Koji su svetski kriminalci poslužili kao inspiracija „vojnicima“ klana Velje Nevolje?

Klan se tereti, između ostalog, za sedam teških ubistava, stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljeno držanje oružja, otmice i silovanje.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u ovom postupku se uzda, osim u iskaze trojice članova grupe koji su priznali krivicu i koji su sklopili sporazume o saradnji, u dokaze prikupljene sa aplikacije Skaj, preko koje je grupa komunicirala.

Srđan Lalić, svedok-okrivljeni, tokom svog izlaganja istakao je da je od kraja 2018. godine bio distributer „Skaja“.

On je tokom jednog od svojih izlaganja naveo da je vodio tabele sa svim informacijama svojih korisnika, a koja sadrži datum kreiranja, broj sim kartice, ko je poručio, ko je platio nalog, kao i to koji je nadimak.

Kako je naveo svedok-okrivljeni, svaki „skaj“ nalog je imao korisničko ime, odnosno nik nejm, koji se mogao menjati u svakom trenutku.

Članovi kriminalnog klana bili su manje ili više kreativni pri izboru istog, pa se nekolicina okretala i mitologiji, ali i poznatim imenima iz “podzemlja” širom sveta.

Danas donosi serijal tekstova o nadimcima koje je koristila grupa Velje Nevolje.

Bojan Hrvatin: “Leo Luca” i “Anakin”

Takođe okrivljeni Bojan Hrvatin u svojoj odbrani je detaljno objasnio da su pripadnici organizovane kriminalne grupe koristili „sky“ aplikacije na kojima su imali drugačija imena tzv. „nik name“ kojim su se međusobno oslovljavali.

Prvobitno okrivljeni, a sada svedok-saradnik, Bojan Hrvatin imao je više naloga na skaj aplikaciji – “Leo Luca” i “Anakin”.

Kao i kod drugih pripadnika klana, inspiraciju za jedan od svojih nadimaka Hrvatin je najverovatnije našao u italijanskoj mafiji.

Leoluka Bagarela je italijanski kriminalac i član sicilijanske mafije. Nakon hapšenja Salvatorea Rine početkom 1993. godine, Bagarela je postao šef jedne od frakcija, suprotstavljajući se drugoj frakciji kojom je komandovao Bernardo Provencano, stvarajući razdor u Koza Nostri.

Bagarela je uhvaćen 1995. godine, pošto je četiri godine bio u bekstvu i osuđen je na doživotni zatvor zbog mafijaškog udruživanja i višestrukih ubistava.

Nadimak “Anakin” gotovo da ni ne zahteva preterano objašnjenje. U trilogiji prednastavaka američkog filmskog serijala “Star Wars”, Anakin Skajvoker je glavni protagonista, za koga se veruje da je izabrani a o kome govori drevno džedajsko proročanstvo. U tom proročanstvu se pominje biće koje će doneti ravnotežu Sili i uništiti Site.

Uzdižući se do legendarnog ratnika u epizodi „Rat klonova“, Skajvoker je tragični heroj koga na Mračnu stranu zavodi sopstvena oholost i strah od gubitka, kao i mračni gospodar Sita – Dart Sidijus, posle čega postaje Dart Vejder.

Dejan Tešić – „Flash“ i „Red Scorpion“

“Fleš, Fleš brate, gde ste”, poruka je Bojana Hrvatina sa skaj aparata Marka Budimira upućena Dejanu Tešiću tokom jedne od otmica.

Nadimak koji je koristio Tešić, može se objasniti na nekoliko načina.

Prvo, najočiglednije objašnjenje ukazuje na „Detective Comics“ strip, a potom i junaka dugometražnih filmova i serije – The “Flash”.

Prvi put se pojavljuje u stripu koji je objavljen u novembru 1939. godine.

Pod nadimkom „Skarlet spidster“ (Scarlet Speedster), sve inkarnacije Fleša poseduju super brzinu, što uključuje moć da brzo trči, da se brzo pomera, brzo razmišlja, ima brze reflekse i krši osnovne zakone fizike.

