Koliko je Srbija daleko od uvođenja Amber alerta?

Igor Jurić, direktor Centra za zlostavljanu i nestalu decu, koji je se zalaže za uvođenje Amber alerta, kaže da ima obećanje novog ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da će država preuzeti ovaj posao.

– Rad na uvođenju sistema Amber alert u Srbiji je počeo u momentima kada je Nebojša Stefanović bio ministar unutrašnjih poslova. Tada je osnovana i radna grupa. Sve je stalo onog momenta kada je na čelo ministarstva došao Aleksandar Vulin. Tada su sve konekcije stale i nismo imali nijedan razgovor sa ministrom. Mi sada imamo obećanje da će uskoro biti održan sastanak sa ministrom Gašićem. Ne vidim razlog da ne bude tako kako bismo napokon dobiti sistem koji zaslužuju naša deca – kaže Jurić.

On dodaje da u slučaju da se ovi razgovori ne dese, Centar će početi da prikuplja potpise za narodnu incijativu za uvođenje Amber alerta o kojoj bi onda Skupština morala da se izjasni.

U Evropi desetine zemalja imaju sistem Amber alert. Sistem je u većini država postavljen tako da kada dete nestane informacija o tome se širi putem televizije, radio stanica, bilborda… Kako se ističe, nakon aktiviranja ovog sistema u 96 odsto slučajeva dođe do pronalaska nestalog deteta u prvim satima nakon nestanka.

Hristina Piskulidis iz NVO Astra, koja je bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima i koja vodi Evropski broj za nestalu decu, kaže za Danas da postoji utisak da se o Amber alertu u Srbiji govori samo pred izbore i da se ova tema koristi za dnevnopolitičke svrhe.

– Problematično je to što se tema Amber alerta nađe u žiži javnosti kada su neka politička dešavanja. O tome se pričalo pre izbora i verovatno će se o tome ponovo pričati kada uđemo u novu predizbornu kampanju. Ipak, bilo bi dobro da tako ozbiljne stvari koje se tiču života najmlađih ne budu stvar političke razmene – navodi sagovornica Danasa.

Ona objašnjava da bi u slučaju uvođenja ovakvog sistema Srbija trebalo da prati praksu drugih evropskih država kroz uspostavljanje saradnje sa međunarodnom organizacijom za nestalu i zlostavljanu decu – ICMEC, kako bi se izgradio sistem sa jasnim pravilima kada se Amber alert aktivira i na koji način.

– Ne treba uleteti nespreman. Kada uključite Amber alert, vi alarmirate čitavu zemlju. Možete da zamislite kako informacija koja je dostupna celom građanstvu može biti upotrebljena u dobre svrhe ali i zloupotrebljena – kaže Piskulidis.

U okruženju Hrvatska je među poslednjim državama koje je uvela Amber alert u za sada ograničenom obliku.

Kako je saopštilo hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji s kompanijom Meta, zaživeo je sistem za traženje nestale dece pod nazivom „NENO Alarm“.

Ako dete nestane, MUP obaveštava firmu Meta, koja će upozorenje „NENO Alarm“ poslati korisnicima društvenih mreža Fejsbuk i Instagram u krugu od 60 kilometara od mesta gde je dete poslednji put viđeno, saopštio je hrvatski MUP.

Igor Jurić navodi da ovo nije Amber alert u punom obliku ali da jeste napredak.

– Radi se o dobrom potezu koji će na kraju dovesti i do samog sistema Amber alert u punom obimu i to jeste dobra vest – kaže Jurić.

On objašnjava da Amber alert u svom punom obimu podrazumeva širenje informacija o nestalom detetu ne samo putem društvenih mreža već i preko mobilnih operatera, televizija i radio stanica, tržnih centara, naftnih kompanija, službi koje vode brigu o auto-putevima

Ovako postavljene stvari, kaže Slavica Radovanović, narodna poslanica i pukovnica policije u penziji, dovode do brzog pronalaska nestalog deteta u većini slučajeva.

– Istraživanja organizacija koja su se bavila funkcionisanjem Amber alerta govore u prilog tome da kada je taj sistem aktivaran, u oko 96 odsto slučajeva dete se pronađe u prva tri sata. Policija je ta koja prva prima informaciju da je dete nestalo i prva kreće u potragu, ali policija inače bez građana ne treba i otežano je da bilo kakvu akciju sprovodi a kamoli ako je nestalo dete – kaže Radovanović.

Objašnjavajući koliko je zahtevno uvođenje Amber alerta u Srbiji sagovornica Danasa kaže da se sistem ne može uvesti preko noći.

– Postoje neke prethodne radnje, potrebno je nabavljanje adekvatne opreme, obuka ljudi, formiranje telo u okviru MUP-a ali i drugih ministarstava. Pored policije treba da se angažuju i Ministarstvo pravde, centri za socijalni rad. To se sigurno može uvesti. Međutim, od momenta kada je počela priča o tome, mi smo do sada mogli da budemo na pola puta a ne da tapkamo u mestu. Ako ovaj sistem imaju druge zemlje i svake godine neka nova država ga uvede, a mi tri godine tapkamo u mestu, onda je to odgovornost rukovodstva države – zaključuje Radovanović.

Evropski broj za nestalu decu

Nestanak deteta u Srbiji se prijavljuje policiji na broj 192. Zahvaljujući zakonskim izmenama, koje je incirao Igor Jurić, nestanak je moguće odmah prijaviti umesto čekanja 24 sata. Pored toga NVO Astra vodi SOS liniji Evropski broj za nestalu decu 11600. Izveštaj Astre pokazuje da je od marta 2012. godine do 31. decembra 2021. godine prijavljen nestanak 129 dece (80 devojčica i 49 dečaka). Razlozi za nestanak bili su: bežanje od kuće/iz doma 56 (44 odsto), bez pratnje roditelja 23 (18 odsto), roditeljska otmica 21 (16 odsto), otmica od strane treće osobe 4 (tri odsto), izgubljena 3 (dva odsta), povređena ili na drugi način nestala deca 22 (17 odsto).