Koliko je bezbedno biti biciklista u saobraćaju u Srbiji?

To je zaključeno danas u Kulturnom centru Grad na okruglom stolu „Bezbednost biciklista u Srbiji“, na kojem se govorilo se o izmenama Zakona o saobraćaju, kao i o ostalim merama za poboljšanje položaja biciklista u saobraćaju.

Na početku tribine Zoran Bukvić, predsednik udruženja Ulice za bicikliste, izneo je pitanja o kojima će se raspravljati. Ono što je on izdvojio kao najbitnije jeste problem sve većeg broja biciklista na ulicama za koje nije obezbeđen adekvatan prostor za kretanje.

Usled pandemije korona virusa i potrebe za sve većom distancom ovo udruženje je napravilo kampanju „Prevari gužvu, sedi na bajs“. Sve više ljudi sada izbegava javni prevoz zbog prevelikih gužvi, tako da bi bicikl trenutno bilo najbolje rešenje, kako je objasnio predsednik ovog udruženja.

Druga stvar koju su predložili da se izmeni u okviru Zakona o bezbednosti u saobraćaju jeste da postoji obavezno odstojanje prilikom preticanja biciklista. Kako je Zoran rekao, biciklisti se ne osećaju sigurno po tom pitanju jer ih vozači motornih vozila ne gledaju kao ravnopravne učesnike u saobraćaju, već više kao smetnju.

„Nekom vrstom represije ili nekom vrstom kampanja treba doći do vozača motornih vozila i da im stavimo do znanja da biciklisti moraju da postanu učesnici saobraćaja i da nam je kao društvu bitno da ih imamo što više na ulicama“, dodao je Zoran Bukvić.

Još jedna kampanja koja je urađena jeste „Žuta traka za bicikliste“. Apelovano je na lokalnu samoupravu da se u određenim ulicama dozvoli korišćenje žute trake biciklistima, dok se ne reši problem uličnog prostora.

Udruženje je dobilo podršku grada Beograda za biciklističke ulice. To su kraće ulice gde je biciklistima dozvoljeno da idu sredinom same trake, što je dobro za njih da bi se izbeglo to da ih vozač dok izlazi iz svog auta udari.

„Na taj način nadomešćujete nedostatak biciklističkih staza, pošto prosto nije moguće napraviti svuda u gradu. Vi nemate nijedan grad u Evropi koji ima hiljade kilometara biciklističkih staza, nego se to rasporedi tako što imate biciklističke staze, zone  usporenog saobraćaja ili biciklističke ulice“, objasnio je predsednik udruženja Bukvić.

Poslednji predlog bio je dvosmerno kretanje biciklista u jednosmernim ulicama. Naveli su primer Brisela u kome postoji takva jedna ulica i gde je urađena studija po kojoj je ovakvo kretanje bezbedno koliko i kretanje u istom smeru sa motornim vozilom.

Udruženje ulice za bicikliste napravilo je i kratak film, koji je pušten na tribini.

Marko Trifković, predsednik Novosadske biciklističke inicijative, naveo je podatke vezane za Novi Sad, 2009. godine je bilo dva odsto biciklista, dok je 2018. bilo preko 30.000 biciklista na ulicama Novog Sada.

Ono što je naveo kao problem jeste pitanje osvetljenja biciklista. Oni moraju imati svetlo napred i pozadi, a ukoliko se ono pokvari, moraju imati osvetljene pedale koje će pomoći vozaču nekog motornog vozila da ugleda biciklistu na putu.

„Mislim da postoje bolji načini na koje možemo da povećamo bezbednost saobraćaja, načine na koje svi možemo da se složimo i da zajedno radimo. U nekoj uporednoj praksi se pokazalo da kad se radi zajedno i kada postoji ta intersektorna saradnja da se postižu mnogo bolji rezultati“, zaključio je predsednik Novosadske biciklističke inicijative.

Dragan Jovanović iz Udruženja građana Vozi ulice Šabac je rekao da je udruženje građana Vozi ulice Šabac apsolutno protiv obavezne zaštitne opreme za bicikliste.

