Foto: Natalija JakovljevićNi jučerašnje padavine u okolini ovog grada nisu bile na nivou drugih mesta u Vojvodini, gde je u pojedinim mestima došlo i do nevremena, a tako je već nekoliko meseci, sto ozbiljno ugrožava useve.
Prvi sušni maj nakon nekoliko godina kišovitih prolećnih perioda preti usevima, a ukoliko ne bude padavina u narednom nedeljama, ovogodišnji rod na pojedinim poljima će biti prepolovljen, kažu stručnjaci za Danas.
Prema sadašnjem stanju, problematična je pšenica, ječam je u relativno dobrom stanju, ali se očekuju manji prinosi. Uljana repica dobro podnosi nedostatak kiše, jer je njeno korenje duboko, gde još uvek ima nešto vlage.
Dodatni problem mogu predstavljati i biljne bolesti koje se javljaju prilikom visokih temperatura. Usevi su već sada proređeni, a vreme za popravni curi. Jer, ako ne padne kiša do sredine juna, posle će već biti svejedno.
Direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica, Damir Varga, podseća u razgovoru za Danas da je, što se tiče ratarske proizvodnje, jesenas zasejano blizu 30.000 hektara pod ozimim kulturama, negde oko 21.000 hektara pod pšenicom, 5.200 hektara je uljana repica, 3.400 hektara ječma i raži, tritikalea i drugih ozimih useva, što je negde oko 40 odsto površina u subotičkoj opštini.
On podseća da je struktura proizvodnje ozimih kultura na severu Bačke takva i tolika, jer je uslovljena činjenicom da je to ipak malo sušnije područje, ali da deficit padavina i oscilacije postaju sve izraženije.
„Zadnjih godina svedoci smo da se i tu dešavaju klimatske promene, kojih je bilo i ranije, ali sada se sve brže i u kraćem roku se manifestuju i vide jer već govorimo uveliko o suši, o ekstremima, ima puno padavina ili premalo padavina“, navodi Varga.
Prema njegovim rečima, noćne temperature su nedavno bile svega nekoliko stepeni, a poslednjih nekoliko dana prelazili su i 30 stepeni dnevno.
„Velike su i te temperaturne oscilacije. Sve se to odražava i na biljnu proizvodnju koja se odvija pod vedrim nebom“, rekao je Varga.
Prema njegovoj računici, u prva tri meseca u godini je palo možda oko 30 odsto padavina u odnosu na višegodišnji prosek.
„Nama u ta tri meseca nedostaje oko 100 litara padavina. Ako uzmemo da je višegodišnji prosek za maj oko 60 litara, a mi imamo područje u subotičkoj opštini gde je palo svega 6 litara u mesecu, i on je dolazio do izražaja na temperaturama preko 30 stepeni. Biljke nemaju dovoljno vode, a još se i štite od transpiracije. Taj deficit vode odrazio se na biljke na taj način što su one štiteći se odavanja vode, pogotovo pšenica, odbacile sekundarne izdanke, došlo je do proređivanja, ostalo je samo glavno stablo i klas“, ocenjuje Varga.
Dodaje da je broj klasova, bar onoga što je mogao da vidi prethodnih dana negde 300-500, a normalno je da pšenica ima do 650 klasova, čak i do 7000 klasova po metru kvadratnom.
Ukoliko se nastavi ovakva suša, prema njegovoj prognozi, može doći do toga da od očekivanog prinosa bude ostvarena tek polovina, a da li će se takve prognoze i u kojoj meri ostvariti zavisi od toga da li će i u kojom meri do kraja maja i do polovine juna da bude padavina.
„Nama bi sada trebalo 20-30 litara padavina jer sve manje od toga ne znači mnogo, to su samo osvežavajuće padavine“, upozorava on.
Po pitanju očekivanih ovogodišnjih prinosa, Varga podseća da je u ovom regionu prosečni prinos pšenice bio negde oko 6 tona, a da se ove godine, u nekim najboljim uslovima, može se očekivati možda do 4,5 tone.
„Biće parcela gde će biti 5-6 tona, ali biće i onih gde će biti svega 2 tone po hektaru“, napominje on.
Ukoliko do potrebnih padavina u navedenom periodu i dođe, one u kombinaciji sa visokim temperaturama pogoduje razvoju bolesti, na šta poljoprivrednici takođe treba da obrate pažnju.
Po tom pitanju naš sagovornik kaže da je većina proizvođača odradila prvu zaštitu, ali da je i ona dosta kasnila, tako da je odrađena pred 1. maj, te da će planiranje druge odrediti padavine.
„Ukoliko ovih dana bude padavina, trebalo bi odraditi drugu zaštitu, u cvetanju, protiv fuzarijuma, i da se zaštiti list. U slučaju da bude padavina, visoka temperatura i razvoj bolesti, može se desiti da dođe do propadanja lisne mase pa će biti još manji prinos“, smatra Varga.
Ukoliko izostanu padavine, onda ne treba žuriti sa tretiranjem fungicidima, treba sačekati posle cvetanja da se počnu prve vaši javljati, onda odraditi tretman insekticidom i eventualno dodati fungicid, jer će insekti tražiti vlagu i pojačano će napadati biljke“.
Dulić: „Očekujem pola roda“
Prihrana ozimih useva, zaštita, prolećna setva, druga zaštita… Sve u eri velikih poskupljenja repromaterijala sa kojim su se poljoprivrednici suočili ovog proleća. I opet neće moći da zarade onoliko koliko su kalkulisali zbog suše.
Jedan od njih jeste i proizvođač ječma, pšenice, repice i kukuruza Franjo Dulić iz Đurđina, koji smatra da će mnogo toga po pitanju konačnog roda zavisiti i od agrotehnike primenjene u pretsetvenom periodu, odnosno od pripreme zemljišta za setvu.
„Imaće problema svi, samo će neki imati malo manje, a neki malo više. Manje problema će imati oni koji su rano odradili svoje poslove, što ranija setva, prihrana, i ko je radio takozvanu konzervacijsku obradu, ko se svojom agrotehnikom maksimalno trudio da sačuva vlagu. Mi smo pripremu zemljišta pred setvu kukuruza uradili između 1-10. februara, sačuvali vlagu, e, sad, šta će biti dalje, to ćemo videti“. rekao je on.
Na pitanje da li je rešenje u sistemima za zalivanje, Dulić kažu da se ono u ratarskoj proizvodnji ne isplati, već u povrtarskoj i voćarskoj, i da bi im više odgovaralo podizanje skladišnih kapaciteta, pa da svoju robu prodaju kada hoće i po cenama koje njima odgovaraju.
„Nama bi više značilo, kada je rodna godina, da možemo uskladištiti te svoje proizvode i pričuvati za godinu koja je nerodna ili sušna, kada se desi grad ili nešto. A sad, kad je suša, šta pomaže – moliti boga i gledati u nebo. Treba se u to uklopiti, i gotovo“, zaključuje Dulić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
