Koje su sličnosti i razlike u stavovima mladih Srba sa severa Kosova i Albanaca sa juga centralne Srbije?

U istraživanju je učestvovalo 350 Srba sa severa Kosova i 700 Albanaca sa juga centralne Srbije, a sproveli su ga nevladina organizacija „Aktiv“ iz Severne Mitrovice i Centar za demokratiju i edukaciju „Dolina“ iz Bujanovca.

Predstavljajući podatke sa severa Kosova, predstavnik NVO Aktiv Miodrag Milićević je kao glavni problem naveo bezbednost građana.

Ta zabrinutost je, po istraživanju, posebno naglašena od sredine prošle godine kada je došlo do podizanja tenzija zbog registarskih tablica, barikada, te dolaska specijalnih jedinica Kosovske policije na sever i izlaska Srba iz institucija Kosova.

Milićević je kazao da više od 60 odsto ispitanika na severu Kosova smatra da su definitivno ugroženi i da je, kako je kazao, bezbednosna situacija daleko pogoršana.

„U Preševu je taj procenat četiri puta niži i bezbednost građana se u tom smislu ne dovodi u pitanje“, kazao je Milićević.

Ocenio je da zapaljiva retorika predstavnika Beograda i Prištine značajno negativno utiče na odnose između Srba i Albanaca.

Istakao je da podaci iz istraživanja pokazuju da građani „ne vide bolju budućnost ni u naredne tri godine“ i izneo da 73 odsto ispitanih Srba od 18 do 29 godina ne vidi svoju budućnost na severu Kosova.

Predstavnik Centra za demokratiju i edukaciju Dolina, Agon Isljami, rekao je da je za Albance na jugu centralne Srbije, koji su diplomirali na Kosovu posle 2008, odnosno proglašenje nezavisnostoti, verifikacija diploma jedan od velikih problema i da je to naveo svaki treći anketirani i da je to direktno povezano s migracijom mladih i nezaposlenošću.

Po njegovim rečima, Albanci iz tih krajeva Srbije smatraju da će u naredne tri godine njihov život biti teži, posebno oni od 18 do 29 godina.

„Obostrano priznavanje diploma bi značajno uticalo na njihov život – veruje 51 odsto ispitaka u Preševskoj dolini (Bujanovac, Preševo i Medveđa)“, dodao je on.

Vladu Kosova, po istraživanju, Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca veruju više nego Srbi na severu Kosova.
Ta razlika je po istražovanju ogromna: 64,3 odsto u odnosu na 1,28 odsto.

Vladi Srbije, po istraživanju, više veruju stanovnici na severu Kosova, ali je i taj nivo nizak, dok je poverenje u predsednicu Kosova Vjosu Osmani i predsednika Srbije Aleksandra Vučića „nisko u oba regiona“.

Po istraživanju, opalo je poverenje Srba sa severa Kosova i u Srpsku listu, i u lokalne i političke predstavnike u celini.

Stavovi prema Briselskom dijalogu su slični, naveo je Milićević, te istakao je da se u poslednje vreme „čuju sve glasniji zahtevi“ da se u pregovarački proces uključe Albanci sa juga centralne Srbije.

Dodao je da se isto zahteva za uključivanje lokalnih Srba „u pregovarački proces ili konsultativni proces“ gde bi se neka pitanja obradila u samom procesu pregovora.

Po istraživanju, u Preševskoj dolini najviše veruju NATO-u, dok Srbi na severu Kosova najviše poverenja imaju u UN i Rusiju.

I Srbi na severu Kosova, i Albanci na jugu centralne Srbije, po istraživanju, najviše prate društvene mreže, dok je veoma nizak nivo gledanosti i slušanosti tradicionalnih medija, poput televizije i radija.