Koliko dugo se živi i od čega umire u Srbiji?

Ti podaci pokazuju između ostalog da je očekivano trajanje života u Srbiji za oko šest godina manje nego u EU, kao i da je Srbija u vrhu po umiranju od niza bolesti. Svetska zdravstvena organizacija današnji dan koristi i da skrene pažnju na nagomilane ekološke probleme koji ne uništavaju samo planetu veći i ubijaju ljude.

Koliko se živi u Srbiji?

Publikacija RZS-a navodi da je 2020. godine očekivano trajanje života za muškarce u Srbiji bilo 71,4 a u EU 77,2 godina. Slična razlika je i među ženama – u Srbiji je očekivano trajanje života 78,5 dok je u EU 84 godine.

Podaci za EU odnose se na 2019. S obzirom da je 2020. bila pandemijska godina, u kojoj je zbog veće smrtnosti od kovida 19 skraćen životni vek, moguće je da bi razlike bile manje izražene da su informacije za Evropski uniju date takođe za 2020.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs)

Pre pandemije očekivano trajanje života u Srbiji je bilo 73,09 za muškarce i 78,35 za žene.

Opština u kojoj su muškarci najkraće živeli bila je Crna Trava gde je očekivano trajanje života bilo 55,79 godina. Žene su najkraće živele pak u Babušnici (74,4 bio je očekivani životni vek 2019). Na drugoj strani, najduži životni vek za muškarce zabeležen je u niškoj opštini Pantelej (75,94) a za žene u Žagubici (80,8).

RZS navodi i da je 2020. Srbija imala veću stopu smrtnosti u poređenju sa EU takođe 2020. Dok je u EU ona iznosila 11,9 u Srbiji je bila 16,9.

Od čega se umire u Srbiji?

Poslednji podaci po uzroku smrti koje je objavio RZS odnose se na 2020. godinu kada je kovid odneo preko 10,000 života i kada je bio među vodećim uzrocima smrti.

U prepandemijskom periodu najveći broj smrtnih ishoda u Srbiji je bio zbog kardiovaskularnih obolenja i tumora. U poređenju sa Evropom Srbija se i nalazi u vrhu kada se radi o smrtnosti od niza bolesti.

Tako je prema poslednje dostupnim podacima iz baze Eurostata, koji se odnose na 2017. godinu, Srbija četvrta po smrtnosti od raka debelog creva (37,44 preminulih na 100,000), druga po smrtnosti od raka pluća (69,84), prva kada se radi o umiranju od raka dojke (24,92),  treća u slučaju raka materice (6,21), šesta kada se radi o umiranju od bolesti sistema krvotoka (3,89),četvrta po umiranju od dijabetesa (47,76), druga kada se radi o kardiovaskularnim bolestima (882.91).

Bolesti od kojih se najviše umire su ujedno i najrasprostranjenije bolesti među stanovništvom.

Ko nas leči?

RZS prenosi i da je 2020. godine u Srbiji radilo 20,101 lekar, 1,545 stomatologa i 1,429 faramaceuta.

To znači i da je na jednog lekara dolazilo 343 građana. Takođe bilo je 42,089 bolničkih postelja, odnosno na jednu postelju su dolazila 164 stanovnika.

Ako se uzme procena RZS iz 2020. da je u Srbiji tada živelo 6,899,126, to znači da je bilo 291 lekar na 100,000 stanovnika, što je ispod EU proseka iz 2018. godine.

Tada su samo dve zemlje Luksemburg i Poljska imale ispod 300 lekara na 100,000 stanovnika. Najveći broj doktora imala je Grčka – 610 na 100,000.

Ono što je poseban problem jeste prosečna starost specijalista koja je preko 55 godina u Srbija, na šta upozoravaju predstavnici Sindikata.

Upozorenje SZO

Povodom današnjeg Svetskog dana zdravlja Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da je neophodno hitno rešavanje nagomilanih ekoloških problema, koji odnose mnoge živote.

-SZO ističe da 99 odsto svetske populacije udiše nezdrav vazduh što je rezultat sagorevanja fosilnih goriva. Globalno zagrevanje utiče da se bolesti koje šire komarci prenose dalje i brže nego ikada ranije…. Plastika se pronalazi na dnu najdubljeg okeana, najviših planina a našla je svoj put i u lanac ishrane i krvni sistem. Sistemi koji proizvode nezdravu hranu i pića predvode talas gojaznosti, povećavajući broj obolelih od kancera i srčanih obolenja dok istovremeno generišu jednu trećinu gasova staklene bašte – ističe SZO između ostalog.

Istovremeno, šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus upozorava da je klimatska kriza zdravstvena kriza.

-Isti neodrživi izbori koji ubijaju našu planetu ubijaju i ljude – kazao je Gebrejesus

Ovogodišnji Međunarodni dan zdravlja posvećen je isticanju važnosti očuvanja planete.

U Srbiji prema ranije dostupnim podacima zbog zagađenog vazduha umre oko 6,000 ljudi.