Kolegijum RTS-a: Opozicija hoće da nas linčuje, zašto niko ne reaguje?

Kolegijum podseća da su u jednom danu primedbe na izveštavanje RTS-a izneli i predstavnici dela opozicije i premijerka Srbije, zaboravljajući, kako kažu, da ovakva praksa nije svojstvena političarima iz zemalja Evropske unije kojoj teži i naša vlada i deo naše opozicije.

“Kada parlamentarne stranke upute pismo s molbom, zahtevom ili nekom primedbom Javnom medijskom servisu, to RTS prima sa najvećom ozbiljnošću. Ali nije jednostavno ozbiljno prihvatiti zahtev dela parlamentarne opozicije upućen RTS-u u utorak, 12. septembra, pre svega zbog obilja neistina, kontradiktornosti i očiglednog nerazumevanja rada medija”, navodi se u saopštenju.

Kako dodaju, teško je i razumeti, a kamoli sprovesti u delo zahtev za uvođenje dodatnih debatnih emisija, ali u kojima neće obavezno biti predstavnika „druge strane”.

“Ili krojenje programske šeme „lenjirom” u vremenu kada je taj posao dignut na nivo nauke. Šta tek reći za procentualnu raspodelu medijskog prostora na osnovu izbornih rezultata? Složićemo se sa predlagačima da to „nije mešanje u uređivačku politiku Javnog servisa”. To je potpuno preuzimanje uređivačke politike u koju se uredništvo više „ne meša“, već posao radi po diktatu stranaka”, smatra Kolegijum RTS-a.

Oni navode da su zbunjeni ovakvim zahtevima, i da nisu sigurni da li da kao veliki kompliment shvateo priznanje parlamentarnih opozicionih stranaka da tokom zvanične predizborne trke RTS radi pošteno čak i po njihovom kriterijumima. Po tome smu, kažu, jedinstveni među medijima u Srbiji i drago im je “što se taj princip Javnog servisa vidi i uvažava”.

“Neki zahtevi su nam nejasni. U debatnim emisijama na RTS-u opozicija je do sada dobijala pedeset odsto prostora, a sada se traži da se to svede na dvadeset ili trideset odsto. I da se sedamdeset do osamdeset odsto prostora predviđenog za političke stranke izdvoji za vladajuću koaliciju, koja je i sama bila glasna u takvom zahtevu, te možemo reći da je o tom pitanju postignuto jedinstvo vlasti i opozicije. Sreću kvare novinari i urednici koji ne rade na procenat, već uvažavaju interese društva koji se ne poklapaju nužno sa izbornom voljom istih građana iskazanom jednom u dve, tri ili četiri godine. Nema potrebe da ih podučavamo, znaju to odlično i sami, da politički život nije isključivo stranački i da politika nije samo borba za vlast, na izborima ili drugde”, navodi se u saopštenju.

Dodaju da nije neobično, može se reći da je to već politička tradicija u Srbiji, da opozicione stranke organizuju proteste pred zgradom Javnog servisa.

“To jeste neprimeren pritisak koji, nažalost, ne primećuju ni domaća novinarska udruženja, ali pre svega ni komisije koje u predizborno vreme u Srbiju šalje Evropska unija i kojima je letak u dvorištu jedne televizije veće zlo od nasilnog upada u RTS”, ističe Kolegijum RTS-a.

Kažu da su zatečeni saznanjem da su se zahtevi organizatora protesta, “za koje su do juče govorili da ih je narod spontano organizovao, koji su se iz subote u subotu javno kleli da od njih neće odstupiti ni za milimetar, preko noći sveli na jedan jedini zahtev – da im se „otvori prostor“ na RTS-u u skladu sa njihovim potrebama, a na osnovu izbornih procenata”.

“Te da će se ubuduće svi protesti odvijati pred zgradom Javnog servisa u Takovskoj ulici, iako na tom mestu i u toj zgradi nije nastao niti je podstican nijedan problem zbog kojeg su protesti pokrenuti. Ili je možda problem što se novinari RTS-a ne ponašaju kao suorganizatori i učesnici protesta i na njih odlaze bez vuvuzela? Naprotiv. RTS je, opet, jedini medij u Srbiji koji se strogo pridržava zakona i propisa, kao i obaveze da bude društveno odgovoran, bez kalkulisanja da li je to rejtinški ili marketinški profitabilno”, dodaje se u saopštenju.

Ono što smo veoma ozbiljno shvatili, kaže Kolegijum RTS-a, jesu obećanja organizatora protesta pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ da će se sa urednicima i menadžmentom Javnog servisa “obračunati nasilno ukoliko predati zahtevi ne budu ispunjeni”.

“Kao i 5. oktobra, naglašavaju oni, imenujući pritom zaposlene u RTS-u koji bi trebalo da budu meta nezadovoljnih građana. Nažalost, nije novina da se u Srbiji određenim novinarima obećava fizičko nasilje i da oni zbog toga dobiju policijsku zaštitu, jer znamo da su se takva obećanja u prošlosti ostvarivala. Novina je da to rade narodni poslanici, upravo oni koji bi trebalo prvi da stanu u zaštitu svih kojima se u društvu preti, bez obzira na to da li se sa onima kojima se preti slažu ili ne”, ističu.

Opet je pitanje, dodaju, zašto na obećani linč ljudi iz RTS-a ne reaguju ni domaća udruženja novinara, ni Komisije EU u Srbiji, ni – republički tužilac.

“Ne razumemo potrebu da se zakazuje nasilno upadanje u zgradu RTS-a ako upravo oni koji to traže bivaju pozivani u političke televizijske debate, ako se njihovi skupštinski nastupi prenose uživo, a izjave emituju u centralnim informativnim emisijama. Može se uvažiti to da se ne pojavljuju onoliko često koliko oni misle da zaslužuju, ali slutimo da ni unutar svojih stranaka i koalicija o tom pitanju nemaju jedinstven stav. U zbiru, pojavljuju se jednako koliko i predstavnici vladajućih stranaka, osim ako se svaki nastup ljudi iz državne administracije ne „knjiži” vladajućim strankama”, navodi Kolegijum RTS-a.

Za kraj poručuju da bi, umesto što obećavaju nasilje, najbolje bilo da predstavnici političkih stranaka, bilo da su u parlamentu ili u televizijskom studiju, pokušaju sa konstruktivnom raspravom i pristojnim rečnikom i ponašanjem, što ne isključuje žustrinu.

“Nedostaju nam takvi sadržaji, građani su ih željni, a u programskoj šemi već imaju najbolje mesto”, zaključuje Kolegijum RTS-a.