Humanitarna akcija male Nine iz Novog Sada, koja je prodavala krofne da bi sakupila novac za lečenje svog tate, jedna je od poslednjih za koje je javnost saznala. Nažalost, ovo nije usamljen slučaj da se u Srbiji i dalje novac za lečenje ljudi i dece u inostranstvu prikuplja putem SMS poruka, donacija ili na humanitarnim događajima.
Samo u dve fondacije na pomoć za lečenje čeka 1.006 osoba, od kojih je dece 631.
Ukoliko uđete na sajt vodećih humanitarnih fondacija koje se bave prikupljanjem pomoći za lečenje obolelih „Budi human“ i „Podrži život“, naići ćete na više od hiljadu teških priča mališana i ljudi koji se bore za život i čija je jedina nada da se što više dobrih ljudi opredeli da i njima pomognu.
Na novčanu pomoć za lečenje preko Fondacije „Budi human“ Aleksandra Šapića, trenutno čeka 625 dece i 375 odraslih.
„Ova fondacija daje jednake šanse svima kojima je pomoć potrebna, a sa druge strane davaocima sredstava pruža sigurnost da će pomoć otići onima kojima je namenjena. Posvećujemo jednaku pažnju svima, ne merimo tuđu muku i probleme, već preko sajta www.budihuman.rs građanima ostavljamo mogućnost da sami odluče kome će pomoći“, navodi osnivača Aleksandar Šapić na sajtu fondacije „Budi human“.
Da bi se izbegle neželjene situacije, a sa druge strane ljudi imali transparentan uvid preko sajta ove fondacije svakodnevno se može videti koliko je novca uplaćeno i koliko je još potrebno. Do 4. jula ove godine za obolele koji su na listi ove fondacije poslato je ukupno 24.832.723 SMS poruka, a prikupljeno donacija u iznosu od 9.632.048.347,02 dinara, navodi se na sajtu.
„Korisnici ni u jednom trenutku nemaju kontakt sa novcem, a na osnovu dostavljenih predračuna sakupljena sredstva se sa posebnog podračuna korisnika direktno uplaćuje naznačenim zdravstvenim institucijama kao pružaocima usluga. Svi podračuni korisnika su u vlasništvu Fondacije“, navodi Šapić.
Ova fondacija, kako piše, ne organizuje prikupljanje donacija putem humanitarnih kutija niti na bilo koji drugi način u gotovom novcu.
Pod sloganom „naše malo nekome je sve“, oni koji žele da pomognu obolelima sa liste ove fondacije mogu to da učine na nekoliko načina: slanjem SMS poruke sa brojem pod kojim je obolela osoba na humanitarni broj 3030; uplatom na dinarski račun; uplatom na dinarski ili uplatom preko interneta platnim karticama iz zemlje i inostranstva ili uplatom iz inostranstva putem PayPal-a.
Katarina Danojlić iz fondacije „Podrži život“ kaže za Danas da za devet godina koliko postoje oko 200 dece iz cele Srbije dobilo je pomoć za lečenje ili rehabilitaciju. Najviše njihovih korisnika su deca do 18 godina, obolela od cerebralne paralize.
– Država to ne smatra kao neizlečivu bolest, već kao stanje za koje finansira samo 21 dan banjskog lečenja i neke preglede, ali šta je sa ostatkom? Dete treba da vežba cele godine, a država to ne pokriva. Osim rehabilitacije, često su potrebne i neke operacije, pa su roditelji primorani da se obraćaju ili privatnim fondacijama, poput naše ili samostalno da prikupljaju sredstva – navodi naša sagovornica.
Samo za rehabilitacije raznih vrsta potrebno je, kako kaže, i do 300.000 dinara po ciklusu terapija, dok operacije tetive staju i po par hiljada evra.
– Da država izdvaja dovoljno sredstava za lečenje naše dece fondacije ne bi postojale. To je toliko jednostavno. Dakle, ne bismo mi kao građani svakog meseca se setili da uplatimo i pošaljemo poruku, to ne bi bilo potrebno. Jer, da je to uređeni sistem kao negde u inostranstvu, išlo bi sve na teret države, a građani bi se bavili nekim drugim stvarima – ocenjuje Danojlić.
Roditelji koji im se obrate za pomoć, dodaje ona, često kažu da su se već obraćali RFZO ili nekom drugom fondu, a da im je država pomogla koliko je mogla ili da su odbijeni. Međutim, nije preduslov da vas država odbije da biste bili korisnici ove fondacije.
– I mi kao fondacija upućujemo na državu, naravno, ukoliko postoji ta mogućnost da bismo rasteretili budžet pa mi pomogli nekome kome država ne pomaže. Ali, eto često su se obraćali državi i iskoristili tu pomoć ili ona nije bila dovoljna, što je u većini slučajeva – dodaje Danojlić.
Prema njenim rečima, roditelji kad se obrate ovoj fondaciji dostavljaju neophodnu dokumentaciju, predračun na ime fondacije za planirano lečenje i osnovne informacije o detetu.
– Nakon toga, tročlana lekarska komisija prolazi detaljno lekarsku dokumentaciju i ukoliko donese zeleno svetlo slučaj ide na Upravni odbor, koji zatim odlučuje o tome da li dete postaje kandidat za lečenje i tek tada mu se dodeljuje jedinstven humanitarni broj 5757. Cena SMS poruke je 200 dinara, a dovoljno je upisati tekst po želji. Nemamo podbrojeve kao u ostalim fondacijama nego sva sredstva idu u jedan budžet, a o tome kome će najpre ići odlučuje naša lekarska komisija, na osnovu dva kriterijuma a to su životna ugroženost i hitnost operacije ili rehabilitacije – dodaje ona.
Govoreći o tome kada su im se roditelji najviše javljali, Danojlić kaže da je to „rupa bez dna“ gde nikada nije bilo zatišja i da kad god bi se pomoglo jednoj deci, pojavljivala bi se neka nova kojima je isto bila potrebna pomoć.
– Trenutno imamo šest pokrenutih akcija, od kojih je petoro dece sa cerebralnom paralizom i jedno dete sa tumorom mozga. Nikada nije bilo perioda da nije bilo potreba za pomoći. Nekad imamo više dece, nekad manje. To niti možemo da predvidimo, kao što ne možemo da predvidimo ni donacije koje ćemo dobijati. Izuzetno je škatljivo i pričati o toj temi, ali generalno sa druge strane, da će uvek biti bolesne dece nažalost hoće, a pomoći bilo bi dobro da i nje bude što više. Želim da verujem da dobrih ljudi uvek ima – poručuje ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.