Koliko je pre 20 godina koštalo lečenje od side

U Jugoslaviji je do 2000. godine bilo registrovano 1.200 ljudi sa HIV infekcijom, ali se pretpostavljalo da ih je bilo više. Ta brojka se i danas pominje kao broj HIV pozitivnih u Srbiji, uz podatak da je i oko 200 novoinficiranih, kako je navedeno na nedavno održanom skupu u Beogradu povodom Svetskog dana borbe protiv side.

Pre dve decenije oko 70 odsto registrovane HIV populacije živelo je u Beogradu, ostali su bili širom Srbije i u Crnoj Gori, navodi Danas u specijalnom dodatku, koji je izašao 2001. godine povodom Međunarodnog dana borbe protiv side. U njemu su bile obrađene mnoge teme koje se tiču ove populacije od zastupljenosti HIV-a do lečenja obolelih.

„Kod nas se oboleli od side zasad leče samo na jednom mestu – na Šestom odeljenju Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, koje rspolaže sa 22 kreveta. Zbog toga su na jednom mestu smeštena od side obolela deca, intravenozni narkomani i heteroseksualni pacijenti. Obezbediti im adekvatne uslove lečenja jeste urgentni korak u našoj zajedničkoj borbi protiv side“, izjavila je tada za naš list Slobodanka Crevar, edukator za HIV infekciju, sidu i bolesti zavisnosti i šef Odseka psihosocijalne pomoći ljudima sa HIV-om i sidom Omladine Jugoslovenske asocijacije za sidu.

Prema njenim rečima, iako je država zakonski bila dužna da obezbedi terapiju ljudima koji boluju od infektivnih bolesti među kojima je i sida, kod nas se iz socijalnog osiguranja refundirao samo manji deo troškova lečenja.

Kako navodi Danas u tekstu „Neredovno lečenje zbog novca“, da bi se započelo lečenje u startu je bilo potrebno da se prva tri meseca izdvoji 600 ondašnjih nemačkih maraka, koje je tada pacijent plaćao iz sopstvenog džepa.

Država je, kako se dodaje, do tada pomagala pacijentu u simptomatskoj terapiji dajući mu na recept na primer kremu protiv herpesa, ili antibiotik, ukoliko ima bakterijsku infekciju. Adekvatno i savremeno lečenje side mesečno je, kako je preneo naš list, koštalo oko 2.000 DEM popacijentu, a 500.000 DEM, koliko bi mesečno trebalo da se izdvoji za sve obolele kod nas.

„Zato ne treba da iznenađuje podatak da se u Jugoslaviji neredovno leči svega oko 100 pacijenata, dok drugi niti imaju niti uzimaju neku terapiju. Nimalo „ružičasta“ situacija kada je reč o ljudima sa HIV-om i sidom, dovela je do toga da u Jugoslaviji imamo više HIV inficiranih nego sve zemlje u regionu zajedno, osim Rumunije“, ocenila je Crevar.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

U drugom tekstu, načelnik Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za zaštitu zdravlja Srbije dr Živorad Ćirić smatrao je pak da u poređenju sa drugim državama imamo veoma malo obolelih, s obzirom na to da je naša godišnja stopa 0,6 odsto na 100.000 stanovnika, dok je taj procenat u Zapadnoj Evropi mnogo veći. Rumunija je u to vreme sa 5.407 obolelih držala neslavan rekord u regionu.

„Rumunija je specifičan slučaj u odnosu na druge države Evrope. Moglo bi se reći da je kod njih do tako velike zaraženosti došlo sasvim slučajno. Zapravo radi se o tome da Rumuni u ranijem periodu nisu imali špriceve za jednokratnu upotrebu“, naveo je dr Ćirić tada.

Prema rečima Slobodanke Crevar iz JAZASA, pacijenti sa HIV virusom trebalo bi da na svaka tri meseca imaju dva testa da bi se utvrdilo njihovo zdravstveno stanje.

„Jedan test koji pacijent plaća 300 DEM radi se na VMA i za njega je potrebno da se prijavi određeni broj ljudi da bi se potrebni potrošni materijal racionalno trošio. Drugi test košta 200 DM, pa iako je preporučljivo da se radi na tri kod nas se sa njim testira određeni broj pacijenata na šest meseci ili godinu dana.“

Kad je reč o diskriminaciji sa kojom se sreću svi ljudi koji javno kažu da imaju HIV, Slobodanka Crevar je istakla da su „svi pacijenti sa HIV-om, sa kojima se srela radeći u JAZAS, potvrdili da su na određeni način u svojoj bližoj ili daljoj okolini bili šikanirani kada se saznalo da imaju HIV infekciju.“

Ona je podsetila da su 2000. godine započeli kampanju protiv diskriminacije HIV pozitivnih, koja je i dalje udarna tema aktivista Omladine JAZAS.

„Maksimalno poštujemo privatnost na koju ima pravo svaka inficirana ili obolela osoba i dosad smo sa svim ljudima koji žive sa virusom ili sidom imali dobar odnos. Najveći stepen nerazumevanja za ove ljude i dalje pokazuju starije generacije, ali se nažalost diskriminativno prema njima ponašaju i neki stariji lekari i medicinsko osoblje. Zato ključ borbe protiv side Omladine JAZAS i svih drugih ljudi mora da bude dobro znanje i razumevanje“, navela je sagovornica Danasa.

Citirajući podatke istraživanja Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, list Danas navodi i da su krajem 2000. godine zapažene promene u transmisiji HIV-a, da se povećala inficiranost putem seksualnog kontakta, ali i da je uočen veći broj obolelih osoba ženskog pola. Smatralo se da je visok procenat smrtnosti, koji u pojedinim godinama dostizao i do 80 odsto, u direktnoj vezi sa teškim kliničkim oblicima, porastom tuberkuloze, ali i nedostatkom preparata za lečenje infekcijea.

„Ima poznatih lekova koji mogu da pomognu i da produže život pacijentu, ali ne postoji vakcina za prevenciju ili terapija da se ova bolest trajno zaustavi“, naveo je za Danas dr Ćirić pre 20 godina. Vakcina ni danas ne postoji, te je mnogi pominju kada govore o današnjim „brzo nastalim“ vakcinama protiv korona virusa.

Otkako se pojavila 1981. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, sida je odnela više od 30 miliona života, dok je više od 75 miliona ljudi bilo inficirano. Prema podacima UNAIDS-a u svetu 37.7 miliona odraslih i dece živi sa HIV-om, a broj inficiranih je u stalnom porastu.

Prema pisanju Danasa, broj umrlih od side u 2000. bio je veći nego u bilo kojoj predhodnoj godini. Samo te godine umrlo je tri miliona ljudi, od toga 1,3 miliona žena, 1,2 miliona muškaraca i 500.000 dece mlađe od 15 godina, i već je tada ukupan broj umrlih od početka epidemije bio 21,8 miliona (devet miliona žena, 8,5 miliona muškaraca, 4,3 miliona dece mlađe od 15 godina).

Dve decenije kasnije, imamo podatak da je u ovoj godini, kako je nedavno navela prim. dr Danijela Simić sa Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“, kod 34 osobe dijagnostikovan AIDS, a sedam osoba je umrlo. Još tri osobe su umrle inficirane HIV-om ali nisu umrli od AIDS-a već od nekih drugih bolesti koje nisu povezane sa HIV-om.