Koliko društvene mreže mogu da budu opasne po život?

Ali, društvene mreže mogu i te kako uticati na stvarni život , pa i imati fatalne posledice.

Vest o tragediji u Nišu od pre par dana, kada je uzrok tragedije bio – snimanje videa za Fejsbuk, ponovo je u žižu domaće javnosti vratila temu kako i koliko koristimo društvene mreže i internet. Svakako da je onlajn komunikacija odlična stvar, ali takođe treba imati i neke aršine kada, kako i sa kim komuniciramo.

I kod nas,a i u svetu, broj lajkova, pregleda i reakcija na društvenim mrežama postale su imperativ kod mlađe generacije, a naročito kod tinejdžera. Takođe, u svetu tinejdžeri veoma koriste aplikacije Snapchat i TikTok, koje nisu stekle neku veliku popularnost kod nas. Trend među mlađima postaje i snimanje videa za YouTube, na najrazličitije teme. Često su u ovim video snimcima prisutni omalovažavanje i uvrede.

Da se  „takmičenje“ za lajkove na društvenim mrežama može kobno završiti, pokazuju i primeri iz sveta. Tako je osamnaestogodišnja Miranda Bruk iz Američke države Džordžija poginula dok je emitovala video na Fejsbuku tokom vožnje, i naletela na kamion. Italijanski ekstremni sportista Armin Šmajder je poginuo dok se padobranom spuštao sa planine u Švajcarskoj, i sve to prenosio uživo na Fejsbuku.

Roditelji, kao i stručnjaci u školskom sistemu, ali i šira društvena zajednica bi trebali da obrate veću pažnju kako se i šta postavlja na društvene mreže, kako u porodici, tako i među kolegama na radnom mestu, prijateljima i poznanicima.