izjave, tendencioznim tekstom propagirao priču prema kojoj NATO traži agens kojim se selektivno može uticati na ljude u zavisnosti od njihove etničke grupe. Da je stvaranje takvog agensa nemoguće za rusku nacionalnu televiziju rekao je Vladimir Harkov, tamošnji naučnik u oblasti genetike, a slično je potvrdila i srpska genetičarka Biljana Stojković u reakciji na sporni tekst.

Laž 5: U bombarodvanju ubijeno od 2.500 do 5.000 ljudi

U zavisnosti koga čitate broj ubijenih NATO bombama kreće se od par hiljada do pet hiljada. Ipak, istina je da konačan broj žrtava NATO bombardovanja ni do danas nije utvrđen. Povodom tog pitanja postoje različite procene – Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u svom izveštaju iz 2000. godine zaključuje da se broj poginulih civila tokom NATO intervencije kreće između 489 i 528.

Fond za humanitarno pravo je, međutim, 2014. godine objavio poimenični popis žrtava NATO bombardovanja prema kojem ukupan broj poginulih iznosi 756 ljudi, od kojih su 456 bili civili, a 300 vojna lica. Tokom izlaganja u Skupštini Srbije 2013. godine tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić naveo je da je tokom NATO bombardovanja stradalo 1.008 pripadnika bezbednosnih službi – 659 vojnika i 349 policajaca.

Za sada, međutim, zvanični podaci Vlade Srbije o broju ubijenih civila ne postoje – štaviše, u februaru 2020. Večernje novosti najavile su formiranje komisije čiji bi cilj bio utvrđivanje tačnog broja žrtava bombardovanja, a koja bi sa radom počela 24. marta iste godine – na godišnjicu početka NATO intervencije. Za sada, najrelevantniji podatak je onaj koji nam je obezbedio FHP na osnovu više od 36.000 dokumenata i svedočenja.

Laž 6: Najbolje oružje s istoka

U domaćim medijima često se iznose različiti narativi o izvorima naoružanja Vojske Srbije, s primetnom pristrasnošću prema istočnim silama. Oružje koje stiže iz Rusije i Kine često se opisuje kao „najmoćnije“ i „najefikasnije“, dok se oružje iz zemalja članica NATO-a prećutkuje ili se spominje s minimalnom pažnjom, iako su te zemlje najveći vojni donatori Srbije.

Na primer, mediji su izvestili o kupovini borbenih helikoptera MI-35 iz Rusije kao „Srpskih vražjih kočija“, stvarajući sliku o ruskom naoružanju kao superioranom. S druge strane, kupovina oružja od zapadnih zemalja, poput devet nemačkih helikoptera H145M, se ne pominje.

Manipulativne informacije takođe su širene, kao što je tvrdnja da je u Rumuniji 2020 postavljen američki protivvazdušni sistem „Patriot“ sa nuklearnim raketama, što je kasnije demantovano. Ovakvi narativi često dovode do negativnih percepcija i netačnih zaključaka, što ukazuje na uticaj medijske pristrasnosti na javno mnjenje.

Laž 7: NATO gubi, plaši i krije informacije

U medijima dominantne vesti o odnosima Srbije i NATO-a često su povezane s pitanjem statusa Kosova, gde NATO snage borave od implementacije Kumanovskog sporazuma. Tokom 2018. godine, mediji su širili dezinformacije o NATO intervenciji na Kosovu, tvrdeći da su NATO snage pretrpele borbeni gubitak u kopnenim operacijama.

Međutim, NATO je demantovao ove tvrdnje, ističući da njihove snage nisu učestvovale u kopnenim borbama. Dodatno, najave sukoba na Kosovu često su bile tema, poput najavljenog sukoba za Dan albanske zastave 2018. godine, koji se na kraju nije dogodio. Iako je Kosovo formalno bez vojske, mediji su spekulisali o mogućem sukobu tokom posete predsednika Vučića Kosovu, pogrešno interpretirajući izjavu komandanta KFOR-a. Ovi primeri ukazuju na širenje nesporazuma i dezinformacija u srpskim medijima u vezi s NATO-om i Kosovom.

Širenje panike u medijima bilo je prisutno i kroz vesti koje su tvrdile da će NATO napustiti srpsko stanovništvo na „milost i nemilost“ Albancima, jer je britanski list Gardijan objavio da „London zahteva povlačenje NATO snaga s Kosova“. Međutim, analiza ove vesti pokazala je da Gardijan zapravo samo preispituje opravdanost zadržavanja NATO snaga na Kosovu s obzirom na smanjenje incidenata u regionu, što se posle Banjske značajno menja.

