Koji radnici najviše odlaze na rad u inostranstvo

Istovremeno zarade u Srbiji su među najnižima u Evropi, a mnogi odlaze na rad u inostranstvo.

Na rad u inostranstvo najviše odlaze medicinski i građevinski radnici, električari, vozači, kuvari, konobari, a od visoko obrazovanih lekari, prevodioci, aj-ti stručnjaci, mašinski i građevinski inženjeri. Vlada Srbije osnovala je Koordinacioni tim za praćenje ekonomskih migracija da bi smanjili broj ljudi koji odlaze u inostranstvo, i vratli naše građane iz dijaspore u Srbiju.

Nema tačnog podatka koliko se ljudi godišnje iseljava iz Srbije. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u 2014. i 2015. godini Srbiju je napustilo 117 hiljada stanovnika.

Prema podacima legalnih privatnih agencija za zapošljavanje 6,5 hiljada prošle godine otišlo je u inostranstvo da radi a sindikati tvrde da ih je otišlo deset puta više – oko 70 hiljada.

Koordinaciono telo Vlade za praćenje migracija, formirano u januaru, treba da donese strategiju i akcioni plan za rešavanje tog problema.

„Zadatak samog koordinacionog tela je da zaustavi ekonomske migracije, da zadržimo, usporimo, ne zaustavimo već usporimo ekonomske migracije, potom da naša dijasporu odnosno naše ljudi koji su otišli na rad u inostranstvo vratimo nazad u zemlju i da privučemo svetske eksperte“, objašnjava državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić.

Ima i više posla i novih radnih mesta, ističu u NSZ. Očekuju da se prošlogodišnja stopa nezaposlenosti od 12,9 odsto ove godine smanji na oko 10 odsto. Prošle godine posao je kažu, dobilo 260 hiljada ljudi.

„51.700 lica je u prvom kvartalu 2019. godine našlo zaposlenje i verujemo da će se ova cifra od 260 hiljada i u 2019. generalno biti veća imajući u obzir da slede sezonski poslovi i uopšte situacija u zemlji“, navodi zamenik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Petar Jarić.

Sindikati pak tvrde da radnici napuštaju zemlju zbog nemogućnosti da dobiju stalan posao, zasnuju porodicu i žive od sopstvenog rada.

Minimalna zarada koju je prema podacima sindikata lani primalo 350 hiljada zaposlenih, ne može da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu

„Prosečna plata je na visini, negde u prošloj godini 420 evra a potrošačka korpa je bila 30 odsto veća. Znači da radnik koji ima prosečnu platu nije u mogućnosti da obezbedi ono što je potrebno za porodicu“, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Oorbović.

Kolektivni ugovori koji štite i povećavaju prava radnika, postoje samo u Javnom sektoru, a u realnom sektoru zaključen je samo jedan, sa putnom privredom.

Štrajkuje se uglavnom zbog niskih zarada, kao što je bilo u Poštama Srbije, a većina poslodavaca ne pregovara sa radnicima pa se štrajk, poput onog u Republičkom geodetskom zavodu produžio na nekoliko meseci.