Koliko često se ne pridržavamo preporuka lekara i koristimo alternativne metode lečenja?

Projekat sprovodi Laboratorija za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz finansiranje Fonda za nauku.

Iris Žeželj, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta i rukovoditeljka ovog projekat, govoreći za Bilten Instituta za mentalno zdravlje, sažela je cilj projekta u odgovor na zagonetku „Zašto su neki ljudi spremni da rizikuju da bi se zaštitili od rizika?“.

Istraživači još uvek nemaju konačan odgovor ali mozaik polako počinje da se slaže. Projekat bi trebalo da bude gotov za dve godine, a već u prvoj fazi dobijeni su zanimljivi podaci o karakteristikama osoba koje se ne pridržavaju  preporuka lekara i  posežu za neproverenim metodama, ali i o ulozi koju mediji imaju u promociji upitnih načina lečenja.

Magijsko razmišljanje opravdava alternativu

Tako je u okviru projekta sprovedeno istraživanje na uzorku od 583 ispitanika starijih od 18 godina, koje je između ostalog pokazalo da 80 odsto ispitanika nije otišlo kod lekara za stanja za koja se inače ide čekajući da simptomi prođu sami od sebe; da je polovina  samoincijativno uzimala antibiotike a među onima koji su pili ove lekove trećina je prestala da ih uzima pre isteka terapije; da je 44 odsto ispitanika samoincijativno uzimalo i anksiolitike (sedative).

Kada su postavljana pitanja o korišćenju metoda alternativne medicine, dobijeni su rezultati da su skoro svi, 99 odsto, bar jednom koristili neku od ovih metoda a da jedan ispitanik u proseku koristio osam metoda alternativnih medicinskih praksi.

Takođe, više od 70 odsto ispitanika je koristilo biljne čajeve i napitke, kreme i masti, vitamine i suplemente bez preporuke lekara u zdravstvene svrhe, dok je uz to 26 odsto koristilo homeopatiju, a 29 odsto je išlo kod kiropraktičara, odnosno kostolomca.

Treba naglasiti da istraživači objašnjavaju da ovo istraživanje nije reprezentativno te da se dobijeni rezultati ne mogu preslikati na sve građane Srbije.

Ono što međutim pružaju jeste uvid u razloge zbog kojih se poseže za rizičnim načinima lečenja.

Postoji niz faktora koji utiču na to da se osoba ne pridržava zdravstvenih preporuka a među njima najbitniju ulogu igraju negativna iskustva sa zdravstvenim sistemom, neprihvatanje pasivne uloge u sopstvenom lečenju, kao i lošije zdravlje.

Kada su u pitanju alternativne metode lečenja najznačajniju ulogu imaju magijska uverenja o zdravlju (na primer uverenje da se u organizmu gomilaju štetni toksini i da ga zato treba „očistiti”), religioznost, pristrasnost ka prirodnom i ženski pol.

– Iako su nepridržavanje zdravstvenih preporuka i korišćenje alternativnih metoda međusobno povezani (ljudi skloniji jednom skloniji su i drugom), na njih utiču različiti faktori: Nepridržavanje zvaničnih medicinskih preporuka je dosledno najviše povezano sa nepovoljnim iskustvima i nepoverenjem u zdravstveni sistem, a slabije sa iracionalnim uverenjima.

S druge strane, iracionalna uverenja: magijska uverenja o zdravlju i pristrasnost ka prirodnom pokazuju najveći potencijal za objašnjenje zašto ljudi koriste prakse tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine – navode autori.

Kakva je uloga medija?

OVAJ MANASTIRSKI ELIKSIR IMA NEVEROVATNO DEJSTVO NA ORGANIZAM: Ako želite da budete zdravi, morate da ga probate!

Smilje je prirodni lek koji čisti disajne puteve, oslobađa od stresa i bukvalno vraća telo u ravnotežu.

Svakodnevni stres često dovodi do slabijeg snabdevanje krvlju organa i sistema i problema sa respiratornim organima, ali smilje bez izuzetka rešava ovaj problem. Našim precima dobro poznat, ovaj lek zaprepastiće vas svojom efikasnošću. Dok nas lekari leče neispitanim sredstvima, ova veličanstvena biljka bezbedno je rešenje za većinu zdravstvenih tegoba. Zahvaljujući svojim rutinima, alkalizatorima i omega-6 masnim kiselinama, ova biljka ima neverovatne antikolaguativne moći.
Mnogi su pre vas pokušali i nisu se pokajali! Sprema se za čas.

Ovaj tekst nije napisala osoba, već generator koji je razvijen u okviru projekta Reason4Health.

Oslanjajući se na analizu objavljenih tekstova u onlajn medijima, generator proizvodi slične sadržaje.

I iz gorenavedenog primera i iz objava o alternativnim metodama koje su analizirali istraživači nekoliko zaključaka se može izvući.

Većina medijskih objava o alternativnim metodama bavi se biološki zasnovanim tretmanima, odnosno biljnim lekovima.

O njima se pisalo senzacionalistički, uz pripisivanje čudotvornih svojstava zahvaljujući kojima se rešava većina zdravstvenih tegoba.

Da bi se postigla kredibilnost često se piše da neki lek ima dugu tradiciju te da su ga koristili i naši preci.

Takođe se upotrebljava i pseduonaučni žargon koji bi trebalo da da na uverljivosti.

Pri tome, u većini ovakvih objava niti se pominju rizici niti se naglašava neophodnost konsultacije sa lekarom. Štaviše, postoje primeri kao što je ovaj generisani da se dovodi u pitanje medicina i da se na njen račun promovišu alternativne metode.

Stoga autori zaključuju da „izveštavanje o tradicionalnoj, komplementarnoj i alternativnoj medicini u srpskim onlajn medijima nije odgovorno i može čak i da obmane korisnike“.

– Da bi pomogli korisnicima da donesu informisane odluke, medijski tekstovi treba da se kritički postave prema nekonvencionalnim praksama. Pored opisivanja preporučene doze, treba i da predstavljaju moguće rizike upotrebe i da preporučuju konsultovanje sa lekarom. Umesto pozivanja na dugu tradiciju upotrebe, prirodnost i praktičnost, mediji treba da navode naučna istraživanja kao dokaze o efikasnosti nekonvencionalnih praksi. Objašnjenja koja su komplikovana i samo prividno naučna treba izbegavati – navode autori.