Koliko je Srbija podložna zemljotresima u odnosu na Crnu Goru, BiH i Hrvatsku?

Na svu sreću, u Srbiji u ovom momentu nema razloga za strah, jer, iako smo okruženi aktivnim područjima, ekstremno jaki zemljotresi se kod nas ne dešavaju često.

Naime, kako je dr Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta objasnila u podkastu Radio Galaksije, naša zemlja ima različite zone koje su manje ili više podložne zemljotresima, ali ipak značajno nižu stopu rizika nego pojedine zemlje iz susedstva.

Takođe, ovom prilikom objasnila je i šta su zemljotresi, na kojim mestima se javljaju, kakve posledice ostavljaju na površini zemlje, kao i to da li je moguće predvideti ih.

Šta su zemljotresi?

Naučnica objašnjava da je Zemljina kora aktivna jer je unutrašnjost Zemlje topla, te da je tektonika ploča aktivan proces.

„Zemljina kora je kruta i podeljena na više tektonskih ploča, koje se kreću. One mogu da se sudaraju, mimoilaze i razilaze. Tako nastaje tektonska energija koja se širi, te u nekim mestima može dovesti do pucanja kore ili pokretanja na mestima na kojima je već pukla“, objašnjava Mladenović.

Kako navodi, mesto gde je Zemlja pukla naziva se rased.

„Kada se desi kretanje po rasedu, oslobađa se velika količina tektonske energije, a što je rased veći, biće veća i količina energije. Ta oslobođena energija naziva se zemljotres“, objasnila je sagovornica Radio Galaksije.

Kakva je kora ispod nas?

Kada je reč o geološkoj građi našeg područja, Mladenović kaže da ne postoji preterano velika razlika između područja Hrvatske i Crne Gore, ali da postoji značajna diferencija u rasedima.

„Ne postoji velika razlika u stenama, ali u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori postoji mnogo više aktivnih raseda nego što je to slučaj u Srbiji. Samo zbog toga što se oni nalaze blizu kontakta između Jadranske mikroploče i Dinarida. Na tom mestu energija je mnogo jača i veća, pa su naprezanja u steni veća. Kada ona pukne, dolazi do zemljotresa. Do nas kada stigne potres je mnogo manjeg intenziteta, i zbog toga su zemljotresi u Srbiji ređi i slabiji“, objašnjava naučnica.

Ona je takođe podsetila da je na području Balkanskog poluostrva pre 150 miliona godina postojao je okean Neotetis, koji je otvoren i zatvoren za vreme mezozoika, čije je dno, kako se krećemo ka zapadu naše zemlje, bilo sve pliće.

Koje pojave zemljotresi stvaraju na površini?

Kada se desi jak zemljotres, šteta koja nastaje od zemlkotresa nije vidljiva samo na objektima, već i na reljefu, napominje naučnica.

„Kada je jak zemljotres, mogu se javiti pukotine sa zjapom ili peskom koji izlazi napolje, ali kod nas se to jako retko dešava. Takođe, one se nalaze duž raseda. Osim toga, kod dosta jakih zemljotresa može da se desi i promena nivoa vode, te da neki izvori presuše a da se voda pojavi na drugom mestu, jer voda promeni svoj tok“, upozorila je Mladenović.

Kako je objasnila, mesta na kojima ima krečnjačkih terena mogu biti rizična kada dođe do zemljotresa, a kod nas postoje i u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji, i samo ih nema u Centralnoj Srbiji.

„Postoji jedna pećina kod Paraćina gde često dolazi do zemljotresa, ali na sreću, oni nisu toliko jaki“, kazala je Mladenović.

Predviđanja: Gde će se zemljotres desiti i koja područja su najpodložnija?

Već smo čuli da nije moguće predviđati zemljotrese, odnosno mesto i vreme kada će se neki potres dogoditi.

Kako sagovornica Radio Galaksije objašnjava, seizmolozi ne mogu definisati tačnu lokaciju zemljotresa jer nemaju dovoljno podataka.

„Kad bismo znali gde se nalazi rased i brzinu kretanje blokova duž raseda, ali i količinu energije mogli bismo reći kada i gde će se desiti. Ono što je problem jeste što se količina energije ne može tačno izmeriti“, rekla je Mladenović.

Ipak, kada je reč konkretno o Srbiji, ona kaže da su kod nas najseizmičnija područja Kopaonik, Kraljevo i Valjevo.

Takođe i Prokletije, Peć i Prizren, gde postoji veliki rased duž koga se često dešavaju zemljotresi.