Koje su prepreke a koji motivi društvenog delovanja aktivista u cilju rešenja određenih problema građana lokalnih zajednica? (VIDEO)

Ipak, u moru nepravilnosti, postoje udruženja i pojedinci koji nastoje da pomognu ugroženim građanima, ili makar da im pruže podršku u težnji ka pravednijem sutra.

Sa tim ciljem, osmišljen je i realizovan JUKOM-ov program „Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021./2022.“.

U fokusu pomenutog programa našli su se povezivanje, solidarnost i međusobna podrška aktivista, kao neophodni činioci za uspeh lokalnih inicijativa u misiji odbrane prava stanovnika.

Komitet pravnika za ljudska prava konstatovao je da je podrška aktivistima u lokalnim sredinama potrebna da bi bili spremni za delanje, da istu uzvrate osobama kojima je pomoć važna.

S tim u vezi, kao neke od najvećih prepreka u otklanjanju nepravilnosti, aktivisti ističu nefunkcionisanje pravne države, kao i zatvorenost i devastiranost medijske scene.

Branioci ljudskih prava napominju i da u Srbiji vladaju klima i kultura nekažnjivosti nasilja, kao i diskriminacija različitosti.

Šta je aktivizam i zbog čega nam je potreban?

Aktivizam je vrsta borbe za javni interes, a problemi sa kojima se građani suočavaju postaju okidači koji izazivaju reakciju.

Udruženja i pojedinci kroz aktivizam žele da postignu društvene promene i nateraju institucije da rade svoj posao, kroz različite kampanje podizanja svesti, pravne radnje i edukacije.

„Motiviše me želja da utičem na to da se nešto promeni. U našem udruženju kažemo – možda nećemo uspeti, ali eto,  probali smo. Na kraju krajeva, bolje i da ne uspemo, nego da sedimo skrštenih ruku“, tako smatra Bojana Vlajović Savić iz udruženja Res Publika iz Kragujevca.

Takođe, aktivizmom se zahteva i postiže ravnopravnost među građanima, i budi svest o važnosti borbe protiv diskriminacije po svakoj osnovi.

„Bavim se aktivizmom već više od 20 godina. Ono što me nateralo da se time bavim jeste da se ispravi nepravda koja se čini prema ljudima. I da institucije sistema rade svoj posao onako kako treba – a ne da vrše diskriminaciju prema Romima i Romskoj zajednici“, napominje Goran Saitović iz Romske obnove, saradnje i alternative – ROSA iz Leskovca.

„Ili si aktivista ili nisi aktivista“

Miloš Urošević iz udruženja Žene u crnom kaže da ima više razloga zbog kojih smatra da se treba posvetiti aktivizmu.

„Jedan je potreba za promenom. Mir zavisi od tebe, od mene, od svih nas. Drugo je strast za pravdom. Pravda nije samo jedan od stubova tranzicione pravde, pravda je, pre svega, moralni imperativ“, sugeriše Urošević.

Između ostalog, aktivizam podrzumeva i stalnu borbu i svest da se zajedničkim snagama može izazvati promena. U toj bici, slolidarnost je najbitnija podrška –  smatraju predstavnici različitih udruženja koja delaju u cilju borbe za ljudska prava.

S tim u vezi, članovi udruženja Forca iz Požege i Protecta iz Niša, Goran Đukić i Milan Stefanović, napominju da je aktivizam stvar karaktera, i da nije moguće biti aktivista, recimo, šest meseci, a onda nešto drugo. „Ili si aktivista ili nisi aktivista“, kažu oni.

Solidarnost, promocija aktivista i medijacija

U okviru programa „Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama“, kao jedan od ciljeva koje su udruženja želela postići jeste i sprečavanje nasilja, osvešćivanje potencijalnih opasnosti, i suprotstavljanje problemu.

Kako ističu aktivisti, u ovom procesu, glavna karika je solidarnost.