Do sada su se pojavile ukupno četiri različite verzije ovog heroja – od kojih je svaki na drugačiji način dobio natprirodnu silu brzine.

Varijacije Fleša, koje se pojavljuju kroz istoriju DC stripova: Fleš kao studentski atletičar Džej Gerik, forenzičar Beri Alen, Berijev bratanac Voli Vest i Berijev unuk Bart Alen.

Iza svake od reinkarnacija Fleša, u stvarnosti, stoji ključni član bar jednog DC-vog tima: Džastis Sosajiti of Amerika (Justice Society of America), Džastis Lig (Justice League) i Tin Titans (Teen Titans).

Fleš je jedan od najpopularnijih heroja iz DC stripova, a pojavljuje se i u filmovima, video igrama, animiranim serijama i TV emisijama.

Drugo objašnjenje ovog nadimka Dejana Tešića moglo bi imati veze sa još jednim filmom. U pitanju je britansko-američki igrani film snimljen 1975. godine u režiji Ričarda Lestera.

Po žanru je mešavina istorijskog filma i komedije, a u kom je protagonista kapetan Hari Flešman, oficir britanske vojske koji je, uprkos kukavičluku u Prvom anglo-avganistanskom ratu, u javnosti stekao reputaciju heroja.

Radnja prikazuje kako odlazi u Nemačku gde preuzima identitet danskog princa, upetljava se u spletke koje je pruski državnik Oto fon Bizmark smislio sa ciljem da ujedini Nemačku, Ipak, ova verzija objašnjenja deluje malo verovatno.

U američkom slengu iz sedamdesetih godina reč “flash” se koristila da opiše sintetičku drogu danas poznatu pod nazivom “spid”.

Drugi Tešićev nadimak, „Red Scorpion“ najverovatnije aludira na bandu „Crvenih škorpiona“ iz Britanske Kolumbije u Kanadi.

Osnovana je 2000. godine, a jedan od osnivača Majkl Li je rekao, svedočeći na jednom suđenju, da su “Crveni škorpioni” osnovani u pritvorskom centru za mlade.

Li je rekao da je ime Škorpioni odavanje počasti njegovom „starijem bratu koji je ubijen” i da je njegov nadimak nekada bio Škorpion.

Banda je „koristila reč crveno da simbolizuje krv“, rekao je on.

Od 2000. vode operaciju trgovine drogom putem telefonskog poziva ili poruke u predgrađima Vankuvera.

Članovi bande se mogu identifikovati po tetovažama „RS“ na rukama i vratu.

Tetovaže lobanje na desnoj ruci pokazuju koliko je ljudi taj član ubio.

„Crveni škorpioni“ dolaze iz različitih kulturnih i jezičkih sredina, jer smatraju da je rasa sekundarna u odnosu na lojalnost i poštovanje.

Bili su uključeni u veliki broj nasilnih incidenata među bandama u oblasti Vankuvera, delimično zbog njihovog rivalstva sa bandom „Ujedinjenih nacija“ (United Nations gang).

Odnos „Crvenih škorpiona“ i „Ujedinjenih nacija“ pogoršao se nakon što su zloglasna braća Bejkon napustila bandu „Ujedinjene nacije“ da bi udružili snage sa „Crvenim škorpionima“.

„Crveni škorpioni“ su bili povezani sa nekim od najkrvavijih pucnjava u ovom regionu i navodno su stajali iza ubistva šest osoba 19. oktobra 2007. u apartmanu u okviru stambenog kompleksa poznatog pod nazivom Balmoral Tower. Slučaj je poznat kao Surrey Six ubistva.

Glavna meta bio je Kori Lal, dvadesetdvogodišnji, navodno diler droge, koji je „radio“ na teritoriji „Crvenih škorpiona“.

Pet drugih muškaraca je ubijeno da bi eliminisali pretnju i potencijalnu mogućnost da postanu svedoci.

