Koliko je zapravo Zapadni Balkan blizu Evropske unije u političkom i ekonomskom smislu?

Drugi dan konferencije obeležili su Vladimir Bilčik, poslanik u Evropskom parlamentu, Dušan Reljić, šefbriselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, ali i Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za  strategiju  i  razvoj  u  Delta  Holdingu, Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke i Milivoje Jovanović, predsednik udruženja Eneka.

U trenutku koji se ističe kao ključan za dalje odnose EU i država kandidata za članstvo, neophodno  je usmeriti pažnju na političke elite i vlade  koje  su  zarobile države i građanima oduzele pravo na participativnost.

Iako građani u ovim državama većinski podržavaju članstvo u  EU potrebno  je  da političke  elite  i donosioci  odluka  iskažu  veću  posvećenost  procesu integracija što bi značajno uticalo i na percepciju Zapadnog Balkana unutar EU,  istakao  je Bilčik.

EU  bi  trebalo  da  ne  samo  ostane svetionik solidarnosti već i da posmatra Zapadni Balkan kao integralni deo Unije.

To su najvažnije poruke koje moraju jasno da se adresiraju, jer je proširenje jedina održiva strategija za Zapadni Balkan.

Ukoliko želi da pokaže solidarnost, EU  bi  trebala  da omogući jednak pristup resursima i isti  tretman svim građanima sa ovih prostora, a da li će tako zaista biti ostaje nam da vidimo u narednim mesecima –zaključak je razgovora Bilčika i Reljića, koji je moderirao Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a.

Da  li  će  i  koliko  kompanije  zapošljavati  u  narednom  periodu,  kakva  su  predviđanja  za pokretanje srpske ekonomije, i da li je kriza otvorila nove mogućnosti za saradnju, su bila neka od  pitanjana koja smo takođe potražili odgovore u  okviru  narednog  panela.

Pandemija  je naročito uticala na ekonomiju, pa je tako ukupna vrednost paketa pomoć́ina globalnom nivou trenutno 10.000 milijarda dolara, dok svetski javni dug iznosi 101 odsto ukupnog svetskog BDP-a.

Prilagodljivos tnacionalnih vlada i javnog sektora je bila neminovna, a isti put pratili su i privatni i  civilni  sektor.  Poslovna  zajednica  ne  samo  da  je  prilagodila,  nego  je  skoro  u  potpunosti promenila način poslovanja, a određeni sektori su pretrpeli velike gubitke poput ugostiteljstva i turizma.

Samim tim, pitanje partnerstva i solidarnosti svih sektora je trenutno jedno od ključnih pitanja. Sa tim u vezi neophodno je da država preduzme ciljane mere ekonomske pomoći kako bi otklonila  posledice  krize  i  pomogla  malim  i  srednjim  preduzećima  kao  i  najugroženijim sektorima, a posredno tako uticala i na kompanije koje sa njima posluju.

Pored toga, važna je i briga o zaposlenima i prilagođavanje na novu normalnost rada. Važno je uticati ne samo na održivost  poslovanja  već  uložiti  resurse  i  u  zaposlene.

Zaključak  diskusije  jeste da  je solidarnosti  međusektorsko  partnerstvo  od  ključne  važnosti  u  savladavanju  ekonomskih posledica pandemije kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.

Sesije poslednjeg dana koferencije, 23. septembra, će otvoriti diskusije na temu posledica kojeo čekivana  ekonomska  recesija  može  ostavitina  budućnost  mladih  i pitanja pravedne energetske tranzicije.

Šesta godišnja regionalna konferencija Move.Link.Engage organizuje se online od 21. do 23. septembra u  Beogradu  pod  nazivom Development for  Real:  Partnership,  Solidarity  and Responsibility in Post-Covid 19 era.

Fokus ovogodišnje diskusije je reakcija EU na pandemiju, predstavljanje ključnih karakteristika plana oporavka za EU i istraživanje uticaja najnovijih dešavanja na EU perspektivu Zapadnog Balkana.

Cilj konferencije je da pruži dodatnu podršku i  konkretna  rešenja  civilnom  društvu  u  kontekstu  regionalnog  partnerstva,  solidarnosti  i odgovornosti.

Konferenciju  organizuje  Beogradska  otvorena  škola uz  podršku  Kraljevine Švedske putem platforme Zoom.