„Nasilje je tema kojom želimo da se bavimo jer je sveprisutno, al’ je negde smatrano, nažalost – normalnom i opšteprihvaćenom u zajednici. Sproveli smo puno različitih sadržaja koji su negde pomogli ženama da budu solidarne jedna prema drugoj, da prepoznaju načine delovanja u zajednici i da pokrenemo inicijativu koja može da preraste u jedan konstantan odgovor na probleme žena. Zato nam je želja da žene Šapca postanu mreža žena koja deluje samostalno“, kaže Gordana Mandić Radosavljević, iz Udruženja Svetlost iz Šapca.

Kada je reč o Novom Pazaru, Teo Taraniš iz Akademske inicijative Forum 10, napominje da je u ovom gradu, kao i na celom prostoru Sandžaka, neophodno bilo podržati aktiviste, promovisati ih i objasniti ostalim građanima čime se oni zapravo bave.

„Naša ključna ideja jeste bila da promovišemo branitelje i braniteljke ljudskih prava koji deluju u lokalnim zajednicama. I pažnja koju aktivisti i aktivistkinje dobijaju je na neki način manja. Ta pažnja je manja i od strane medija, i od građana. Vrlo često se suočavaju sa problemima u saradnji sa institucijama, i iz tih razloga smo želeli da podignemo pre svega njihovu vidljivost  – ono što rade, što su njihove aktivnosti, šta su njihovi rezultati, i na koji način to sve doprinosi unapređenju stanja ljudksih prava u lokalnim zajednicama . Naša kampanja se sprovodila u regionu Sandžaka, odnosno Jugozapadne Srbije. Tačnije, u šest lokalnih samouprava – Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši“, kaže Taraniš, ističući da je kroz šest uličnih akcija više od 300 građana i građanki razgovaralo sa braniteljima ljudskih prava.

Medijacija: Optimalniji način rešavanja sporova

Govoreći o borbi za ljudska prava, medijacija se smatra dobrom metodom za rešavanje sporova.

Specifičnost medijacije kao dobrovoljnog, neformalnog, brzog i jeftinijeg postupka, jeste da tokom postupka strane zadržavaju kontrolu, tako da niko umesto njih samih ne može doneti odluku o načinu rešavanja njihovog spornog odnosa.

Predstavnica udruženja „Kokoro“ iz Bora, Milojka Milivojević, tvrdi da je medijacija zapravo dobar način da se strane ne iscrpljuju fizički, psihički niti finansijski.

„Medijacija je mnogo efikasniji metod i način da se strane same uključe u rešavanje sporova, na način koji njih zadovoljava. Praktično, taj način biva zasnovan na njihovim potrebama, i doprinosi uspostavljanju društvenih odnosa između strana. Sudski sporovi su prolongirani, ne dovode do uspostavljanja društvenih odnosa između strana, već se one više iscrpljuju fizički odnosno psihički i finansijski, a advokati nisu motivisani i orjentisani da primenjuju medijaciju i oni koji su usvojili veštine medijacije“, kaže Milivojević, objašnjavajući da su u njenom gradu organizovane tri obuke o veštinama posredovanja koje je pohađalo blizu 40 polaznika.

Borkinje i borci za ljudska prava podsećaju da aktivizam podrzumeva stalnu borbu i svest da promene nastupaju zajedničkim delovanjem.

Takođe dodaju i da postoji mali broj organizacija civilnog društva, te da je zato međusobna solidarnost važna.

Kroz program „Solidarno za prava svih“, udruženja iz različitih gradova nastojala su da osim međusobne konekcije, stvore i zdravije lokalno okruženje, gde će građani jedni drugima biti podrška.

Program Solidarno za prava svih sprovode Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i Udruženjem Narodni parlament uz podršku Delegacije Evropske unije. Za sadržinu programa isključivo je odgovoran JUKOM i partneri i njena sadržina nužno i ne izražava stavove Evropske unije.