Kolike zatvorske kazne prete osumnjičenima za masovno slanje lažnih dojava o bombama?

Nakon tog saslušanja, postupajući tužilac će odlučiti da li da predloži da se osumnjičenima odredi pritvor. Nezavisno od toga, tužilac odlučuje i o kvalifikaciji dela, odnosno o tome za koje krivično delo će teretiti osumnjičene.

Kako je saopštio MUP, trojica muškaraca uhapšeni su zbog osnova sumnje da su počinili krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

Prema krivičnom zakoniku, ugrožavanje sigurnosti nekog lica pretnjom da će napasti život ili telo, njega ili nekog njemu bliskog, kažnjava se novčanom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do jedne godine.

Međutim, masovne dojave o bombama mogu da se podvedu pod teži oblik ugrožavanja sigurnosti. Naime, kada se ugrozi sigurnost više lica ili kada izazove uznemirenost građana i druge teške posledice, kazna je zatvorska i iznosi od tri meseca do tri godine.

Najzad, postoji i najteži oblik ugrožavanja sigurnosti koji podrazumeva da su oštećeni predsednik Republike, članovi Vlade, sudije, tužioci, advokati, policajci i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. U tom slučaju, kazna je od šest meseci do pet godina.

Za koje delo se odlučilo tužilaštvo definitivno će se videti tek po eventualnom podizanju optužnice.

Podsetimo, u petak su uhapšeni P. D. (23) iz Odžaka, kao i J. M. (27) i T. Č. (42) iz okoline Zrenjanina.

Kako se sumnja, oni su u dužem vremenskom periodu, putem elektronske pošte, koristeći servise anonimnosti, učestvovali u slanju poruka preteće sadržine obrazovnim i drugim institucijama na teritoriji Republike Srbije, o navodno postavljenim eksplozivnim napravama, čime su ugrozili bezbednost većeg broja dece i građana u Republici Srbiji, saopštio je MUP.

Paralelno je jedna osoba uhapšena u Češkoj Republici.