Koji viktorijanski odevni predmet se vratio u modu 1938. godine?

„Uzani, tesni i jako izrezani strukovi, ukrašeni cvećem, mašnama, nakitom i perjem, ocrtavaju fino izvajana ramena, čeđa i tanak struk i produžuju se u zvonastu suknju, koja celu siluetu pretvara u najlepši cvet“, piše dopisnik lista Vreme.

Sudeći po njegovim rečima, ova vrsta suknje od teške svile, bogatih nabora, svet je posmatrao „kao neku avet“, dok ga u život nije vratila, a ko drugi nego – kraljica.

Ona je, osvojivši simpatije mnogih mladih devojaka, krinoline nosila na veoma ženstven i poseban način, vrativši ih ne samo na engleski dvor, već i na ulice Pariza.

Iako su ga i Engleskinje i Parižanke veoma brzo prihvatile, ipak je pripadao samo imućnim ženama. Pravili su ih najbolji majstori šivenja od tada najluksuznijih materijala.

„Krinolin je doneo još i veliki dekolte na ramenima. I kada bi se dodao još široki pojas, vezan oko struka, i florentinski šešir, inkarnacija krinolina bila bi potpuna“, piše Vreme.

Ova „poslednja moda“ donela je i velike zlatne minđuše, male šešire sa perjem, male crne kožne tašne u obliku harmonike, dugačke krznene ogrtače…

Ali ono što je, osim krinolina, najviše zarazilo Parižanke ove sezone, bile su orhideje.

„U poslednje vreme zaista se ne može videti nijedna priredba bez ljubičastih orhideja i žena čija je cvećarka zadocnila sa svojom pošiljkom cele večeri je neraspoložena sanjajući o ovom tropskom cvetu, koji je odista postao grb Pariza“, piše ovaj list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda u „današnjem“ broju iz 1938. godine takođe piše o Englezima, ali ne o modi, nego o načinu na koji je ovaj narod tada proslavio Božić.

Mnoge božićne čestitke, kako prenosi ovaj dopisnik, „izreađene su sa slikama veselih mladića obučenih u kostime iz prvih godina devetnaestog veka kako sede za prepunim stolovima, kako koračaju kroz dubok sneg ili kako „grabe“ poljupce nad imelom“.

Ovako karakterističan stil proslave dolazi, kako smatra autor ovog članka, iz Dikensonovih dela koja se „još uvek čitaju u mnogim porodicama u Engleskoj za vreme božićnih večeri“.

On detaljno opisuje brojne običaje koji Englezima ovaj praznik čini tako posebnim, a jedan od njih je i punjenje čarapa malim predmetima na Badnje veče, kako bi ličile na zimskog cara koji se prejeo slatkišima.

„Čarape se otvaraju u ranu zoru na Božić, a vazduh u kući ispuni se mirisom pomorandži, čokolada i drugih slatkiša, koje deca sa najvećim apetitom jedu u sred dana i noći“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

 List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.