Još jedno, manje verovatno, objašnjenje nadimka Dejana Tešića moglo bi da se krije u istoimenom američkom akcionom filmu iz 1988. sa Dolfom Lundgrenom u glavnoj ulozi.

Lundgren, koji je postao poznat zahvaljujući ulogama u filmskom serijalu „Roki“, pojavljuje se kao operativac sovjetskih specijalnih snaga koji je poslat da ubije vođu antikomunističkih pobunjenika u Africi, da bi ipak stao na stranu pobunjenika.

Film je objavljen u Sjedinjenim Američkim Državama 21. aprila 1989. godine. To je prvi deo u serijalu filmova „Crveni škorpion“.

Boris Karapandžić – „Salvatore“

Protiv Borisa Karapandžića se, pored optužnice protiv klana Belivuk u kojoj se tereti za trgovinu drogom, vodi i postupak za demoliranje noćnog kluba Komitet 2018. godine.

Do sada je osuđivan zbog trgovine drogom, držanja oružja, kao i demoliranja kafića “Holivud” u vlasništvu bivšeg vođe navijača Partizana Aleksandra Vavića na Karaburmi 2013. godine.

Salvatore Rina, po kome je Karapandžić izvesno poneo nadimak, poznat je i kao Toto Rina, a bio je, ni manje ni više, prvi čovek Koza Nostre do hapšenja 1993. godine.

Najveću moć je stekao upravo osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Sa devetnaest godina je kao član lokalne bande u Korleoneu izvršio ubistvo tokom obračuna, za šta je odležao šest godina u zatvoru. Po izlasku iz zatvora, nastavio je sa kriminalnim delatnostima.

Tokom pedesetih godina u Korleoneu je glavni bos bio Mikele Navara.

Toto je sa svojom bandom isplanirao ubistvo Navare, za koga su u to vreme radili.

Posle njegovog ubistva, Toto Rina je postao glavni mafijaški faktor u gradu.

Sa grupom kriminalaca odlazi u Palermo, kojim je nameravao da zavlada.

Tada grupa postaje poznata pod nazivom Korleonezi, a članovi će nedugo zatim postati prvi ljudi italijanske mafije.

Posle velikih ratova mafije između 1981. i 1983. godine, iz kojih je izašao kao pobednik, jer su veliki „bosovi“ bili pohapšeni i osuđeni, sklapa najveće poslove na polju trgovine narkoticima.

Nije bilo potrebno mnogo vremena da zauzme “tron” prvog čoveka mafije. U to vreme počinje i velika antikampanja uperena protiv njega.

U maju 1992. godine, po naredbi Tota Rine, ubijen je jedan od glavnih ljudi u borbi protiv Rine – sudija Đovani Falkone, koji je predvodio državnu borbu protiv mafije.

Na auto-putu za Palermo, na jednom kanaliću preko kojeg je prelazio auto-put, Rinini plaćenici postavili su pola tone dinamita.

U trenutku kada je auto prelazio preko tog mesta, bomba je aktivirana. Poginuli su Falkone, njegova žena i tri telohranitelja. U julu iste godine u Palermu postavljena je bomba u kola Paola Borselina, drugog istaknutog protivnika Rine, pri čemu je poginuo on i još pet policajaca.

U januaru 1993. godine, policija je uspela da locira Rinu kako uz pratnju svog vozača izlazi iz svoje kuće u Palermu.

Specijalne snage su ga uhapsile kada se auto zaustavio na semaforu.

U početku je poricao da je on vođa mafije, ali je sud to uspeo da dokaže, zbog čega je osuđen na maksimalnu kaznu.

Nemanja Lakićević Čipi – „Jerry“

Nadimak okrivljenog Nemanje Lakićevića se u transkriptima često stavlja sa veznikom “ili”, budući da se kroz poruke koje su u okviru optužnice navedene kao dokazni materijal, vidi da ga članovi uglavnom oslovljavaju sa Čipi.

