Koliko godina treba da se izađe iz ekonomske krize?

Tačno deset godina trebalo je Srbiji da počne da se oporavlja od svetske ekonomske krize iz 2008, pokazuju finansijski podaci. Međunarodni monetarni fond očekuje da će privredni rast u Srbiji u toku ove godine dostići 3,5 odsto, što je najveća stopa rasta od ekonomskog kraha. Srbija ipak neće pratiti svet, jer će rast globalne ekonomije iznositi 3,9 odsto.

Prelistavanjem lista Vreme od pre tačno 80 godina, novinari Danasa mogli su da vide koliko je Jugoslaviji trebalo da se ekonomski “digne na noge” od prve u istoriji velike krize svetske kase, koja je zadesila svet između dva svetska rata. Ispostavlja se – oko pet godina.

Vreme pre osam decenija donosi izveštaj sa Skupštine u Beogradu, gde se raspravljalo  o industrijskim pokazateljima razvoja zemlje, ali i finansijskoj računici. Sve ove rasprave zaprave su prethodile usvajanju budžeta Jugoslavije.

Tekst nosi naslov “Prošla godina se približila dobrim godinama pre krize”, a piše se o tome kako su finansijski pokazatelji, zaposlenost u državi, industrijski rast – počeli da se poboljšavaju i da dostižu period pre prve svetske ekonomske krize koja je zadesila svet od 1930-33.

Tu je i tekst o osnivanju Udruženja penzionera u Beogradu, ali i o Društvu za zaštitu oslobođenih osuđenika i maloletnika.

Vreme na naslovnoj strani još donosi i tekst o poseti predstavnika jugoslovenske Vlade Turskoj, gde se govorilo o Balkanskoj antanti, odnosno savetu balkanskih zemalja, među kojima je trebalo da pored Turske i Jugoslavije, bude i Grčka i Rumunija.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda od 28. februara 1938. godine detaljnije piše o Balkanskom patku. Novinari ga još nazivaju i Balkanska antanta. Zapravo je reč  o poseti jugoslovenske Vlade Turskoj i potpisivanju ugovora koji je trebalo da učvrste dobre odnose između zemalja na Balkanu, ali i da ove zemlje osnaže zbog sve većih pretnji od Italije i Bugarske.

U izveštaju se slavi snaga zemalja u odnosu na druge političke ugovore u tom trenutku između zemalja Evrope. U govorima državnika sporazum se slavi kao načelo mira na Balkanu ali i u drugim delovima Starog kontinenta, a novinar ponosno iznosi da je politička nezavisnost država članica Balkanskog pakta ono što je glavni postulat koji ih spaja.

Ipak, početak Drugog svetskog rata i ulazak Rumunije i Jugoslavije u Trojni pakt potpuno će razbiti političku saradnju zemalja na Balkanu.

Pravda još piše i slabim putevima u Banatu, koji ometaju privredni razvoj, ali i tekst o položaju žena lekara u Jugoslaviji.

List donosi i vest da je jedna Beograđanka upravo rodila svoje 31. dete.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.