Posledice rata u Ukrajini, osim u medijskim izveštajima i cenama energenata, u poslednje vreme vidljive su i golom okom u većim srpskim gradovima.
Pored izbeglica iz Ukrajine i sve više građana Ruske Federacije od početka sukoba privremeno boravi u Srbiji.
Tačan broj građana ruske nacionalnosti koji su se doselili u Srbiju nije javno poznat. U Ambasadi Rusije u Srbiji Danasu je rečeno da oni ne vode evidenciju ruskih državljana koji dolaze u Srbiju ili žive i rade u zemlji. Ipak, da se ne radi o pukoj koincidenciji govore podaci do kojih je nedavno došao portal VOICE. Naime, prema njihovim podacima, u Srbiji su od početka rata registrovane 323 firme čiji su osnivači državljani Rusije. Više od polovine tih firmi, registrovano je za računarsko programiranje.
Đuro Bilbija, novinar, publicista i dugogodišnji dopisnik iz Moskve ističe da je svaki građanin Rusije koji je došao u Srbiju “priča za sebe”.
– Neki dolaze da bi zaštitili svoj biznis jer možda imaju poslovne aranžmane sa zapadnim kompanijama. Verovatno računaju da u Srbiji nemaju razloga da zaziru od toga da li će moći da koriste platne kartice ili da li mogu glasno da razgovaraju u javnosti. Takođe, ne treba zanemariti ni činjenicu da su troškovi života u Srbiji niži nego u nekim drugim evropskim zemljama, ali i to da postoji direktna avionska linija sa Moskvom, navodi Bilbija dodajući da se najverovatnije radi o privremenim boravcima “od kojih Srbija nema nikakve štete, već samo korist”.
Prema proceni neprofitne organizacije OK’Rusi, od 24. februara Rusiju je napustilo oko 300.000 ljudi. Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, najveći broj njih otišao je u Gruziju, Tursku i Jermeniju, a uglavnom se radi o IT stručnjacima i menadžerima iz različitih oblasti.
Advokat Marko Štambuk objašnjava da građani Ruske Federacije u Srbiju mogu da dođu bez vize i da se zadrže do 30 dana. U tom periodu oni mogu da podnesu zahtev za privremeni boravak, a najčešće se koristi kao osnov samozapošljavanje.
– Uglavnom su u pitanju IT stručnjaci koji u Srbiji osnivaju sopstvene firme. Taj proces je relativno jednostavan i završava se u Agenciji za privredne registre u roku od 10 do 15 dana. Nakon toga se podnosi zahtev za privremeni boravak Upravi za strance MUP-a Srbije, a boravak se obnavlja na svakih dvanaest meseci, ističe Štambuk napominjući da dok rade u Srbiji moraju da poštuju sve propise i plaćaju sve dažbine.
I dok se o broju građana Rusije nagađa, o broju građana Ukrajine koji su pobegli u Srbiju postoje precizniji podaci. Kako je sredinom marta rekao Komesar za izbeglice Vladimir Cucić u Srbiji se nalazi oko 3.200 izbeglca. Najveći broj njih, naveo je on, smešteno je kod rođaka i prijatelja. Daleko veći broj izbeglica prošao je kroz Srbiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.