Nadimak “Jerry”, kao i mnogi drugi, mogao bi da ima više značenja, ali jedno od najlogičnijih aludira na Đenara Džozefa „Džerija“ Angiulija Starijeg – američkog mafijaša sa kraja prošlog veka.

Bio je pri vrhu piramide u porodici Patrijarka iz Nove Engleske.

Džeri je osuđen za reketiranje 1986. godine i bio je u zatvoru sve do 2007. godine.

Bio je „verovatno poslednji značajni mafijaški bos u istoriji Bostona“, navode američki mediji.

Ekranizaciju svog života doživeo je u biografskom filmu Vajti Bulgera “Black Mass” iz 2015. godine, gde lik Angiulija tumači Bil Hajms.

SUTRA: Nadimci članova grupe Velje Nevolje – između mitova i mafijaškog nasleđa: Ovog puta nordijska mitologija i popularna kultura

Šta je SKY ECC aplikacija i koliko košta?

SKY ECC je platforma za komunikaciju putem mobilnih telefona koja ne može da se instalira na bilo koji telefon. Moguće ju je instalirati na određene iPhone, Blackberry i Google Pixel modele mobilnih telefona.

Najčešće je koriste kriminalci širom sveta i uz pomoć nje nesmetano razmenjuju poruke o svojim aktivnostima, bez rizika da će završiti u zatvoru. Sve do pre nekoliko godina.

Firma koja je razvila aplikaciju je prvo legalno poslovala u SAD od 2008. godine, dok je FBI nije zatvorio i ukinuo platformu.

FBI je kao razlog naveo da je aplikacija postala popularni kanal komunikacije među kriminalnim grupama u zemlji, a nešto slično se dogodilo i u Belgiji i Holandiji pre dve godine.

U nizu racija protiv kriminalnih organizacija dešifrovan je deo Sky infrastrukture u Zapadnoj Evropi, a zatim je američki FBI zaplenio internet stranicu aplikacije.

Aplikacija zahteva proveru autentičnosti, što znači da niko ne može da pristupi porukama, odnosno da postoje šifre i PIN kodovi.

Ne čuva poruke na memoriji uređaja, niti aplikacija zahteva pristup skladišnoj memoriji, te je stoga vrlo zgodna za razmenu poruka inkriminišućeg sadržaja.

Pristup ovoj aplikaciji se plaća u zavisnosti od toga koliko dugo se aplikacija koristi. Licence se kreću između 600 i 2.200 evra i mogu trajati tri meseca, šest meseci ili godinu dana.

Funkcioniše tako što se kupi njihov specijalni uređaj i SIM kartica koji mogu da ispune bezbednosne zahteve.

Lalić je u svom iskazu naveo da je nabavljao kartice koje je prodavao zvanično za 1.100 evra za šest meseci, 600 evra za tri meseca, a 70 evra za sedam dana, dok je Belivukovoj grupi prodavao po povoljnijoj ceni.

SKY aplikacija se maskira u telefonu kao digitron.

Kada se uključi tajni režim, aplikacija izgleda kao bilo koji drugi kalkulator. Da bi se vratila u normalno stanje, potrebno je u kalkulator uneti tačnu kombinaciju brojeva koja će zatim omogućiti pristup.

Postoje i lažne lozinke, koje se unose u slučaju prisile korisnika da otključa aplikaciju. Kada se unese lažna lozinka, aplikacija i svi njeni podaci se brišu, a centrala Sky Ecc je obaveštena da je uređaj ugrožen.

Sve poruke, snimci i fotografije koje se šalju putem aplikacije su šifrovane. U pitanju je poseban način enkripcije zahvaljujući kom niko ne može da presretne komunikaciju.

Aplikacija koristi daleko napredniju enkripciju od aplikacija kao što su WhatsApp, Viber, Signal, Telegram i druge. Takođe, enkripcija SKY ECC aplikacije je kraća, što omogućava razmenu poruka velikom brzinom.

Iako nije jedina aplikacija ovog tipa, SKY je dugo bio najpopularnija.