Dodatno, dezinformacije su se pojavile i kada su srpski mediji tvrdili da je novorođenče u Prištini nazvano Nato u znak počasti vojnoj intervenciji NATO-a na SR Jugoslaviju, što je brzo demantovano. Drugi slučaj manipulacije obuhvatio je tvrdnju da su vojnici NATO-a pozirali ispred srpskog manastira Gračanica uz satanistički pozdrav, dok su zapravo pokazivali prijateljski znak, što je simbol Havaja.

Takođe, vest da je skinuta oznaka tajnosti sa dokumentacije o padu NATO aviona u Slovačkoj iz 2006. godine, dobila je manipulativni obrt kada su mediji tvrdili da su avion oborili jer su u njemu bili dokazi o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova, iako su zvanični izveštaji pokazali da je nesreća najverovatnije rezultat greške posade aviona.

Laž 8: Hoće da nas uvuku u NATO

U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočava sa promenom geopolitičke dinamike na Balkanu, posebno nakon pristupanja Crne Gore i Severne Makedonije NATO-u. Srpski tabloidi često su izveštavali o mogućnosti da se čitav region uvuče u NATO, izražavajući paranoju i strah od potencijalnih posledica.

Dezinformacije su često povezivale Zapad i NATO sa destabilizacijom regiona i negativno su tumačile inicijative poput podrške medijima kroz programe kao što je USAID. Međutim, analize pokazuju da ove inicijative nemaju za cilj pridruživanje Srbije NATO-u, te da SAD poštuju vojnu neutralnost Srbije. Primeri uključuju tvrdnje Srpskog telegrafa o navodnom zlu koje Amerikanci spremaju za Srbe u BiH, Informerovo otkriće „NATO medijskog udara na Srbiju“ na osnovu pisanja ruske državne televizije Raša tudej, i kritiku Informera USAID-ove novčane pomoći prosvetnim institucijama u BiH i Republici Srpskoj, tvrdeći da ima za cilj „jačanje kritičkog mišljenja“, što su iz USAID-a demantovali, navodeći da je cilj razvoj kritičkog mišljenja.

Laž 9: Srbija ne sarađuje s zlim NATO-om

NATO je čest subjekt negativnih prikaza u srpskim medijima, često predstavljen kao antagonista Srbije i kao siledžija koji koristi nezakonite metode za ostvarivanje svojih ciljeva. Različiti mediji koriste različite strategije u predstavljanju ovog vojnog saveza, ali se konstantno fokusiraju na sukob sa Srbijom. Osim što se prikazuje kao vojna sila spremna da koristi silu kako bi postigla svoje ciljeve, NATO se često predstavlja kao tajnovit, skriven i makijavelistički akter koji sprovodi subverzivne aktivnosti kako bi destabilizovao Balkan.

Dezinformacije uključuju tvrdnje o zdravstvenim posledicama bombardovanja uranijumom i lažne vesti o navodnim incidentima i zločinima povezanim sa NATO-om. Ovakva predstava NATO-a u srpskim medijima dodatno podstiče nepoverenje i antagonizam prema ovom vojnom savezu. Istovremeno, stotine vojnih vežbi, programa razmene Vojske Srbije i NATO i milioni donacija iz NATO zemalja odbrambenom sistemu Srbije sugeriše nikada veću saradnju između naše zemlje i Alijanse.

Laž 10: Srbija je najjača vojna sila u Regionu

Narativima o konstantnom vojnom napretku Srbija se predstavlja kao zemlja koja je reformisala svoju vojsku i sada važi za lidera u regionu. Sa takvom vojskom, susedi Srbije stavljeni su u inferioran položaj. Prenoseći lažnu vest o isporuci ruskih helikoptera, pojedini tabloidi navode da su „ustaše prestravljene time što Srbija postaje nedodirljiva vojna sila“.

Takvom retorikom određene zemlje iz regiona postavljaju se u antagonistički odnos sa Srbijom, dok se istovremeno apostrofira njena (vojna) moć, jačajući na taj način autoritet predsednika, Vlade i sliku države kao zaštitnika svojih građana.

Iako se ne spori odrđena modernizacija vojske, Srbija je okružena Hrvatsko, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Severnom Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom kao zemljama članicama NATO-a, a BiH ima otvoreni plan da postane članica ostavljajući Srbiju izolovanu.