Koje su sve nepravilnosti i zloupotrebe zabeležene tokom vanrednog stanja?

Nemaran odnos prema ličnim podacima zaraženih, politička promocija najviših državnih zvaničnika i preterano pokazivanje sile, prema rečima Danasovih sagovornika samo su neki od propusta i zloupotreba koje su obeležili mesec i po dana vanrednog stanja.

Prema rečima Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije, pripadnici vojske su tokom trajanja vanrednog stanja bili na visini zadatka i uz sporadične propuste, malo šta im se može zameriti.

– Međutim, senku na sav dobar posao koji su obavljali pripadnici Vojske Srbije bacio je ministar odbrane Aleksandar Vulin koji je svaku priliku koristio za prikupljanje jeftinih političkih poena. On se konstantno nalazio u kampanji iako je dogovor političkih partija bio da se kampanja suspenduje do okončanja vanrednog stanja, kaže Antić, dodajući da je i sam smatrao neprimerenim da vojska patrolira naoružana dugim cevima.

Propusti tokom vanrednog stanja zabeleženi su i oblasti zaštite podataka o ličnosti. SHARE fondacija koja vodi evidenciju zloupotreba u ovoj oblasti tokom vanrednog stanja primetila je nekoliko zabrinjavajućih situacija.

– Svakako, problematična je bila izjava predsednika Srbije da se prate telefoni građana koji su se vratili iz Italije. Tokom vanrednog stanje nije donet nijedan propis kojim bi se ograničilo pravo na privatnost i nezakonito je nadgledati telefone bez odgovarajuće dozvole suda. To naravno pod pretpostavkom da je ta informacija uopšte i tačna, kaže Danilo Krivokapić iz SHARE fondacije. Kao problematičnu praksu navodi i način na koji su pojedini mediji izveštavali o zaraženima od virusa, kršeći njihovo pravo na privatnost.

– Objavljivala su se imena zaraženih i njihove pune dijagnoze. Ljudi su sa kamerama ulazili u bolnice i snimali pacijente bez ikakve anonimizacije. Poseban problem je bio što su korisničko ime i lozinka za pristup Informacionom sistemu Covid -19 osam dana bili dostupni na sajtu jedne zdravstvene ustanove. Na taj način je čitav niz poverljivih podataka o testiranima i obolelima, iz kojih nadležni izvlače podatke za dnevne konferencije, bio izložen riziku, navodi Krivokapić.

Institucija koja je dosta kritikovana u javnosti tokom trajanja vanrednog stanja je i policija. Zamerke su se odnosile i na dokumentovane slučajeve prekoračenja dozvoljene sile, ali i na inerciju tokom organizovanog paljenja baklji na krovovima višespratnica. Sada kada je vanredno stanje ukinuto, smatra istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević, nadležne institucije trebalo bi da ispitaju svaki sporan slučaj.

– Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine, Zaštitnik građana i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a su jedni od najznačajnijih kontrolora policije. Ako poslanici ukinu vanredno stanje, članovi Odbora treba da zatraže od MUP-a vanredni izveštaj o postupanju policije tokom vanrednog stanja i donesu zaključke o poštovanju političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu policije, kao i o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima. Dodatno, Zaštitnik građana i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a treba da preispitaju zakonitost i pravilnost u radu policajaca svakog pojedinačnog slučaja gde postoje prijave građana, ali i sumnja da nije sve urađeno po propisima. Posebno je važno da se utvrdi odgovornost i predvide sankcije u onim slučajevima koji su uzburkali javnost, odnosno pričalo se o njima u medijima ili na društvenim mrežama“, napisao je Đorđević za projekat „Otvorena vrata pravosuđa“.

Srbija među strožima

Ograničenje prava na slobodu kretanja građana Srbije koje su odredili predstavnici vlasti u Republici Srbiji u cilju sprečavanja širenja zaraze virusa kovid 19, jedno je od najdrastičnijih u Evropi, pokazuje analiza Beogradskog centra za ljudska prava o merama ograničenja i zabrane slobode kretanja u evropskim zemljama. Tokom vanrednog stanja ograničena su brojna ljudska prava građana Srbije garantovana Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Analiza je pokazala da je za vreme pandemije kovid 19 u u Evropi u 69 odsto država uvedena mera koja ograničava slobodu kretanja, u 18 odsto država uveden policijski čas, a u 15 odsto država su uvedene mere koje dodatno ograničavaju slobodu kretanja starijih osoba.