Pitanje odgovornosti za novosadsku tragediju ne prestaje da okupira javnost već više od dve nedelje. Dok svi čekaju da nadležni urade svoj posao, kazne koje potencijalno prete onima koji su krivi za pad nadstrešnice su blage. Pravnici kažu da je u ovim okolnostima nemoguće suditi za krivično delo koje pad nadstrešnice zapravo jeste – ubistvo.
Odlazeći ministar Goran Vesić slagao je kad je rekao da se na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu nije radilo. Ovako (na slici ispod) je nadstrešnica izgledala pre dve godine, gde se čak i spolja vide dodati reflektori i veštačka trava.
A iznutra? Izveštaji bivšeg nadzornika na ovim radovima pokazuju ne samo da je sporna struktura rekonstruisana, već i da na delovima nadstrešnice nedostaje beton, a da su ponegde umesto njega nagurani džakovi cementa. Nadstrešnica je pre dve nedelje pala i ubila 14 ljudi. Da li će krivica za njihovu smrt na kraju pasti na — golubove?
„Slučaj je vrlo kompleksan. Mora prvo da se pronađe ko su odgovorni za tragediju u Novom Sadu. E sad, ovde imamo čitav jedan lanac odgovornosti, koji se kreće od političke pa do krivično-pravne odgovornosti“, izjavila je profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović, prenosi N1.
Šta će biti kvalifikacija zavisi od tužilaštva. Raspon potencijalnih krivičnih dela koja se mogu pripisati odgovornima je velika, ali sve kazne su, pokazalo je pisanje Forbsa — blage. Po Zakonu o železnici, ko ošteti elemente železničke infrastrukture – uključujući i zgrade — i time dovede do smrti jednog ili više lica, iza rešetaka će provesti najmanje dve, a najviše 12 godina. Slično je ako se potencijalno tužilaštvo pozove i na Krivični zakonik, koji, po različitim osnovama koje je moguće povezati sa odgovornošću za tragediju u Novom Sadu, predviđa kazne od najviše 12 godina iza rešetaka. Ima i još odredbi, poput takozvanog neotklanjanja opasnosti, koje bi mogle da se odnose na novosadsku tragediju i potencijalno doprinesu zbiru godina zatvora koje će tužilaštvo tražiti.
„Neotklanjanje opasnosti verovatno neće ući u taj korpus, jer se to pre svega odnosi na neka dela poput – ako recimo ostavite auto a ne povučete ručnu kočnicu, pa on krene i napravi nesreću. Nije realno očekivati veliku kaznu za ovaj slučaj, nažalost, s tim što naš zakon dozvoljava da, ako tužilac proceni da može da ide i dotle pošto je reč o teškom krivičnom delu, traži i doživotni zatvor“, smatra urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Zbog pravnih kvalifikacija koja za brojna krivična dela uglavnom ne uzimaju u obzir razmere posledica, profesorka pravnog fakulteta zagovara primenu modela iz inostranstva, koji bi ovakve događaje tretirao kao ubistvo, a ne propust.
„Neko nastrada, odnosno bude ubijen u saobraćajnoj nesreći — učinilac ne odgovara za ubistvo, već za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Nemačko zakonodavstvo je drugačije i po nemačkom zakonodavstvu, ko izvrši krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja odgovara za ubistvo, jer faktički, posledica je da ste vi lišili nekog života. Sad, sredstvo izvršenja. U ovom slučaju je 14 osoba lišeno života“, kazala je profesorka Bajović
Bajović smatra da je problem širi od samo krivično-pravne odgovornosti, jer sigurno niko nije želeo da se tragedija desi. Kako kaže, ovo je izvesno posledica neznanja, nesposobnosti i nestručnosti ljudi koji sede na pozicijama na kojima ne bi smeli da budu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
