Koliko će ubuduće zarađivati profesori emeritusi?

Ovakva odredba bi trebalo da bude uneta jer u dosadašnjoj praksi naknada za rad profesora emeritusa nije bila definisana, pa se dešava da fakulteti isplaćuju različite sume.

Ukoliko izmene zakona budu usvojene, emeritusima će sledovati puna plata redovnog profesora, koliko dobijaju i oni koji su u produžetku radnog odnosa.

Neregulisana naknada za rad profesora emeritusa bila je jedan od povoda za osnivanje istoimenog udruženja koje okuplja profesore sa svih državih univerziteta u Srbiji.

O ovom problemu svojevremeno je govorio za Danas predsednik Udruženja Branko Kovačević, napominjući da su neki fakulteti čak tražili obećanje od kandidata za zvanje emeritusa da neće tražiti nikakvu materijalnu naknadu za svoj rad.

– Ljudi su u neravnopravnom položaju jer od fakulteta do fakulteta zavisi da li će plaćati profesore emerituse ili ne. Tako imate slučajeve da neko dobija naknadu u visini plate redovnog profesora, neko polovinu od toga, neko trećinu, a ima i ljudi koji ne dobijaju ništa. Ispada da zavisite od toga da li ćete se svideti nekom dekanu ili ne. Ovo pitanje treba da se reši na jedinstven način i da država, ako je donela zakon, obezbedi i finansiranje, kao što je obezbedila za profesore kojima je produžen radni odnos –  rekao je ranije Kovačević za Danas.

Beogradski univerzitet nekada je imao pravilo da emeritusima sleduje oko 33 odsto plate redovnog profesora, a bilo je zamišljeno da se ona isplaćuje iz budžeta.

Međutim, to nije bilo praćeno promenom uredbe o finansiranju visokog obrazovanja na osnovu koje fakulteti dobijaju sredstva iz republičkog budžeta, pa su fakulteti naknadu isplaćivali iz sopstvenih prihoda.

Ubrzo se ispostavilo da neki fakulteti nisu bili u stanju da isplate te naknade jer ili nisu imali sopstvene prihode, ili su imali druge prioritete.

To je, kako su nam objasnili na Univerzitetu, razlog zbog kojeg je mali broj ljudi biran za profesore emerituse, jer mnogi tehnički i fakulteti iz prirodno-matematičke grupacije nisu imali dovoljno sopstvenih sredstava.

Nakon toga je izmenjen pravilnik, tako da i sada važeće rešenje predviđa da svaki fakultet sklapa ugovor sa profesorom emeritusom u skladu sa svojim materijalnim stanjem.

Propisi predviđaju da se prava i obaveze lica koje je izabrano u ovo zvanje uređuju ugovorom o angažovanju za izvođenje nastave i da ugovor sa profesorom emeritusom zaključuje dekan, odnosno rektor.

Nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je trenutno na javnoj raspravi predviđa i malo drugačije uslove za sticanje ovog zvanja.

Prema aktuelnom zakonskom rešenju, univerzitet može dodeliti zvanje profesor emeritus redovnom profesoru u penziji, penzionisanom u prethodne tri školske godine, koji ima najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i u oblasti nauke, koji se posebno istakao svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran.

Nacrtom se predlaže da se ovo zvanje dodeljuje onome ko je penzionisan u prethodne dve školske godine, a kada je reč o obezbeđivanju podmlatka uslov će biti da ima najmanje tri mentorstva na doktorskim disertacijama, kao i da je rukovodilac najmanje dva naučna projekta.

Postupak za dodelu zvanja profesor emeritus sada pokreće visokoškolska ustanova u kojoj je lice provelo najmanje sedam godina u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a Nacrt predviđa da to bude najmanje 10 godina.

Na spisku profesora emeritusa Univerziteta u Beogradu trenutno ih je 53. Zvanje je doživotno.