Koliko Englezi piju?

Od 136 ispitanika, skoro 100 njih je popilo mnogo veće količine alkohola nego drugih dana kada im je iz doma otišla tašta, koja je kod njih boravila duže vreme. Od ukupnog broja od 136 ljudi, polovina su bile notorne pijanice, a ostatak je izjavilo da pije da bi prikrili svoje jade.

Ovo pokazuje istraživanje o navikama u konzumiranju alkohola Engleza, koji u tekstu od 8. aprila 1938. godine prenosi jugoslovenski list Pravda.

Do rezultata se došlo jer je jedan engleski policijski komesar posvetio pet godina izučavanju ovog društvenog fenomena – kada Englezi piju, a nisu žedni?

“Osmorici je lekar naredio da piju, ali se kasnije ispostavilo da je to samo njegova fiks ideja jer je smatrao da će moći da se izleče samo na taj način”, prenosi Pravda. “U šest slučajeva iznenadni gosti su bili uzrok veće potrošnje alkohola, pet ljudi je konstatno pilo jer nisu imali šta da jedu, a troje se napilo jer nisu imali meru”.

Komesar je na kraju utvrdio se da i pre osam decenija petkom i subotom mnogo više pilo. Bez obzira na žeđ.

List Pravda od istog dana još je pisala na stranama “svet” o tome kako se na engelskom dvoru dva dana nedeljno govorilo francuski, kao i da je konačno policija u Singapuru odlučila da se izbori sa sve brojnijim gangsterima.

Tu je još i vest kako u svetu počinju da se osnivaju filmski univerziteti, a da je u Americi film postao jedan od najunosnijih vrela prihoda. U tom trenutku je samo Rusija imala glumačku školu, ali ona nije bila u rangu visoke škole, dok se u Nemačkoj pripremao zakon o osnivanju pravog filmskog univerziteta, sa tri sektora: umetnički, tehnički i komercijalni.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako je holandski princ Bernhard pobegao u Jugoslaviju pre 80 godina, piše tadašnje Vreme.

Naš list prenosi izveštavanje londonskih i pariških novina o tajanstvenom odlasku holandskog princa jugoslovenskim brodom “Galeb”.  On je navodno napustio zemlju još 10 dana pre i niko nije znao gde se nalazi.

“Dejli mejl” saopštio je da je princ sa bratom pobegao u Dalmaciju, zbog razmirica sa princezom, a da je pri tom izazvao međunarodni skandal. Prenosi se i reportaža iz Dalmacije gde kažu da princ nije viđen i da je brod trebalo da skrene sa Veneciju, a ne da mu krajnje odredište bude Jugoslavija.

Na istoj strani, Vreme prenosi i demanti koji je stigao iz Haga u kojem se kaže da je princ – otišao na odmor na krstarenje po Sredozemnom moru. Reporter Vremena nije ubeđen da se prestolonaslednik Holandije nije stvarno krio u Jugoslaviji.

Još jedan zvaničnik u tom trenutku je nestao u Evropi. To je prema pisanju Vremena bio sovjetski poslanik iz Sofije. Prva verzija za javnost bila je da je poslanik otputovao u Rusiju. Ipak, iz bugarske su stigli demantiji, ali je ruska agencija Tas, koja je i danas aktuelna, odmah objavila da je poslanik – otpušten iz političkih razloga.

Od tada se javljaju različite verzije, a reporter Vremena prenosi da se činovnik zapravo zamerio moskovskim vlastima. Kao jedna od verzija jeste da je preko Beograda, od sovjetskih vlasti pobegao u Italiju. To je već treći put da za mesec dana Vreme 1938. godine izveštava o begu zvaničnika iz Rusije iz političkih razloga.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.