Kao argumente za to naveo je da on smatra da zaštitna kaciga ne štiti i da to nije zaštitna oprema. Potrebno je rešiti problem bezbednosti i uvesti mere koje će poboljšati odnos motornih vozila prema biciklistima kako bi se oni osećali sigurno na ulicama.

Kada pričamo o zaštitnoj opremi onda govorimo o tome da je normalno da će neko da udari biciklistu i da on zato treba da se zaštiti.

„Po meni je ideja o obaveznim šlemovima za bicikliste u  saobraćaju praktično legalizacija pozicije bicikliste kao glinenog goluba u saobraćaju“, naveo je Dragan.

Ono što je pčotrebno uraditi jeste uvesti mere kojim će biciklista biti pirhvaćen kao ravnopravan učesnik u saobraćaju, koji ima svoju infrastrukturu, pravila i obaveze, a ne uvesti obaveznu zaštitnu opremu i time davati poruku da je biciklista samo smetnja.

Vlada Nikolić iz Uprave saobraćajne policije prikazao je statistiku koja kaže da je 55-56 poginulih biciklista godišnje. Najveći porblem predstavljaju raskrsnice, anjviše poginulih su maloletnici i lica starija od 60 godina, tako da se oni stavljaju u grupu najugroženijih.

Oko 40 odsto biciklista pogine noću, dok se najveći broj saobraćajnih nesreća dogodi u naseljima. Trećina poginulih bilo je pod dejstvom alkohola, a u poslednjih 10 godina stradalo je čak 576 osoba.

Nikolić je naveo poslednje izmene zakona, a to su da je definisana pešačko-biciklistička staza, što treba da izazove efekat širenja infrastrukture za ranjive kategorije učesnika u saobraćaju, zatim prvenstvo prolaza uređeno na način da se favorizuje saobraćaj na biciklističkoj stazi i omogućena je kontrola alkoholisanosti lica na biciklu.

„S obzirom da smo prepoznali da su nam stariji i deca najugroženiji još 2017. smo u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom i Biciklističkim savezom grada Beograda realizovali projekat „Bezbedno na biciklu“ koji je bio namenjen deci različitih starosnih kategorija, od sedme do cetrnaeste godine, gde smo im jednostavno govorili savete, preporuke, kako se ponašati, polako smo ih od uzrasta do uzrasta pripremali da posle dvanaeste godine mogu samostalno  da učestvuju u saobraćaju“, kazala je Svetlana Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Narednih godina Agencija za bezbednost saobraćaja radila je treninge bezbedne vožnje za bicikliste, zatim kampanju „Pažljivko“, gde deca koja krenu u školu dobijaju priručnik o tome kako se ponašati u saobraćaju. Kampanje „Bezbedno na dva točka“ i kampanja „Noćne akcije“ rađena je u saradnji sa lokalnim samoupravama i tada su delili raznu opremu, svetla, zvonca, prsluke itd.

„Treba više raditi na merama koje se odnose na aktivnu bezbednost saobraćaja, treba prvenstveno sprečavati pojavu saobraćajnih nezgoda, a naravno da svi mi imamo i svoju ličnu odgovornost da koristimo elemente pasivne  bezbednosti saobraćaja,prvenstveno koliko nam zakon nalaže a onda i  koliko mi imamo potrebu za tom vrstom pasivne bezbednost“, naveo je Ognjen Petar Todorović, načelnik odeljenja za unapređenje urbane mobilnosti u Beogradu.

Njegov stav je takođe da što više biciklista imamo na ulicama, to će saobraćaj za njih biti bezbedniji. Razlog tome je što vozači u gradu u kom nisu navikli na bicikliste, kada ugledaju jednog, oni će se šokirati, dok će tamo gde je to uobičajena pojava to biti normalna stvar za vozače i imaće svest o tome da su i biciklisti ravnopravni u saobraćaju.

Cilj svih ovih mera jeste da se biciklisti osećaju bezbedno i da se stvori atmosfera u kojoj će se oni ohrabriti da voze ulicama gradova. Biciklistički saobraćaj je važno razviti zarad očuvanja životne sredine, a i dobro je za organizam imati neki vid fizičke aktivnosti.