Količina elektronskog otpada raste četiri puta brže nego otpada iz domaćinstva

Istraživačica saradnica sa Geografskog fakulteta Milica Lukić objašnjava da je, zbog određenih svojih karakteristika, elektronski otpad izdvojen iz komunalnog i tretira se kao „opasan“.

“Te karakteristike su pre svega prisustvo metala koji mogu biti jako opasni po životnu sredinu i zdravlje čoveka, a takođe različite mašine i uređaji sadrže u sebi različite tečnosti koje mogu biti toksične, kancerogene. Pa se zbog toga zahteva posebna procedura prikupljanja i tretmana elektronskog otpada”, ističe Lukić.

U Srbiji se električni i elektronski otpad tretira u centrima za reciklažu i otkup metala ili izvozi u inostranstvo. Međutim, iako je opasan, najveći deo ovog otpada završava u vodi, zemljištu, pa i u telu čoveka.

„Nažalost, što je praksa u našoj zemlji, pa imamo sliku da stari frižideri i veš mašine završavaju u koritima reka, može da dođe do raspadanja aparata… Metali tada završavaju u vodi ili zemljištu i putem hrane ulaze u lanac ishrane i dolaze do tela životinja i čoveka i završavaju u našim organima“, navodi Lukić.

Kako bi se količina ove vrste otpada smanjila, preporučuje se da građani racionalno koriste električne uređaje, a elektronski otpad odnesu u reciklažne centre. Takođe je važno i ne menjati često električne uređaje, te mobilni telefon treba koristiti duže od dve godine i stari odneti na popravku pre kupovine novog.